 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| EMS: Ne stopiramo Zakon o obnovljivim izvorima energije, tražimo izmene | 14 Jan 2022 - beta | |||||||||||
| Nacionalni operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS) saopštio je danas da nije tačno da stopira Zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE), kako je izjavila ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, već da sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i Agencijom za energetiku Srbije (AERS) insistira na izmenama delova Zakona o OIE koji mogu da nanesu nesagledive posledice na elektroenergetski sistem Srbije. "Podsećamo ministarku Mihajlović da Srbija već ima ozbiljan udeo OIE u svom proizvodnom miksu, a EMS upravo insistira na integraciji novih stabilnih i upravljivih OIE", navedeno je u saopštenju EMS-a, kojim se reaguje na izjavu Mihajlović da stopiranje Zakona o OIE znači i stopiranje investicija. Mihajlović je, gostujući na Televiziji Hepi rekla danas, povodom dopisa EPS-a, EMS-a i Agencije za energetiku, u kojem se tvrdi da će Srbija biti bez struje zato što će imati OIE, da stopiranje Zakona o OIE znači i stopiranje investicija, kao i da su promene u energetskom sistemu neizbežne, uprkos otporu i opstrukcijama. Ona je rekla da su u izradi Zakona o OIE učestvovala sva javna preduzeća u elektroenergetskom sektoru, predstavnici Privredne komore, nevladinog sektora, investitora… "Donošenju zakona prethodila je široka javna rasprava, u kojoj su učestvovali i EPS i EMS i sve što su rekli je u zakonu. Ođednom, imamo situaciju da ne žele da sprovode rešenja u čijoj izradi su učestvovali i da zakoni ne važe za njih", rekla je Mihajlović. EMS je u reagovanju naveo da sa EPS-om i AERS-om insistira na pažljivom i kontrolisanom uvođenju neupravljivih izvora energije u proizvodni miks Srbije. "Svi ukazujemo na činjenicu da se nijedna zemlja nije odrekla, a posebno ne preko noći, konvencionalnih, upravljivih izvora energije, u šta se ubraja i ugalj. O daljem načinu korišćenja uglja, kao važnog resursa kog Srbija ima, i kog se ne treba odreći, potrebno je da strateški razmišljamo, uz poštovanje svih ekoloških standarda", naveo je EMS. Dodao je da u toj kompaniji radi 588 inženjera i pet budućih i sadašnjih doktora nauka, da 536 zaposlenih rade na mestima sa povećanim rizikom, opasnim po život, da je potpuno korporatizovana kompanija sa profesionalnim poslovodstvom i direktorkom izabranom na javnom konkursu. EMS, je naveo i da održava i upravlja prenosnim sistemom od preko 10.000 kilometara dalekovoda i preko 40 postrojenja, da je osnovao tržište električne energije, da redovno ostvaruje profit i novac uplaćuje u budžet, pa je "nekorektno i neprofesionalno i u krajnjoj liniji štetno da Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) optužuje EMS da ima strah od odgovornosti i da nije ništa uradio u oblasti investicija ili da kasni sa njima". "Ono što smo imali da kažemo o predlogu za izmene Zakona o OIE mi smo, zvaničnim putem, rekli u nekoliko dopisa koje smo poslali ministarstvu. Isti stav na ovu temu iskazala je i najveća energetska kompanija u državi EPS, kao i AERS. Nikada nikakav zvaničan odgovor na sve što smo ukazali u tim dopisima, od resornog ministarstva, mi nismo dobili. Umesto toga, dobili smo kroz medijske izjave etikete da smo nesposobni, da smo kočničari i ljudi prošlosti", naveo je EMS. Dodaje se da je netačno da su u Zakon o OIE unete sve sugestije EMS-a. "Stojimo iza zahteva da je zakon potrebno menjati, bez obzira na medijske napade koje trpimo. Na negativne efekte prebrze integracije energije iz vetra i solara ukazali smo na samom početku mandata ministarke rudarstva još u novembru 2020. godine, a do danas i više puta", naveo je EMS. Ističe se da "nije nivo jedne ozbiljne energetske kompanije kakva je EMS, a kakvom je, bar do juče smatrala i hvalila se tim i sama ministarka Zorana Mihajlović, da se dopisuje preko medija". Navedeno je da EMS zna šta je njegov posao i radi ga u interesu građana Srbije. "Ipak, zarad zaštite ugleda naše kompanije i svih zaposlenih primorani smo da ukažemo na netačne izjave koje predstavnici MRE u javnosti daju poslednjih dana, a koje se tiču investicija u prenosni sistem", navodi se u reagovanju. "EMS ne gradi i ne investira u prenosni sistem na osnovu paušalnih procena, već planirajići investicije po najvišim evropskim standardima i pravilima Evropske mreže operatora prenosnog sistema (ENTSO-E), čiji je uostalom EMS punopravni član", naveo je EMS. Dodao je da se svake godine izrađuje Plan razvoja prenosnog sistema Srbije za period od minimum deset godina, a ubuduće će se izrađivati na dve godine, kao i Plan investicija u prenosni sistem za period od tri godine. "Na Plan razvoja prenosnog sistema Agencija za energetiku daje saglasnost, pri čemu ona prethodno i sprovodi javne konsultacije", naveo je EMS. Bitno je istaći, kako je navedeno, da postoji razlika između investiranja u prenosni sitem koje, zarad potreba stanovništva i privrede, planski sprovodi EMS i prilagođavanja prenosnog sistema za potrebe objekata za proizvodnju električne energije, jer su u tom slučaju upravo investitori u te objekte u obavezi da finansiraju nedostajuću infrastrukturu. "Podvlačimo da planske investicije u prenosni sistem u prethodnih deset godina nisu kasnile, i ne kasne, te da je prosek trajanja izvođenja radova za investicije u naš prenosni sistem bolji od evropskog standarda", ocenio je EMS. Podsetio je da je kompanija već investirala 30 miliona evra iz sopstvenih sredstava u dva dalekovoda u Banatu koja će omogućiti integraciju vetroparkova snage 2,8 GW, koji su u različitim fazama priključenja. "Da ne pominjemo druga ulaganja u prenosni sistem širom Srbije, poput potpuno novih trafostanica Bistrica, Vranje, Beograd... preko kompletnih revitalizacija postojećih objekata i izgradnje i revitalizacije dalekovoda. EMS je u prethodnih devet godina realizovao investicije u vrednosti od 330 miliona evra", precizirao je EMS. Dodao je da se "investicioni zamah nastavlja, a ulaganja u prenosni sistem u narednih osam do deset godina iznosiće bar 700 miliona evra". "Što se tiče izgradnje prenosnih kapaciteta, pozicioniranje nekih od naših kapitalnih projekata izvršeno u regionima u kojima se očekuje intenzivna integracija obnovljivih izvora nije slučajnost, već su ti projekti i planirani tako da se dozvoli plasman energije iz ovih izvora prema potrošačima", naveo je EMS. Projekat BeoGrid 2025, kako je navedeno, direktno povezuje oblast južnog Banata sa potrošačima Beograda i Srema, dok će izgradnja novog dvosistemskog dalekovoda 400 kV od TS Jagodina 4 do regiona Кostolca ustanoviti još jedan koridor za prenos električne energije ka potrošnji u centralnoj Srbiji, a projekat Panonski koridor omogućiće evakuaciju energije iz Bačke ka centralnoj Srbiji. "Transbalkanski koridor za prenos električne energije, projekat koji i sama ministarka Mihajlović često hvali, ali je očigledno na to sada zaboravila, predstavlja okosnicu razvoja naše prenosne mreže i vredan je oko 160 miliona evra. Кroz teritoriju Srbije on se realizuje kroz četiri sekcije. EMS je sopstvenim sredstvima finansirao, i pre vremena završio, celu prvu sekciju od Pančeva do granice sa Rumunijom, a druga sekcija će očekivano biti završena već ove godine. Završetak projekta očekuje se 2026. godine", navedeno je u saopštenju. Ističe se da EMS poručuje javnosti Srbije da svi u EMS-u, uvek savesno, odgovorno i profesionalno rade svoj posao i da su medijski napadi koji dolaze iz MRE kontraprodiktivni i loši kako za kompaniju tako i za ceo elektroenergetski sektor, pa u krajnjoj liniji i reputaciju Srbije. |
Najnovije vesti Srbija :
17 Maj 2022 Kladovo: Pola veka najveće dunavske elektrane
Povezane vesti :
10 Maj 2022 Energetska tranzicija skup, ali neminovan i isplativ proces |
|||||||||||
|
||||||||||||
