 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| INTERKONEKTIVNI PROJEKTI EMS AD | 12 Okt 2022 - ems | |||||||||||
| Kao što je već poznato, posao operatora prenosnog sistema se ni na koji način ne može posmatrati kao celina za sebe, nezavisna od aktivnosti ostalih učesnika i posmatrača na energetskom polju. Shodno tome, i projekti koje ovaj operator namerava da realizuje u nastupajućem periodu moraju biti usklađeni sa namerama i, ukoliko takvi dokumenti postoje, razvojnim planovima drugih relevantnih zainteresovanih strana. Ako bi se sada razmatralo na koji se način takvo usklađivanje može vršiti, došlo bi se do toga da se u okviru iste države ono može odvijati relativno jednostavno i nesmetano, kroz neprekidnu efikasnu saradnju odgovarajućih tela i stručnih lica koja u ovom procesu zastupaju interese različitih kompanija. Međutim, takođe bi postalo evidentno i to da je proces harmonizacije planova operatora prenosnih sistema malo komplikovanije adekvatno sprovesti na međudržavnom nivou. Ipak, ovaj korak je neophodno izvršiti da bi se projekti koji se prostiru preko teritorija više od jedne države (poznati kao „interkonektivni projekti”) mogli privesti kraju u predviđenim rokovima. Ovaj vid usaglašavanja se ostvaruje u toku izrade Pan-evropskog desetogodišnjeg plana razvoja (eng. Ten-Year Network Development Plan – TYNDP), u nadležnosti Evropske asocijacije operatora sistema za prenos električne energije (eng. European Network of Transmission System Operators for Electricity – ENTSO-E). Prvi korak u pokretanju novog interkonektivnog projekta jeste uočavanje same potrebe za njim, što se, tokom pisanja Pan-evropskog desetogodišnjeg plana razvoja, ostvaruje kroz korak poznat pod nazivom Identifikacija sistemskih potreba (eng. Identification of System Needs – IoSN). Najvažniji rezultat ovog koraka jeste preporučivanje vrednosti povećanja prekograničnih kapaciteta u odnosu na postojeće stanje, uvažavajući pritom ekonomsku opravdanost ulaganja u ova ojačanja. EE ZANIMLJIVOSTI: Mi smo Elektromreza Srbije!  Nakon što se u ovom koraku utvrdi da postoji potreba za povećanjem kapaciteta na nekoj od granica, na operatorima prenosnih sistema država između kojih ova granica leži ostaje da se dogovore oko načina na koji će do predloženog povećanja kapaciteta doći. Najčešće, ovo dovodi do zamisli o novom projektu na odgovarajućoj granici, pri čemu se detalji o tom projektu prijavljuju u za to izdvojenoj fazi izrade Pan-evropskog plana razvoja, posle čega se isti evaluira od strane stručnih timova. U Jugoistočnoj Evropi je predložen značajan broj povećanja prenosnih kapaciteta, i to na gotovo svakoj granici u regionu. Primera radi, jedina granica Republike Srbije na kojoj nije uočena potreba za novim investicijama je granica sa Albanijom, što znači da postoji čak sedam granica Republike Srbije na kojima bi povećanje prenosnih kapaciteta do 2040. godine bilo opravdano. U skladu sa tim, Akcionarsko društvo Elektromreža Srbije, kao operator prenosnog sistema Republike Srbije, navedeno je kao promoter čak pet interkonetivnih projekata uvrštenih u Pan-evropski desetogodišnji plan razvoja iz 2020. godine. Nešto više o svakom od ovih projekata može se pročitati u nastavku. Transbalkanski koridor za prenos električne energije Označen brojem 227 u Pan-evropskim desetogodišnjim planovima razvoja, ovaj projekat predstavlja okosnicu buduće uloge Republike Srbije kao važnog energetskog čvorišta u čitavoj oblasti Jugoistočne Evrope. Pod ovim projektom, koji samo na teritoriji Srbije obuhvata izgradnju preko 250 kilometara vodova i povećanje instalisane snage transformatorskih stanica od 1200 MVA podrazumeva se podizanje novih 400 kV vodova na pravcu od TS Obrenovac, kao jednog od važnijih čvorišta u sistemu Republike Srbije, preko TS Bajina Bašta, pa sve do državnih granica sa Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom, te će dovesti do povećanja kapaciteta na granicama sa ovim državama, što će postati posebno bitno nakon što se završi i planirana sekcija ovog projekta u Crnoj Gori, kao i polaganje drugog podvodnog kabla između Crne Gore i Italije. Ovime će Srbija postati nezaobilazni deo prenosnog puta električne energije koji će povezivati Rumuniju, Mađarsku i Bugarsku sa jedne i Italiju sa druge strane. Uz sve ovo, projekat obuhvata i nedavno završeni 400 kV dalekovod od TS Kragujevac 2 do TS Kraljevo 3, uz podizanje TS Kraljevo 3 na 400 kV naponski nivo. Panonski koridor za prenos električne energije Ovaj projekat, obeležen šifrom 1074 u spiskovima projekata u Pan-evropskim desetogodišnjim planovima razvoja, predstavlja odgovor na utvrđenu potrebu za povećanjem prekograničnog kapaciteta na granici između Srbije i Mađarske, te, shodno tome, podrazumeva podizanje novog dvosistemskog interkonektivnog dalekovoda na ovoj granici. Međutim, pošto se ispostavilo da taj dalekovod, sam po sebi, ne bi bio dovoljan za dobijanje željenih efekata, u projekat izgradnje Panonskog koridora je bilo neophodno uvrstiti još dve sekcije kojima će se ojačati odgovarajući pravci za prenos električne energije u Republici Srbiji. Prva od ove dve sekcije podrazumeva uspostavljanje nove veze regiona Bačke sa ostatkom prenosnog sistema, što će, osim pružanja alternative dalekovodima koji trenutno obavljaju ovu ulogu, olakšati evakuaciju energije iz obnovljivih izvora čije se priključenje očekuje u Bačkoj. Druga ovakva sekcija će služiti za jačanje veze TS Sremska Mitrovica 2 sa transformatorskim stanicama lociranim istočno od nje. Kada se sve to sabere, dužina dalekovoda koji će u okviru Panonskog koridora biti izgrađeni u Srbiji bi trebalo da pređe 170 kilometara. EE ZANIMLJIVOSTI: Razvodna postrojenja  Severni CSE koridor za prenos električne energije U okviru ovog projekta, kome pripada broj 341 u poslednjoj nekolicini Pan-evropskih desetogodišnjih planova razvoja, biće izgrađena nova transformatorska stanica 400/110 kV Beograd 50. Upravo će ova transformatorska stanica, locirana u oblasti Srema, predstavljati važno čvorište preko koga će se energija dovoditi do konzumnih područja samog Srema i grada Beograda, tako da će pouzdanost napajanja potrošnje u ovim regijama biti obezbeđena na dužem vremenskom horizontu. Kako bi se energija dovela do ove transformatorske stanice, projekat Severnog CSE koridora uključuje i podizanje novog dvosistemskog 400 kV dalekovoda od ove transformatorske stanice do regije Južnog Banata, poznate po potencijalu za podizanje vetroelektrana. Da bi se uticaj ovog projekta na evakuaciju energije iz obnovljivih izvora još više istakao, isti uključuje i dupliranje postojeće interkonektivne veze između Srbije i Rumunije na Đerdapu, čime se ispunjava i preporuka za povećanjem kapaciteta na ovoj granici. Na teritoriji Srbije se, kroz ovaj projekat, očekuje izgradnja preko 80 kilometara vodova, uz još 600 MVA novih instalisanih kapaciteta transformacije 400/110 kV. Centralno-balkanski koridor za prenos električne energije Iako se svi projekti koji su ovde pomenuti odnose na porast prenosnih kapaciteta na granicama Srbije i nekih od okolnih država, nijedan od ovih projekata ne ispunjava taj cilj na tako velikom broju granica kao Centralno-balkanski koridor, označen brojem 342. Ovaj projekat će, kroz izgradnju novih dalekovoda, obezbediti porast kapaciteta na čak tri granice Srbije – sa Bugarskom, sa Bosnom i Hercegovinom i sa Crnom Gorom, uz uspostavljanje novog 400 kV pravca koji će se prostirati od granice sa Bugarskom do granica sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, a sve to preko TS Niš 2, TS Kruševac 1, TS Kraljevo 3 i novog RP Požega, koje će biti izgrađeno u sklopu ovog projekta. Ovim će se, pored već isticanog toka energije preko teritorije Srbije u pravcu sever-jug, povećati kapacitet mreže u pravcu istok-zapad, čime će Srbija ojačati svoju poziciju bitnog čvorišta evropskog elektroenergetskog sistema. Ako se u obzir uzme i to da ovaj projekat uključuje i spajanje regiona Kostolca novim dvosistemskim dalekovodom sa TS Jagodina 4, dolazi se do toga da će, nakon njegove realizacije, sistem Srbije raspolagati sa oko 340 km novih vodova, uz povećanje instalisane snage transformacije u TS Kruševac 1 od 400 MVA. Novi interkonektivni dalekovod između Srbije i Hrvatske Kao što njegov naziv i govori, projekat uspostavljanja nove interkonekcije između Srbije i Hrvatske, u evropskim planerskim dokumentima označen brojem 243, podrazumeva izgradnju 400 kV voda od TS Sombor 3 u Srbiji do TS Ernestinovo u Hrvatskoj. Time će se, osim podizanja prenosnog kapaciteta na ovoj granici, olakšati i plasiranje električne energije proizvedene u obnovljivim izvorima u regionu Bačke. Ovaj dalekovod bi na teritoriji Srbije trebalo da ima dužinu od oko 30 kilometara. Konačno, mora se napomenuti da se realizacija svih navedenih projekata predviđa pre 2035. godine, odakle je jasno da će radovi na predviđenim aktivnostima morati da budu veoma intenzivni. Ako se u razmatranje uzme i to da su očekivana ulaganja u segmente ovih projekata na teritoriji Republike Srbije veća od 500 miliona evra, postaje jasno koliki se izazov nalazi pred operatorom prenosnog sistema Republike Srbije. Ipak, uz trud i volju koja se ne dovodi u pitanje, ni ovaj cilj neće biti nedostižan, te će i ugled Srbije u evropskim energetskim krugovima postati još veći nego što je danas. |
Najnovije vesti Srbija :
1 Okt 2024 Đerdap 3 ključan u energetskoj budućnosti Balkana
Povezane vesti :
26 Sep 2024 Regionu (ne) preti novi energetski kolaps |
|||||||||||
|
||||||||||||
