ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Energetska tranzicija skup, ali neminovan i isplativ proces   10 Maj 2022 - ekapija, biznis
Tranzicija na obnovljive izvore energije će koštati, ali daleko manje od onoga koliko nas sada košta proizvodnja struje, zaključak je panela "Energetska tranzicija: prelazak na obnovljive izvore energije", održanog u okviru konferencije "Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža", čija je organizacija upriličena danas u hotelu Mona Plaza u Beogradu.

Prema rečima Nikole Bertolinija, šefa Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske komisije u Beogradu, nužna je diverzifikacija snabdevanja energentima, kako bi se smanjila zavisnost od ruske energije.

-Evropska unija zavisna je od fosilnih goriva Rusije - naveo je on.

Govoreći o potencijalu i iskorišćenosti obnovljivih izvora energije u Srbiji, Bertolini je naglasio da je potrebno stvoriti i proširiti kapacitete u Srbiji, kao i obezbediti nove i bolje rute za snabdevanje gasom.

-Postoji koridor koji povezuje Italiju i Srbiju kad je protok energenata u pitanju, a sledeći veoma bitan projekat bio bi uspostavljanje gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske.

Kako je naglasio, Evropska unija može da obezbedi garancije za finansiranje kako javnih tako i privatnih investitora, koji su voljni da ulažu u obnovljive izvore energije. Podrška se odnosi na ceo Zapadni Balkan, što bi omogućilo i iskorišćenost i razvoj ljudskog kapitala.

Tržište još nije likvidno za energiju iz OIE

Na pitanje gde se u razvoju tržišta obnovljivih izvora energije nalazi Srbija, i koji su mehanizmi koje možemo da primenimo kako bi se poboljšao prelazak na OIE, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Lakićević navodi da je Srbija već u procesu tranzicije. Obnovljivi izvori energije uključujući i solarne panele i vetroparkove zajedno sa snagom vode u našem sistemu čine 30% energije.

- Nadamo se da će mere koje budu donesene u vidu zakonskih okvira pospešiti investicije u obnovljive izvore energije. Kad taj okvir bude kompletiran, onda možemo očekivati i prvu aukciju. Naše tržište još uvek nije likvidno za energiju iz obnovljivih izvora energije, ali očekujemo da će biti u periodu koji dolazi - napomenuo je Lakićević.

Kako je dodao, Srbija sarađuje sa Evropskom unijom na uvođenju mehanizama i okvira koji su u skladu sa normativima EU, kako bi se prešlo na zelenu energiju.

- Počelo je investiranje i u solarne panele na krovovima, a već imamo i prve potpisane i ugovore tog tipa sa EPS-om kako bi vlasnici postali proizvođači struje.

Priključenje neće ići brzo i koštaće

Ekspert za energetsku infrastrukturu u Sekretarijatu Evropske energetske zajednice Davor Bajs naglasio je da Evropa već neko vreme podstiče izgradnju obnovljivih izvora energije.

- Elektrane na ugalj sve manje opstaju na tržištu električne energije jer su u obavezi da plaćaju taksu za emisiju ugljen-dioksida u atmosferu, koja je uspostavljena na nivou Evropske unije. Na Balkanu će biti izazov tranzicija sa proizvodnje struje iz elektrana na ugalj na solarne ili vetroelektrane - napominje Bajs.

Kako je naveo, u bivšoj Jugoslaviji hidropotencijal je već bio prilično iskorišćen, a ono što su generacije pre nas gradile i uspostavile, mi koristimo i danas.

- Region poseduje inženjersko znanje, a Elektromreža Srbije ima 13.000 MW, što pokazuje interes investitora za izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije. Priključenje se neće desiti u kratkom roku, i koštaće, a trebalo bi napomenuti da neke vetroelektrane mogu opstati na tržištu i bez podsticaja - istakao je Bajs.

Takođe, ono što je važno napomenuti prema rečima Bajsa, izuzetno je važna dobra procena kome dodeliti garancije za priključak. Investitori često dobiju dozvole za priključak, iako im je cilj samo da projekat dovedu do određenog nivoa, kako bi ga kasnije prodali, što svakako ne bi trebalo da bude svrha ove tranzicije.

Severna Makedonija kao dobar primer

Severna Makedonija je usvojila sve neophodne zakone kad je energetska tranzicija u pitanju, a prema rečima Viktora Andonova, savetnika premijera Severne Makedonije za energetiku, proces tranzicije je dobar i baziran je na primeni strategije i planova.

- Kao prvi projekat izdvojio bih elektranu Oslomej gde je cilj da se zameni stara termoelektrana. Potpisan je ugovor sa dve kompanije iz Bugarske i Turske i nadamo se da će proces zamene stare termoelektrane novim tehnologijama biti završen do kraja sledeće godine - naveo je Andonov.

On je napomenuo da je veliki deo posla bio urađen samim donošenjem zakonskog okvira koji je pružio sigurnost investitorima da se upuste u ovakav tip ulaganja i naglasio da je najbrži način izgradnje vetroelektrana zapravo gradnja ovih postrojenja u blizini prenosnih sistema.

U Republici Srpskoj su, prema rečima Petra Đokića, ministra energetike i rudarstva u Vladi RS proces tranzicije shvatili vrlo ozbiljno i krajnje odgovorno.

-Dosta smo radili na zakonodavstvu iz te oblasti, sad smo postigli zakonodavni okvir koji zahteva Evropska unija i danas imamo ugovorene i u fazi izgradnje elektrane snage 700 MW čija vrednost je 2,20 mlrd KM - naglasio je on.

Kako je dodao, planirano je da ovi objekti budu završeni u narednih 5 godina, a već postoji i dosta novih zahteva za investiranje što će uveliko promeniti energetsku sliku u Republici Srpskoj.

- Mislim da sedimo u dobrom vozu gde stanice nisu pogrešne, Zakon o obnovljivim izvorima energije podstiče izgradnju malih postrojenja na stambenim objektima, dok na poslovnim objektima već imamo primere gde taj proces teče već neko vreme. To su mala postrojenja, ali značajna za celokupan proces tranzicije - zaključio je Đokić.

Moderator panela bila je Dubravka Kosić iz advokatske kancelarije K&F advokati, a konferenciju je organizovalo predstavništvo konfederacije italijanske industrije u Srbiji.

Hrvatska ima skoro duplo veći kapacitet vetroelektrana u odnosu na Srbiju

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je nedavno javni poziv investitorima za nadmetanje u cilju dodele tržišne premije elektranama na OIE. Postupak nadmetanja organizuje se za više vrsta elektrana: vetroelektrane, solarne elektrane, elektrane na biogas, elektrane na biomasu, hidroelektrane i geotermalne elektrane, traje 60 dana i sprovodi se u papirnom obliku. Kvota za solarne i vetroelektrane iznosi po 300 MW.

Maksimalna cena na aukciji koju investitori mogu da ponude u postupku nadmetanja iznosi 460,91 kn/MWh (60,85 €/MWh) za vetroelektrane, dok za solarne elektrane maksimalna cena iznosi 495,63 kn/MWh (65,45 €/MWh).

U poređenju sa Srbijom, maksimalna cena električne energije na aukciji za vetroelektrane u Hrvatskoj je veća u odnosu na maksimalnu cenu otkupa električne energije koju je definisala Agencija za energetiku Republike Srbije (55,68 €/MWh). Hrvatska ima skoro duplo veći kapacitet instalisanih vetroelektrana u odnosu na Srbiju.

Maksimalnu cenu otkupa električne energije definisala je u novembru prošle godine Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) i iznosi 55,68 evra/Mwh. Međutim, kako su primetili panelisti međunarodne konferencije „Energetika na Balkanu“, upitno je koliko je to sada konkuretna cena, posebno što je u sistemu dvostrane tržišne premije, koja je na snazi u Srbiji.

“To je doneto sa podacima koji su tada bili aktuelni. Sve se promenilo u međuvremenu – čelik je poskupeo 30 odsto, lanci nabavke su gotovo prekinuti, tako da cena u tom iznosu nije tema sada. Ja bih u ovom momentu i ceo koncept promenio. Većina podsticaja treba da ide na nivo konzuma potrošnje sada. U ovim uslovima, sa ovim cenama i marginama, treba se vratiti na koncept jednostrane tarife, gde bi ponude bile mnogo niže, i za javnost bi bilo prihvatljivije da su aukcije od 30 do 40 evra, od dvostrane tarife gde mora jasno da se gleda margina, što je mnogo problematičnije u tranzicionim uslovima”, objašnjava izvršni direktor, SEEPEX AD Beograd, Miloš Mladenović.

Jedinstvena slovenačko-srpska berza

Prema njegovim rečima, osnovna tema, kada je o energetici reč, postala je smanjivanje zavisnosti od bilo kog uticaja, poremećaja, političkog ili geo-strateškog. Na konferenciji u Solunu koja je bila u oktobru prošle godine, iz Evropske komisije prvi put je, pored otvaranja tržišta, zelene tranzicije i sličnog, upotrebljen i izraz „pristupačnost“ (affordability), koja je, smatra Mladenović, veoma važna.

„Sa ovim cenama treba malo biti kreativniji, otvoriti tržište, uvesti nove tržišne produkte. Recimo, mi smo nedavno obznanili da ujedinjujemo svoje poslovne kapacitete sa slovenačkom berzom i pravimo jedinstvenu krosregionalnu berzu električne energije. U tom kontekstu prvi kratkoročni cilj je postavljanje unutardnevnog tržišta u Republici Srbiji, plan je da ono bude operativno već početkom naredne godine. To je ono što je nedostajalo za smanjivanje troškova balansiranja“, kaže Mladenović.

On je naglasio važnost procesa spajanja tržišta i iskazao da očekuje da u periodu od dve do tri godine stoga nećemo imati problem ni sa likvidnošću unutardnevnog tržišta.

„Treba da se ide u pravcu balansiranja, a donosioci odluka treba da obrate pažnju na dogmu pristupačnosti kada je reč o potrošačima reč i vide koji je to kontekst koji im može obezbediti dostupnost energije, a sa druge strane i održivost sistema“, upozorio je Mladenović.

Direktor kompanije MT-Komex i redovni član Skupštine Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE), Miloš Kostić, istakao je da je to udruženje na svim radnim grupama i tokom izrade podzakonskih akata stalno usmeravalo da je jednostrana premija i tada, a posebno sada, nešto što je bolje rešenje za domaće okruženje.

“U nekom momentu doneta je i odluka da se izabere dvostrana premija i od tog momenta stagniramo. Jednostrana premija bi pružila cene koje bi zadovoljavale samo minimum finansiranja i nekog pružanja komfora bankama, kako bi se posebno veliki projekti od 100 i više MWh mogli da se finansiranju, što bi bilo rešenje”, obrazložio je Kostić.

Kada je reč o balansiranju i vraćanju istog na stranu proizvođača, Udruženje OIE nije protiv toga, ali kako kaže Kostić, u okolnostima kada za to postoji realna situacija u kojoj može da se reguliše balansiranje na tržišnom nivou.

“Ako imamo likvidno unutardnevno tržište interkonektovano, mi možemo da preuzmemo to balansiranje na sebe. U trenutnim okolnostima to ne možemo, stoga nam je bitan taj prelazni period gde bi se donosile investicione odluke. Međutim, kriterijumi koje nalažu finansijske institucije i kreditori ne mogu da se zadovolje slobodnom ocenom i mora da postoji jedan regulisani sistem do momenta do kojeg ćemo preuzeti balansnu odgovornost, da se što bolje vrše predikcije i da bude što manji nivo greške operativne elektrane”, naglasio je Kostić.

Izvršni direktor, SEEPEX AD Beograd, Miloš Mladenović, složio se da u ovom momentu bez unutardnevnog tržišta vrlo je teško balansirati.

“Važno je i o kom vremenskom periodu govorimo. Većina projekata je tek u razvojnoj fazi i u najboljem mogućem scenariju, da dobije građevinske dozvole do kraja godine, za samo zatvaranje finansija potrebno je od devet do 12 meseci, za izgradnju elektrane treba od godinu i po do dve godine dana. Nova vetroelektrana u najboljem sticaju okolnosti ne može da bude na mreži pre kraja 2024. godine. Do tada ćemo imati uslove za izlazak na balansirano tržište”, objasnio je Mladenović.

Prema njegovim rečima, druga bitna stvar je tržišni okvir za finansiranje OIE, a dominantan oblik za finansiranje su tzv. Mearch & PP ugovori koji su već zaživeli u EU.

“Ta realnost će doći i ovde, postoje kompanije koje već nude ugovore i ovde, taj finansijski deo kod nas treba da se reši. Ukoliko se fjučers ugovori zaključuju sada po ceni od 160 evra u period od tri do četiri godine, MPP ugovori su sada na nivou od 80 do 90 evra hedžing ugovori u Evropi. Takav tip ugovora već daje mogućnost za investiranje i zatvaranje tih finansijskih konstrukcija. Treba se gledati u tom smeru i bankari treba da isprate tu promenu”, naveo je Mladenović.

Investiranje u vetroelektrane

U Srbiji postoje investitori koji razvijaju vetroelektrane još od 2012. godine, a postoje i projekti koji su tek krenuli u razvoj. Upravo u investitorskom smislu je i odluka da li će neko i dalje investirati u Srbiji i zavisi od razvoja legislativnog okvira koji je usvojen 2021. godine.

“Zna se da će se ići u smeru zelene agende i cilj je da se nađu metode za implementaciju iste. Treba da imamo u vidu spremnost na prilagođavanje promeni. Vremena se menjaju i aukcije su svakako neophodne u jednoj od tih faza, ali te aukcije moraju da budu subvencija za zelenu energiju, sa cenom definisanom od AERS-a, koja je u jednom trenutku bila izvodljiva”, ocenila je Neda Lazendić iz kompanije Windvision, koja je angažovana na projektima izgradnje vetroelektrana.

Prema njenim rečima, gorući problem je što proizvođači vetroturbina podižu cene na nedeljnom nivou.

“Trošak nabavke vetroturbina za jednu vetroelektranu iznosi u mojim projektima dve trećine, dakle razvojne, predstavlja 65 odsto. Ako imate to u vidu, razumete promenu cene u poslednjih 12 meseci koji je u slučaju mog modela vetrogeneratora koji je u projektima skok cene od 30 procenata, gde je teško naći formulu isplativosti gde bih mogla da izađem na neku aukciju”, upozorila je Lazendić i pozvala bankare i institucije da uzmu ovu problematiku u obzir.

Inputi od kojih zavisi isplativost projekta su posebni, stoga, kako ona kaže, svaki vetroprojekat ima svoju formulu isplativosti.

“Tu se moraju imati u vidu lokacija i brzina vetra, ali je problematika opreme nešto što privlači pažnju i ono čime se mi kao investitori trenutno bavimo. Stoga cena koju je AERS postavio više nije atraktivna kao jedan aukcijski model. Investitori su zainteresovani i dalje za Srbiju, ali je od izuzetnog značaja finalizacija zakonodavnog okvira i da nešto krene da se dešava, pa ćemo da se prilagođavamo”, zaključila je Lazendić.
 

Najnovije vesti Srbija :

27 Jun 2022 Sa krovova možemo da dobijemo 6 GW
23 Jun 2022 Uvoz lignita EPS gura u nove kredite
22 Jun 2022 Licenca za rad Elektroseveru, naplata struje u četiri opštine
22 Jun 2022 KAKO DO SUBVENCIJE ZA SOLARNE PANELE
21 Jun 2022 Zagađenje iz termoelektrana na ugalj i dalje ogromno
20 Jun 2022 U Srbiji postoji devet vetroparkova
20 Jun 2022 Potrebno je do šest milijardi evra i oko pet godina vremena za nuklearku

 

Povezane vesti :

6 Maj 2022 Međunarodna konferencija "Energetika i Balkan" 10. maja u Beogradu
4 Nov 2021 Na Novosadskom sajmu otvoreni jubilarni dani energetike i investicija
17 Sep 2021 OIE Srbija 2021: Pet milijardi evra za obnovljive izvore energije
17 Sep 2021 EPS - Termoelektrane ostaju oslonac
13 Avg 2021 Konferencija “OIE Srbija 2021” biće održana 15. septembra
11 Sep 2019 OIE biće mejnstrim srpske energetike
15 Okt 2018 Do kraja godine 200 MW iz energije vetra
27 Maj 2018 Energetski sektor je dominanti uzročnik klimatskih
22 Apr 2017 RENEXPO® WATER & ENERGY konferencija
10 Feb 2017 Međunarodni dani energetike i investicija 2. i 3.
24 Sep 2016 CIRED-Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama
16 Sep 2016 Iskorak ka zelen(ij)oj budućnosti
22 Avg 2016 Beograd domaćin EFEA savetovanja
21 Apr 2016 Srbija neće da baca energiju
4 Mar 2016 Međunarodni dani energetike i investicija

Web Analytics