ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Kladovo: Pola veka najveće dunavske elektrane   17 Maj 2022 - danas
Punih pedeset godina, bez neplaniranih zastoja i uz visok stepen pogonske spremnosti, Hidroelektrana “Đerdap 1” kod Kladova eksploatiše vodni potencijal Dunava. Nakon osmogodišnje izgradnje prva i najveća dunavska elektrana završena je 16. maja 1972. godine.

Punih pedeset godina, bez neplaniranih zastoja i uz visok stepen pogonske spremnosti, Hidroelektrana “Đerdap 1” kod Kladova eksploatiše vodni potencijal Dunava. Nakon osmogodišnje izgradnje prva i najveća dunavska elektrana završena je 16. maja 1972. godine.

Dvojica predsednika – Rumunije Georgi Dež i SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, 7. septembra 1964. otkrili dve spomen ploče na dve obale Dunava čime su ozvaničili početak gradnje HEPS “Đerdap” , a sve što je usledilo je istorija.



Sedam domaćih građevinskih firmi udruženih u poslovno udruženje „Jugoinvest“ prema ugovoru koji su sklopile sa Preduzećem u izgradnji hidroelektrana „Đerdap“ trebalo je da dunavsku fabriku struje izgrade od maja 1964. do 1. oktobra 1971. godine, s tim da je puštanje prva dva agregata bilo oročeno na 1. oktobar 1970.

Sistem „Đerdap 1“ sa jugoslovenske strane gradilo je više od 130 preduzeća i instituta iz zemlje i inostranstva sa kojima je sklopljeno više od 5,5 hiljada ugovora.

Njihovi ugovoreni poslovi odnosili su se na sprovođenje istražnih radova, izradu tehničkih studija i projekata, modelska ispitivanja, ispitivanja materijala, betona i konstrukcija, isporuku građevinskog materijala, izvođenje građevinskih i zanatskih radova, isporuku i montažu elektromašinske opreme, gradilišnih uređaja,građevinske mehanizacije i opreme, na relokaciju naselja, relokaciju i izgradnju puteva i mostova, kao i na zaštitu priobalja.



EE ZANIMLJIVOSTI - HE Djerdap 1


U zavisnosti od vrste i obima radova varirao je broj radnika na gradilištima na jugoslovenskoj strani. Najintenzivniji radovi bili su 1969. godine kada je završeno pregrađivanje Dunava i tada je bilo angažovano oko pet hiljada, a na samom objektu četiri hiljade radnika.

Izračunato je da je na izgradnju „Đerdapa 1“ utrošeno je oko 48 miliona časova rada, ne računajući rad u državnim organima, projektnim organizacijama, institutima i fabrikama opreme i materijala.

Tokom izgradnje glavnog objekta iskopano je 13,4 miliona kubnih metara šljunka i rečnog nanosa, 7,2 miliona kubika stena, ugrađeno 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature i čelične konstrukcije i 69.000 tona opreme.

Formirano je akumulaciono jezero zapremine 1380 miliona kubnih metara vode, a njegove potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu.

Do „Đerdapa 1“ u ondašnjoj Jugoslaviji nije bio izveden nijedan projekat takvih investicionih i graditeljskih razmera, posebno u domenu istraživanja i zaštite kulturnog nasleđa i premeštanja stanovništva zbog potapanja terena.

Tako su u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka, u okviru pripremnih radova, sprovedena etnološka, prirodnjačka, arheološka i spomenička istraživanja, urađena studija o zaštiti kulturnog nasleđa, na čemu su radili brojni instituti i muzeji.



Hroničari su zabeležili da je srušeno više od dve hiljade zgrada, pet crkava, a premeštena su i četiri groblja. Zbog stvaranja đerdapske akumulacije u novoizgrađena naselja na našoj strani Dunava preseljeno je više od osam hiljada ljudi, a akumulacija je potopila Dobru, Donji Milanovac, Mosnu, Golubinje, Tekiju, Sip i ostrvo Ada Кale.

Dunav je konačno pregrađen 13. avgusta 1969. a zanimljivo je da je tokom pregrađivanja, plovidba đerdapskim sektorom bila je obustavljena samo devet dana. Formirana je akumulacija zapremine 1380 miliona kubika vode , a njene potencijale na jednoj hidroelektrani eksploatišu dve zemlje Srbija i Rumunija i po tome je jedinstvena u svetu.

Prvi agregati pušteni su u rad istovremeno na jugoslovenskoj i rumunskoj strani, početkom avgusta 1970. godine, a ostali do 16. maja 1972. i ovaj se datum računa kao završetak gradnje HEPS “Đerdap 1”. Hidrotehnička građevina impozantnih razmera, ukupne dužine 1.278 m sagrađena je na 943. kilometru Dunava.

Potpuno je simetrična i projektovana tako da i Srbija i Rumunija raspolažu sa po jednom elektranom, brodskom prevodnicom i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani.

Ova bransko – protočna hidrocentrala ima 12 hidroagregata, a polovina je na srpskoj strani . Posle revitalizacije pet hidroagregata su pojedinačne instalisane snage 190, dok je snaga neobnovljenog agregata 180 megavata. Prema najavama odgovornih, poslednja šesta faza revitalizacije poslednjeg „A 3“ agregata trebalo bi počne 1. septembra ove godine.

Inače, prva inicijativa za korišćenje energetskog potencijala Dunava u Đerdapu zabeležena je bezmalo vek ranije, 1896. godine. Tada je nemački inženjer Hugo Luter koji je vodio regulacione radove na Đerdapu u okviru kojih je izgrađen Sipski kanal, predložio je Ministarstvu narodne privrede Kraljevine Srbije da se završetak regulacije Đerdapa iskoristi za podizanje postrojenja za proizvodnju električne energije. Luter je tražio koncesija za korišćenje vodne energije, ali mu zahtev nije bio odobren.

Ministarstvo poljoprivrede i voda Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca formiralo je aprila 1924. godine Đerdapsku sekciju. Cilj je bio izrada „Studije o generalnom uređenju Dunavskog sektora zvanog „Đerdap“ – plovidba i iskorišćenje vodene snage“ koja je završena četiri godine kasnije.

Tada je usvojeno rešenje da se u sektoru Đerdapa izgrade dve hidroelektrane: jedna kod rumunskog naselja Svinjica, a druga kod Sipa, što bi podrazumevalo podizanje uzvodne brane između Grebena i Donjeg Milanovca i nizvodne iza Malog Kazana.

Svetska ekonomska kriza zaustavila je rad na ovom projektu čija je ideja bila elektrifikacija i industrijalizacija Srbije, Srema, Banata i Bačke energijom sa Đerdapa.


 

Najnovije vesti Srbija :

27 Jun 2022 Sa krovova možemo da dobijemo 6 GW
23 Jun 2022 Uvoz lignita EPS gura u nove kredite
22 Jun 2022 Licenca za rad Elektroseveru, naplata struje u četiri opštine
22 Jun 2022 KAKO DO SUBVENCIJE ZA SOLARNE PANELE
21 Jun 2022 Zagađenje iz termoelektrana na ugalj i dalje ogromno
20 Jun 2022 U Srbiji postoji devet vetroparkova
20 Jun 2022 Potrebno je do šest milijardi evra i oko pet godina vremena za nuklearku

 

Povezane vesti :

17 Maj 2022 Kladovo: Pola veka najveće dunavske elektrane
12 Apr 2022 Dotoci najniži u poslednjih 10 godina
14 Feb 2022 Megavati sa Đerdapa
7 Feb 2022 Srbiji su potrebne kapitalne investicije u zelenu agendu
18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021
11 Jan 2022 Kako obezbediti dovoljno energenata
5 Jan 2022 Ugalj nam "dogoreva"
3 Jan 2022 Hladna zima EPS bi mogla da košta 600 miliona evra
21 Dec 2021 Za državu najisplativiji obnovljivi izvori u njenom vlasništvu
5 Dec 2021 U nove HE u Srbiji planirano ulaganje veće od 10 milijardi evra
3 Nov 2021 SRBIJA DOBIJA NUKLEARKU?!
18 Okt 2021 Sve jače se plasira ideja o nuklearkama kao rešenje za energetsku krizu
14 Okt 2021 Uskoro odluka o ceni struje za privredu
14 Okt 2021 Nismo hteli da gasimo „Kolubaru” i „Kostolac”
17 Sep 2021 EPS: U prvoj polovini 2021. dobit 97 miliona evra

Web Analytics