ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
SRBIJA DOBIJA NUKLEARKU?!   3 Nov 2021 - blic
Srbija bi megavate električne energije koji joj nedostaju mogla da nadomesti izgradnjom nuklearne elektrane, o kojoj se sve glasnije govori.

Postoje dva rešenja - da Srbija izgradi svoju nuklearku ili da kupi manjinski udeo u nekoj koja se gradi u našem okruženju. Matematika je jasna, Elektroprivreda Srbije (EPS) kaže da nam fali 700 megavata, što je u ranijim planovima trebalo da bude pokriveno izgradnjom dve elektrane. Sa druge strane, cena struje koja dolazi iz nuklearki je najjeftinija. Stručnjaci smatraju da bi naše potrebe u budućnosti zadovoljio jedan nuklearni kompleks od 1,4 gigavata instalisane snage, u čiju izgradnju bi trebalo uložiti oko pet milijardi evra.

Predsednik Aleksandar Vučić ranije je izjavio da bi bilo dobro da Srbija ima nuklearku, ali da njena izgradnja košta od 12 do 15 milijardi evra, te mi u ovom momentu te novce nemamo.

- Bila je neka ideja da Srbija kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj, jer nemamo novca da izgradimo svoju. Ali kad bi nam neko u okruženju dao da budemo vlasnici, na primer, deset odsto, pristali bismo odmah i kupili bismo to. Jer pola energije koja ide u Severnu Makedoniju, Prištinu, u Albaniju, ide vam iz bugarske nuklearke – rekao je Vučić nedavno.

On je razgovarao i sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom o izgradnji nuklearne elektrane u Pakšuu te izrazio spremnost da budemo manjinski vlasnik, kako bismo osigurali našu energetsku bezbednost.

Međutim, treba znati da razvoj nuklearne energije u našoj zemlji koči i moratorijum o gradnji nuklearki iz 1989. godine, nakon katastrofe u Černobilju. On je kao posledicu imao i ukidanje tog odseka na Elektrotehničkom fakultetu. Tako da danas nemamo ni dovoljan broj stručnjaka da sami izradimo ovakvo jedno postrojenje, ali ni za neke druge jednostavnije zadatke.

- Smatram da je to zakon koji treba odmah ukinuti, ne zbog toga što bismo mi gradili nuklernu elektranu. Najmanja nuklerna elektrana ove savremene generacije košta između sedam i osam milijadi evra. Međutim, već 30 godina od donošenja tog zakona na beogradskim visokim školama ne izučavaju se nuklearne tehnologije. Nisu to stručnjaci koji treba da grade, nego su to stručnjaci za zaštitu od zračenja - rekao je za RTS naučni savetnik u JP “Nuklearni objekti Srbije” Ilija Plećaš.

Jelica Putniković sa portala Energija Balkana smatra da nije loša ideja da krenemo u zajedničku investiciju izgradnje nuklearne elektrane sa stranim partnerima.

- Postoji projekat izgradnje “Đerdapa 3” kao hidroelektrane koja bi bila reverzibilna, a zamišljeno je da u sklopu toga bude i nuklearka. Ali Srbija nema novca, ni dovoljno domaćih stručnjaka da iznese takav projekat. Pametno bi bilo da se nađe strateški partner, a puno je njih iz inostranstva koji su ranijih godina pokazali interesovanje za tako nešto. Male nuklearke su sigurno budućnost i tu treba da pratimo svet. One još nisu zaživele ni u mnogo razvijenijim zemljama, ali na njih se sada najozbiljnije računa, jer su obnovljivi izvori energije pokazali da ne mogu da garantuju energetsku stabilnost - izjavila je Putnikovićeva.

Ona dodaje kako je mnogo bolje na svojoj teritoriji imati elektranu nego zakupiti neku u stranoj državi. Kada dođe do energetskih kriza, svaka država će prvo gledati da zadovolji svoje potrebe i možda ne ispoštuje dogovor i ne isporuči nam onoliko koliko nama treba.

- Garant energetske stabilnosti je imati dovoljan energetski kapacitet na svojoj teritoriji - smatra Putnikovićeva.

U slučaju da se Srbija vrati na industrijski nivo od 1989. godine, procenjuje se da bi se potrošnja električne energije povećala najmanje dva puta. Ipak, ima i drugačijih mišljenja što se tiče energije. Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da bi Srbija bankrotirala ako bi podržala „ekološke krugove sa Zapada“ i zatvorila postojeće termoelektrane i odustala od gradnje još jedne u Obrenovcu.

Obrenovac, dodaje, godišnje proizvede struju po cenama koje su niže od svetskih za 1,5 milijardi dolara.

- Zamislite koliko bi koštalo da to uvozimo. Naš interes je da izgradimo TE “Kolubara B” da ne bismo došli u tu situaciju - smatra on.

"U proces ući što pre"

Imajući u vidu da je za pripremu i izgradnju jednog nuklearnog postrojenja potrebno od 10 do 15 godina, u taj proces, prema mišljenju Zdravkovića, treba da se uđe što pre.

- Dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Evropsku uniju, 10 članica EU, na čelu s Francuskom traži od Evropske komisije da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelenu investiciju. No, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi, izražavajući zabrinutost zbog bezbednosti proizvodnje atomske energije. Sa druge strane, predsednik Udruženja poslodavaca “Gesamtmetall”, Stefan Volf se zalaže za povratak Nemačke nuklearnoj energiji – kaže Zdravković.

Šta je poenta? Kada bi, kako dodaje, nuklearna energija postala zelena, to bi značilo da i privatna lica mogu u nju da ulažu, a kada bi se to desilo, bilo bi mnogo lakše doći do investicija. Dugoročno gledano, smatra Zdravković, bilo bi bolje da sami gradimo nuklearku. Za početak jednu, a posle i drugu. Kratkoročno, pametno je uložiti u neku od nuklearki u regionu.

Krajem 2020. u svetu su bila u pogonu 443 energetska nuklearna reaktora, od toga oko 80 odsto u razvijenim zemljama. Kapacitet nuklearnih elektrana u svetu bi mogao da se udvostruči do 2050. i sa 392 gigavata dođe na 792 gigavata. Od 450 nuklearki na planeti, trećina je u Evropi, dok se trenutno gradi 60 novih reaktora. Najveći otpor izgradnji nuklearki je strah od otpada za čije razlaganje treba 100.000 godina.

Ali sa druge strane, nuklearka „Krško“ godišnje proizvede desetak tona nuklearnog otpada, koji zauzima prostor od jednog kubnog metra. U isto vreme, TE “Nikola Tesla” (koja daje skoro 50 odsto struje u Srbiji) za godinu dana sagori tri miliona tona uglja. Za smeštanje sagorelog materijala, odnosno šljake, potrebno je tri miliona kubnih metara prostora.

Mini nuklearke u pet zemalja u okruženju

U zemljama u okruženju u toku su projekti proširenja četiri nuklearne elektrane, a Bugarska bi ih gradila još, ali svi planovi godinama trpe odlaganja. Mađarska radi na projektu “Paks 2” sa Rusijom, kojim bi proširila postojeću nuklearnu elektranu. Ta država je prošle godine predložila Srbiji da joj izvozi viškove iz “Paksa”, a da zauzvrat dobija struju iz hidroelektrana. “Paks 2” je, zapravo, nova elektrana koja treba da zameni postojeću, a očekuje se da počne da radi za desetak godina. Ova nuklearka se nalazi na oko 80 kilometara od naše severne granice.

Rumunija namerava da u saradnji s Kanadom obnovi i proširi svoju nuklearku “Černavoda” na jugoistoku zemlje. Bugarska takođe još ne odustaje od proširenja svoje nuklearne elektrane “Kozloduj”, ali ni od mogućnosti izgradnje drugih takvih postrojenja. Slovenija upravlja svojom nuklearkom “Krško” zajedno sa Hrvatskom, a u toku su pregovori o izgradnji još jednog reaktora. Nove nuklearne elektrane u Evropi grade se u Finskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Rusiji, Ukrajini i Velikoj Britaniji.

- Ako govorimo o nekom akcidentu, Srbija je na udaru, bez obzira na to da li mi imamo nuklearku ili ne. Znači, jedna je stvar što mi treba da je sagradimo, a druga da ih gotovo svi oko nas imaju – kazao je Zdravković.

U regionu, ali i šire, samo Srbija i Italija nemaju svoj nulkearni program.

Bezbedne i pored Černobilja i Fukušime

Najveći strah građana vezan je za bezbednost prilikom gradnje nuklearnih elektrana. Posebno nakon teških akcidenata u Černobilju (Ukrajina) i Fukušimi (Japan).

Nuklearni objekti su projektovani da izdrže najrazornije zemljotrese, poplave i udar aviona. A njihova bezbednost kao i skladištenje nuklearnog otpada kontrolišu se simuliranjem akcidenta, takozvanim “stres testovima izdržljivosti”.

- Bez obzira na to što su se desili Černobilj i Fukušima, to su dva akcidenta koja su se dogodila zbog čovekove greške, ne zbog greške tehnike. Danas su nuklerne elektrane, te četvrte generacije, apsolutno bezbedne i u skali opasnosti nuklearna je poslednja - rekao je za RTS Ilija Plećaš.
Vučić i danas o nuklearki

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Glazgovu, gde se održava globalni samit o klimi, da bi uskoro trebalo da se sastane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i da razgovara sa njim o mogućnosti da Srbija kupi određeni vlasnički udeo u mađarskoj nuklearki Pakš. Vučić je rekao za Pink da će bi Srbja mogla da kupi pet, 10 ili 12 odsto udela u toj nuklearki. Takođe, kazao je da je Srbija zainteresovana i za druge nuklearke u regionu i da će videti i sa Bugarima da li bi možda od njih mogli da kupimo udeo.
 

Najnovije vesti Srbija :

19 Jan 2022 Srbija mora u energetsku tranziciju
19 Jan 2022 Skuplja struja na KIM za one koji premaše 600 kilovata mesečno
19 Jan 2022 DOMAĆA PAMETNA BROJILA – Sigurnost razvoja srpske energetike
18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021
18 Jan 2022 Dodatni uvoz struje, država će obezbediti dovoljno energenata
17 Jan 2022 Hidrocentrale na Nišavi stare 100 godina
17 Jan 2022 Kod Zaječara u planu gradnja solarne elektrane snage 50 MW

 

Povezane vesti :

18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021
13 Jan 2022 Nuklearke proizvode četvrtinu električne energije u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja
12 Jan 2022 Otpor OIE znak nesposobnosti; EMS: Nismo protiv zelenih energija
11 Jan 2022 Kako obezbediti dovoljno energenata
5 Jan 2022 Ugalj nam "dogoreva"
4 Jan 2022 Ove godine odluka o modularnim nuklearnim elektranama
22 Dec 2021 Nuklearna elektrana u Srbiji - koliko je atomska budućnost daleko?
15 Nov 2021 Modularne elektrane na nuklearni otpad da zamene termoelektrane
10 Nov 2021 ENERGETSKA TRANZICIJA – OPASNOST JE U ODLAGANJU!
8 Nov 2021 Blagoslov i prokletstvo energetike
8 Nov 2021 Ukinuti moratorijum na gradnju nuklearki
3 Nov 2021 SRBIJA DOBIJA NUKLEARKU?!
25 Okt 2021 HOĆEMO LI IMATI STRUJU IZ ATOMA?
18 Okt 2021 Sve jače se plasira ideja o nuklearkama kao rešenje za energetsku krizu
27 Sep 2021 O sudbini termoelektrana se pita i cena struje

Web Analytics