ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Kada i na koji način će Srbija sa proizvodnje energije iz uglja preći na OIE   27 Maj 2021 - rts,politika,nova
Početkom ove nedelje radnici termoelektrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla protestovali su zbog najave da se odustaje od izgradnje nove termolektrane Kolubara B u Kaleniću, kao i zbog navoda da se Srbija obavezala da će navodno za devet godina ugalj da zameni obnovljivim izvorima energije. Iz Ministarstva energetike poruka da se termolektrane neće ugasiti preko noći, ali da je zelena energija neminovnost.

Najava da će se odustati od izgradnja nove termolektrane Kolubara B u Kaleniću, za radnike termolektrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla je neprihvatljiva.

Zbog toga su organizovali protesni skup na lokaciji na kojoj je nova termolektrana trebalo da bude izgrađena. Uz zahtev za smenu resorne ministrake i pitanje roka datog Srbiji da umesto uglja za proizvodnju struje koristi obnovljive izvore energije.

Odgovor nadležnog ministarstva rudarstva i energetike je da zatvaranja teromolektrana preko noći neće biti, ali da mora da se uradi strategija do 2050. o tome kako će se Srbija snabdevati energijom iz obnovljivih izvora.



EE ZANIMLJIVOSTI - Termoelektrana TENT B


Ovim je još jednom otvoreno pitanje - kakav je strategija Srbije kada je reč o zelenoj energiji, ali i o položaju desetine hiljada zaposlenih u rudnicima i termolektranama? Činjenica je da je povećanje udela obnovljivih izvora energije deo evrointegracija i da Brisel i podržava, ali i traži od Srbije da se udalji od uglja i dekarbonizuje ekonomiju.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić navodi da će se napraviti pravilan prelezak na zelenu proizvodnju.

"Mi to moramo da uradimo, to je naša politika, to su ciljevi naše energetske politike. Ono što se mora uraditi to je dekarbonizacija koje smo svi svesni, znamo šta to globalno znači, kakve su klimatske promene nastale, koliko štetni gasovi utiču na zdravlje ljudi, koliku cenu plaćamo prilikom lečenja i koliku cenu plaćamo time što su neki ranije otišli sa ovog sveta. Pored dekarbonizacije i energetske tranzicije naš glavni cilj je da to radimo na takav način da Srbija zaista bude energetski bezbedna i da nijednog trenutka ne zavisi od bilo koga", navodi pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković navodi da je krajnje vreme da se misli o zelenoj energiji.

"Ja mislim da je 2030. defintivno reperna tačka do koje se moraju prelomiti svi ovi procesi. Ako se ne krene u tu energetsku tranziciju, ja bih rekao sutra, ako se ne krene u dekarbonizaciju i ako zakasnimo sa tim onda postaje prekasno da se dostigne onaj cilj krajem 2100. a to je onih 1,5 stepen prosečna godišnja temperatura da ne sme da ide više, bilo bi naravno poželjno da ona ne ide ni toliko. Ako se ovo u narednih par godina ne uradi u svetu, ovaj cilj nije dostižan", objašnjava Rajaković.

Zoran Sretić, saradnik Centra za evropske studije navodi da je cilj da Evropska unija do 2050. postane karbo neutralna.

"Međutim, taj proses je dugotrajan, postepen i moram da napomenem da postoji veliki problem u miksu energija. Super je imati obnovljive izvore energije iz sunca i vetra npr. Međutim vi ne možete imati tokom cele godine dovoljnu proizvodnju, odnosno imate nestabilnu proizvodnju. Dakle vi morate da imate i neke druge impute", objašnjava Sretić..



EE ZANIMLJIVOSTI - Termoelektrana Kolubara A



Mihajlovićeva: Neistina je da želimo da ostavimo radnike EPS-a bez posla

„Ministarstvo nije dalo saglasnost za izgradnju Kolubare B. Zbog politike EU takse na ugljenik koje će Srbija plaćati će biti preko milijardu evra, a ta nova elektrana bi to povećavala. Što bi mi to radili ako imamo hidro potencijal, vetar i sunce”, rekla je ministarka.

Neistina je da neko želi da ostavi radnike EPS-a bez posla, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i dodala da niko nije doneo odluku da se termoelektrane gase do 2030. godine.

„Laž je, odnosno neistina, da želimo da ostavimo radnike EPS-a bez posla. Niko neće ostati bez posla. Pa niko nije ostao bez posla ni u odvajanju delatnosti koje smo sproveli”, rekla je Mihajlović na TV K1.

Ona je istakla i da neće prestati proizvodnja električne energije iz termo kapaciteta, kao i da je u toku izgradnja kapaciteta u Kostolcu.

„Srbija neće ostati bez struje, jer ćemo ubrzano graditi kapacitete za dobijanje električne energije iz drugih izvora”, rekla je ona, preneo je Tanjug.

Istakla je da je njen posao da vodi energetsku politiku države, a da je na direktorima da tu politiku sprovode. Ona je rekla i da nije bilo nikakvih odluka za izgradnju termoelektrane Kolubara B.

„Ministarstvo nije dalo saglasnost za izgradnju ovog novog kapaciteta. Zbog politike EU takse na ugljenik koje će Srbija plaćati će biti preko milijardu evra, a ta nova elektrana bi to povećavala. Što bi mi to radili ako imamo hidro potencijal, vetar i sunce”, rekla je ministarka.

Dodala je da ne zna odakle navodi da će ona ugasiti sve termo kapacitet do 2030. godine.

„Niko od ljudi na odgovornim pozicijama nikad to nije rekao. Ne postoji nijedan dokument, nijedne institucije, gde se to navodi. Zato kažem da je to manipulacija”, rekla je ona.

Na pitanje o čijoj se manipulaciji radi ocenila je da pretpostavlja nekog iz EPS-a koji je velika kompanija.

„Zato nije tačno da smo promenili sve odluke. Kolubara B je počela da se gradi pre 41 godinu, utrošeno je oko 400 miliona evra do sada, kupljena oprema je zastarela pa prema poslednjim procenama vredi 120 miliona evra. EPS suštinski nije napravio teromoelektranu. Da su je uradili za prošlih 6-7 godina ne bi bio problem, ali sada se vremena menjaju”, objasnila je ona i rekla da ne zna da li je EPS pravio neke dogovore sa izvođačima radova.

Dodala je da o Kolubari B nije razgovarano na nivou Vlade Srbije jer to nije tema koja dominira.

„Najvažnije je da EPS radi, da bude efikasniji, da budu završeni projekti što pre. Termo kapacitet u Kostolcu pravimo deceniju, a to nema nigde u svetu. Vetropark u Kostolcu grade od 2016. godine”, ukazala je ona.

Ministarka se zapitala i gde piše da je bila dogovorena izgradnja Kolubare B, i dodala da odluka o izgradnju nije bila na sednici vlade, i nije bila ni pripremana.

„Radim po energetskoj politici i ekonomskom planu Vlade. EPS nema odobrenja da pravi određeni kapacitet. To smo rekli posle pregleda dokumentacije. Zaključili smo da ne možemo da gradimo nešto što će u perspektivi opteretiti državu i građane”, rekla je ona.

Na primedbe iz EPS-a da će Srbija imati manju proizvodnju 2024. godine kada se povuku iz rada neke termoelektrane, ali i zbog drugih razloga, ona je rekla da su termoelektrane Morava i Kolubara A već sada u „hladnoj rezervi i gotovo da ne proizvode” i odbila da komentariše izjavu direktora EPS-a Milorada Grčića.

„Njegova funkcija je ozbiljna i jako uticajna. Moćnija od ministra energetike. Postavlja ga Vlada Srbije, ali vlada određuje politiku, a on je sprovodi”, rekla je ona i dodala da se nije bavila pitanjem hoće li Grčić ostati direktor.


Termo-elektrana Kolubara B: Energetska jabuka razdora

Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termo-elektrane na ugalj Kolubara B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Sa tom odlukom, koju su pozdravile ekološke organizacije, ne slažu se čelni ljudi Elektro privrede Srbije (EPS), jer tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.

Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Jovan Despotović, rekao je povodom najave ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović o obustavi izgradnje da se "strateške odluke u sektoru energetike ne donose tokom noći", a da je najveće preduzeće u državi sve aktivnosti u vezi sa Kolubarom B sprovodilo "u skladu sa odlukama Vlade Srbije".

Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Milorad Grčić saopštio je da će građane "više koštati pogubne odluke ministarke Mihajlović nego potezi rudara Kostolca i Kolubare", koji su u ponedeljak protestovali zbog obustave izgradnje Kolubare B.

"Uvek ću stati na stranu rudara, jer oni i kada štrajkuju rade više u korist Srbije nego pojedinci koji samo štancuju izjave i rade za uvozne lobije", rekao je Grčić.

Mihajlović je prethodno izjavila da je štrajk rudara Kolubare koji je održan 24. maja Srbiju koštao pola miliona evra.

Grčić je dodao da je ministarka odlučila da za jedan dan promeni sve odluke Vlade Srbije bez prethodnih analiza i konsultacija.

Tvrdi da je Kolubara B zamena za kapacitete građene 1970. godine i kasnije, koji će uskoro morati da se gase. EPS prema njegovim rečima od 2024. godine ostaje bez mogućnosti da proizvodi baznu električnu energiju, zbog obaveza prema EU.

Tada se, po prethodno postignutom dogovoru, gase termo-elektrane Kolubara A i Morava, ukupne snage 324 MW (megavata), dok će se kapacitet ostalih smanjiti i zbog rada postrojenja za odsumporavanje, za 120 MW.

Pored toga, tu je i budući toplodalekovod ka Novom Beogradu, koji smanjuje kapacitete za dodatnih 160 MW.

"Zato nam je potrebna TE Kolubara B, jer je efikasnija, ima manju emisiju CO2 i ima samo 350 MW. Građani Srbije treba da znaju šta bi bile posledice obustavljanja projekta i brze dekarbonizacije Srbije", napominje Grčić.

On napominje da bi Srbija u tom slučaju bila jedna od retkih zemalja sa dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora u većem procentu nego što EU zahteva od svojih članica.

Grčić smatra i da bi se dosta struje uvozilo, a izgubile bi se i desetine hiljada radnih mesta, ako Srbija ne izgradi nove termo-elektrane.

Prvi čovek EPS-a je pozvao stručnu javnost mora da se uključi u razvoj energetske politike, modernizaciju starih postrojenja, kao i razvoj novih kapaciteta koji će proizvoditi čistu energiju.

Bivši zaposleni u Rudarskog basena Kolubara sa kojima je Nova ekonomija razgovarala kažu da se u tom preduzeću nezvanično govori o tome da je Milorad Grčić, koji je ranije bio i direktor RB Kolubara, planirao da ponovo pokrene izgradnju Kolubare B.

Prvi put to je učinjeno 1992. godine, kada su tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedene sankcije, drugi put je 2004. godine utvrđeno da je u taj objekat već uloženo 300 miliona evra, kao i da je za završetak Kolubare B potrebno još 550 miliona evra.

Bivši radnici Kolubare kažu i da je za ponovno pokretanje izgradnje novog bloka termoelektrane već nabavljeno "nešto opreme".

 

Najnovije vesti Srbija :

15 Okt 2021 Razumemo privredu ali moramo se ponašati tržišno
15 Okt 2021 Kupuju li građani Srbije električne automobile?
14 Okt 2021 Uskoro odluka o ceni struje za privredu
14 Okt 2021 Nismo hteli da gasimo „Kolubaru” i „Kostolac”
11 Okt 2021 Modernizacija TE čuva energetsku sigurnost
11 Okt 2021 EPS-ova struja za privredu između 80 i 85 evra za megavat-čas
10 Okt 2021 Kako možete da postanete kupac-proizvođač

 

Povezane vesti :

15 Okt 2021 Razumemo privredu ali moramo se ponašati tržišno
14 Okt 2021 Uskoro odluka o ceni struje za privredu
14 Okt 2021 Nismo hteli da gasimo „Kolubaru” i „Kostolac”
8 Okt 2021 Struja iz vetra i solara jeftinija je od one iz uglja
8 Okt 2021 Struja, drva, ugalj ili gas - svako domaćinstvo ima svoju računicu
27 Sep 2021 O sudbini termoelektrana se pita i cena struje
23 Sep 2021 Termalna baterija za čuvanje energije u ugašenim termoelektranama
20 Sep 2021 Pozitivna ocena za "zeleni zaokret" Srbije
17 Sep 2021 EPS će proizvoditi struju i iz biomase
17 Sep 2021 EPS - Termoelektrane ostaju oslonac
8 Sep 2021 Termoelektrane Srbije emitovale više sumpor-dioksida od svih 221 postrojenja EU?
6 Avg 2021 Cilj EPS-a da sačuva termo i poveća zelene kapacitete
8 Jul 2021 Solarna energija: Struja na Sunce
5 Jul 2021 Kupci plaćaju cenu dekarbonizacije iako kod nas još nije započela
17 Jun 2021 Životna sredina i energija vetra

Web Analytics