ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Izazovi energetske tranzicije u Srbiji   9 Avg 2020 - energija
Dva panela posvećena energetskoj tranziciji bila su posebno zapažena na nedavno održanom savetovanju Saveza energetičara. Tranzicija sada pred Srbiju postavlja zahteve za još krupnijim i bržim promenama, ocena je naučnih radnika i stručnjaka.

– Kompleksnim promenama koje se od nas očekuju, biće obuhvaćena ne samo energetika već kompletna makroekonomija, tako da će se posledice energetske tranzicije osetiti na širem društveno-socijalnom nivou. Sve dosadašnje promene u sektoru energetike odvijale su se kao posledica napredovanja tehnoloških procesa. Promene koje se sada očekuju od svih nas obuhvaćene su popularnim pojmom 3D i podrazumevaju dekarbonizaciju, decentralizaciju i digitalizaciju. Za razliku od prethodnih promena, ove su podstaknute regulatornim okvirima i pred nama je velika odgovornost da ih što bolje realizujemo – istakao je moderator panela Ljubo Maćić, specijalni savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu. On je objasnio da su međunarodni regulatorni okviri iz kojih proističu ovi zahtevi Pariski sporazum, pravila i direktive EU, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice i Zeleni plan. Srbija mora da donese zakon o klimatskim promenama i strategiju razvoja, kojom će utvrditi ciljeve do 2030. godine. Treba da napravi integrisani energetsko-klimatski plan i da počne da ga primenjuje. Jedan od regulatornih podsticaja koji treba da doprinese smanjenju klimatskih promena jeste aktuelno uvođenje takse za emisiju ugljen-dioksida. U poslednjih pet godina ove promene su uticale na to da je 2014. najjeftiniji izvor energije bio ugalj, a 2019. to su sunce i vetar. Evidentno je da pada udeo uglja, a raste udeo OIE i gasa, a tome su najviše doprinele zemlje azijskog Pacifika. U Evropi se traži gašenje elektrana na ugalj. Samo još sedam zemalja to do sada nije učinilo. Do 2040. godine to će ostvariti sve zemlje osim Poljske.

– U Srbiji se jedna trećina energije proizvodi iz hidroelektrana i dve trećine iz TE na ugalj. Tako obezbeđujemo stabilno snabdevanje i nisku cenu električne energije. Međutim, problem je što se emituje visok nivo ugljen-dioksida po stanovniku, čak za 50 odsto više od evropskog proseka. Veoma smo pogođeni zahtevima Evropske energetske zajednice da se do 2040. udeo uglja potpuno zameni drugim izvorima, gasom i OIE, jer to ima velike posledice na privredni razvoj – ukazuje Maćić. On je naglasio da treba da se zapitamo kako na najpametniji način možemo da projektujemo strukturu proizvodnje električne energije iz mešavine termo i hidro potencijala, te OIE i gasa; kako da iskoristimo prilike koje tranzicija može da donese, kako da povećamo međunarodnu podršku, da izbegnemo socijalne makroekonomske posledice. O tome se govorilo u nastavku panela.

Odgovore je ponudio i prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. – Prioritetan zadatak je da formiramo nezavisni fond za energetsku nezavisnost, koji bi finansirala Evropska komisija, lično na tome radim već duži niz godina. Hrvatska je za protekle četiri godine u takav fond povukla 500 miliona evra, a Mađarska jednu milijardu evra za šest godina. Oni ta bespovratna sredstva koriste i za OIE. Uveli smo sistem energetskog menadžmenta kao odličan sistem za monitoring – ocenio je Banjac i dodao da je ministarstvo pripremilo plan u kom pravcu treba da ide dalji podsticaj za OIE kako bi oni bili još zastupljeniji.

– Što se tiče velikih vetroparkova i solarnih elektrana, oni će od 2021. ići na aukcije. Trebalo bi da se fid-in koncept menja, da se ta premija svede na nulu. Prethodno moramo da korigujemo Zakon o energetici. Za male proizvođače i ostale OIE bismo nastavili sa fid-in tarifom, kao podsticajem. Uradili smo veći deo zakonske regulative za biogoriva. Sproveli smo niz obimnih pripremnih aktivnosti neophodnih za donošenje integrisanog energetsko-klimatskog plana, za čije donošenje smo od EU dobili rok od godinu i po dana. Važno je da imamo valjane podatke na osnovu kojih ćemo EU dokumentovati da sa sadašnjom strukturom, koja se sa dve trećine zasniva na uglju, ne možemo u potpunosti da ispunimo ciljeve koje su predvideli. Banjac je skrenuo pažnju da je resorno ministarstvo skromnog kadrovskog kapaciteta i izrazio zadovoljstvo što su se naučnostručna javnost i Odbor za energetiku SANU uključili, jer to daje dobre izglede da se sprovedu krupni tranzicioni zadaci.

– Treba graditi i solarne elektrane i vetroelektrane. Međutim, njihova proizvodnja je promenljiva, tako da iz njih energije u nekim periodima i nema, a neko mora da obezbedi sigurnost snabdevanja. Taj stabilizator je svakako „Elektroprivreda Srbije“ – podsetio je prof. dr Aleksandar Gajić, zamenik generalnog sekretara Akademije inženjerskih nauka i član Nadzornog odbora JP EPS. On je predstavio strateške projekte najveće energetske kompanije u regionu. – Najpouzdaniji OIE su reverzibilne hidroelektrane. Rok otplate reverzibilnih HE je od sedam do 10 godina, tako da se u inostranstvu, u Švajcarskoj, recimo, sada čak koristi stari rudnik soli za podzemnu, donju akumulaciju RHE. Investicije EPS-a sa sadašnjom cenom električne energije se ne mogu realizovati u ranije predviđenom obimu, a planirane su bile HE na Velikoj i Zapadnoj Moravi, Ibru, Drini, Bistrici, Dunavu... Revitalizacije se sprovode, počinje revitalizacija šestog agregata na Đerdapu, na HE „Zvornik“ završen je četvrti agregat. Priprema se projekat za revitalizaciju HE „Potpeć“ i za izgradnju novog objekta. Nedavno su potpisani ugovori o zajedničkom ulaganju EP Republike Srpske i EPS-a za izgradnju tri hidroelektrane ukupne instalirane snage od 180 megavata – poručio je Gajić.

– Od potrošača koji su bili u direktnoj vezi sa distribucijom, liberalizacijom tržišta postali smo kupci koji mogu da biraju snabdevača od koga će kupovati energiju – objasnio je Željko Marković, menadžer iz „Dilojta“. – Sada smo u promenama čiji je cilj smanjenje štetnih emisija – dekarbonizacija. Energija se sve više proizvodi iz OIE i mi kao kupci imamo obaveze da je platimo po određenim zelenim tarifama. Sledi i drugi nivo promena – decentralizacija, koja kupcima omogućava da postanu proaktivni i da uz određene podsticaje i sami proizvode energiju. Digitalizacija, kao treći korak promena, omogućava da veliki broj pametnih uređaja, koje već imamo u svojim domaćinstvima, povežemo i koristimo kroz pametnu platformu. On je objasnio i da se menja uloga distribucije, koja više nema monopol jer nije u direktnoj sprezi s kupcima. Sada postoje i snabdevači, tržište, i uspostavlja se veliki prostor za različite firme koje će raditi pojedine usluge. Postoji potražnja i davanje energije u mrežu, od distributivnih resursa, tako da sada može da bude i poremećaja u sistemu jer postoji više energije nego potražnje. Zato se javlja mnogo veća potreba za balansiranjem. U tranzicionim promenama kupci žele da isporuka i upravljanje distributivnim sistemom bude na visokom nivou. Traže sigurnost snabdevanja koju čine adekvatnost resursa, adekvatnost goriva i adekvatnost samog distributivnog sistema. – Proaktivni kupci imaju najveći rast u razvijenim zemljama. U Nemačkoj, na primer, kod malih kupaca ima oko šest gigavata instalirane snage, a to je oko 15 odsto ukupne instalirane snage u solaru. Jasno je, dakle, da i kupci očekuju bitne dobrobiti i aktivnu ulogu u procesu tranzicije energetskog sektora – zaključio je Marković.
 

Najnovije vesti Srbija :

5 Dec 2021 Šta će biti sa cenom struje za privrednike
5 Dec 2021 Dalja proizvodnja zelene energije u Srbije pod znakom pitanja
5 Dec 2021 U nove HE u Srbiji planirano ulaganje veće od 10 milijardi evra
5 Dec 2021 Struju uvozimo zbog velike potrošnje
1 Dec 2021 U čemu je Srbija napredovala na polju energetike
1 Dec 2021 200.000 novih pametnih brojila građane neće koštati ništa
29 Nov 2021 Završen remont u TENT-u, stabilnost za Srbiju, veća proizvodnja

 

Povezane vesti :

1 Dec 2021 U čemu je Srbija napredovala na polju energetike
10 Nov 2021 ENERGETSKA TRANZICIJA – OPASNOST JE U ODLAGANJU!
8 Nov 2021 Blagoslov i prokletstvo energetike
1 Okt 2021 Podržati ubrzano ulaganje u obnovljive izvore energije
17 Sep 2021 OIE Srbija 2021: Pet milijardi evra za obnovljive izvore energije
29 Avg 2021 Detaljno objašnjenje nove uredbe o "prosumeru"
10 Jul 2021 Danas je dan nauke u Srbiji, 165. godišnjica od rođenja Nikole Tesle
8 Jun 2021 Otklonjene sve prepreke za otvaranje Poglavlja 15
29 Maj 2021 Kilovat-sat iz termoelektrane triput je skuplji od kilovata iz solara
27 Maj 2021 Kada i na koji način će Srbija sa proizvodnje energije iz uglja preći na OIE
25 Maj 2021 Srbija obustavlja gradnju termoelektrane Kolubara B? - Rudari protestuju
24 Maj 2021 Energetska tranzicija, a ne gašenje elektrana i radnih mesta
18 Maj 2021 EPS i ERS zajedno do zelene energije
18 Maj 2021 EMS u okolini Nove Varoši pustila u rad trafostanicu "Bistrica"
16 Maj 2021 HE Đerdap 1: 49 godina duga istorija

Web Analytics