ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Prosečna mesečna potrošnja domaćinstava   31 Maj 2020 - alo
Podatak koji se malo-malo pojavljuje u javnosti – da Srbija troši čak pet puta više energije od zemalja Evropske unije, pokreće pitanje zašto je tako. Da li je to samo zbog činjenice što je većina kuća i zgrada loše izolovana, pa se energija za grejanje rasipa i izlazi ispod vrata i prozora, ili, ako se pod energijom misli samo na struju, da li je razlog tolike potrošnje to što je cena električne energije i dalje povoljnija za grejanje u Srbiji nego u zemljama EU?

Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojtu” i jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”, kaže za naš list da konstatacije koje se tiču potrošnje energije kod nas i u EU nisu dobro interpretirane. Kada je reč o potrošnji električne energije, prvenstveno se misli na potrošnju u domaćinstvima. Na osnovu dostupnih podataka u statističkim bazama Evrostata za 2018. godinu, finalna potrošnja električne energije u domaćinstvima u EU iznosila je 810.582.202.000, dok je u Srbiji bila 13.414.571.000 kilovat-sati.

– Takođe, oslanjajući se na Evrostatovu statistiku, broj domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 222.823.000, dok je taj broj u Srbiji u istom periodu bio 2.417.200. Na osnovu ovih podataka, dolazimo do prosečne vrednosti mesečne potrošnje po domaćinstvu u Evropskoj uniji od 303 kilovat-sata mesečno, a u Srbiji od 462. Dakle, tačno je da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši više električne energije od prosečnog u EU, i to za oko 1,5 puta (ili 50 odsto) više – objašnjava naš sagovornik.

Pri tom, dodaje, ne treba smetnuti sa uma i da su domaćinstva u zemljama EU daleko više gasifikovana, tako da se jedan deo potrošnje električne energije, prvenstveno za grejanje i pripremu tople vode, zameni potrošnjom prirodnog gasa. Pored toga, sigurno je da su i domaćinstva u EU energetski efikasnija u odnosu na naša, tako da i energetska efikasnost u EU utiče na smanjenje njihove potrošnje u odnosu na našu za oko 20 odsto (dakle za petinu, a ne pet puta).

Marković objašnjava da je više faktora koji utiču na poboljšanje energetske efikasnosti, ali najvažniji među njima jeste cena električne energije.

– Ulaganje u energetsku efikasnost svakako donosi uštede, ali i košta. U situacijama kada je cena kilovat-časa sa svim svojim elementima (i sama električna energija, ali i mrežarine, takse i porezi) velika, ulaganje u primene mera energetske efikasnosti će se sigurno i brže isplatiti, pa su građani motivisaniji da ostvare uštede. U skladu sa izveštajem Agencije za energetiku u 2018. godini, ukupna (bruto) potrošnja električne energije u Srbiji iznosila je 34.192 gigavat-časa, dok su gubici u prenosnoj (868 gigavat-sati) i distributivnoj mreži (3.664) iznosili ukupno 4.532 gigavat-časova, odnosno 13,25 odsto od bruto potrošnje – kaže on.

Upitan da li je tačno da Srbija samo na distribuciji i prenosu struje izgubi godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, Marković kaže da je to tačno.

– Imajući u vidu da je proizvodnja Termolektrane Kostolac B upravo na nivou od oko 4.500 gigavat-sati godišnje, tačno je da se na pokrivanje gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži potroši cela jednogodišnja proizvodnja ove termolektrane – ističe on.

Skreće pažnju da treba imati u vidu da postoji i TE Kostolac A, pa se ne može reći samo Kostolca, jer je ukupna proizvodnja TE Kostolac A i TE Kostolac B veća. Naravno, jako je važno napomenuti da se gubici u prenosu i distribuciji ne mogu izbeći, dakle, ali se njihova vrednost može i kroz sprečavanjem krađe električne energije, ističe naš sagovornik.

Kao mere preduzimaju se i nabavka efikasne rasvete (LED sijalice koje mogu da uštede i do 75 odsto električne energije u odnosu na klasičnu inkadescentnu rasvetu) i primena kućne bele tehnike i uređaja koji rade u najvišim energetskim klasama.

– Jedna od ideja bi mogla da budu krediti, gde bi mesečna rata odgovarala ostvarenoj mesečnoj uštedi koju bi građani imali po svom računu za električnu energiju, u trajanju dok se taj kredit ne isplati – objašnjava Marković.

Zgrade energetski neefikasne

Prof. dr Slobodan Ružić kaže da se ovde radi o potrošnji energije za grejanje, a tu nije dominantna električna energija, nego ogrevno drvo, ugalj, toplane i gas. Bilo kako bilo, naše zgrade su energetski neefikasne.

– Što se struje tiče, njena cena je neopravdano niska i potrošači nemaju naviku da vode računa o toj potrošnji. I EPS nema dovoljno sredstava da izvrši zamenu starih kapaciteta, a kamoli da izgradi dodatne. Dakle, potrebno je raditi na energetskoj efikasnosti zgrada i podići tarifnu cenu za garantovano snabdevanje da bi potrošači bili racionalniji i da bi EPS mogao da investira – kaže on.

Opravdani tehnički gubici u prenosu i distribuciji iznose 9–11 odsto, a kod nas su oko 15-16 procenata, ali veliki deo te razlike jeste krađa struje, a to je sasvim drugi problem. Drugim rečima, EPS može popraviti svoje poslovanje eliminisanjem krađe, ali ne može se očekivati manja potrošnja, a gubici se mogu smanjiti samo kroz nove investicije u prenos i distribuciju, zaključuje Ružić.
 

Najnovije vesti Srbija :

7 Jul 2020 Koliko košta struja u Srbiji a koliko u drugim zemljama?
2 Jul 2020 Srbija će u zajedničkom preduzeću za HE na Drini imati 51% kapitala
30 Jun 2020 Prvi ugovori za kupovinu automobila na struju ove nedelje
29 Jun 2020 Srbija i RS grade tri nove hidroelektrane na Drini
29 Jun 2020 Dnevni rekordi u proizvodnji struje HE Đerdap 1 i Zvornik
26 Jun 2020 Digitalni alati i platforme za održavanje i upravljanje zgradama
26 Jun 2020 Regionalno finale PowerUp! Izazova

 

Povezane vesti :

7 Jul 2020 Koliko košta struja u Srbiji a koliko u drugim zemljama?
26 Jun 2020 Digitalni alati i platforme za održavanje i upravljanje zgradama
26 Jun 2020 Regionalno finale PowerUp! Izazova
23 Jun 2020 Savetovanje Energetika 2020 okupilio 170 naučnih radnika, stručnjaka i privrednika
20 Jun 2020 BIM-tex izgradila dve solarne elektrane
16 Jun 2020 Počela gradnja dalekovoda od Kragujevca do Kraljeva
13 Jun 2020 Šta tačno znači "trošak garantovanog snabdevača"?
13 Jun 2020 Dotrajali solarni paneli mogu biti opasan otpad
31 Maj 2020 Prosečna mesečna potrošnja domaćinstava
31 Maj 2020 Online konferencija ZELENA EKONOMIJA REGIONA
27 Maj 2020 EPS uvećava profit uz pomoć veštačke inteligencije
26 Maj 2020 Novi uslovi za status ugroženog kupca!
15 Maj 2020 Srbija troši čak pet puta više energije od zemalja
12 Maj 2020 Oporavak u drugom polugodištu
29 Apr 2020 Mnogi su primetili veće račune za struju

Web Analytics