 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Zbog mHE izgubićemo 2.000km reka | 19 Dec 2018 - blic | |||||||||||
| Ako bi se izgradile sve derivacione male hidroelektrane na 850 planiranih lokacija, Srbija bi dobila još oko 100 do 150 MW instalirane snage za proizvodnju električne energije, ali bi, ujedno, izgubila i bar oko 2.000 kilometara planinskih rečica i potoka koje bi nestale bi u "pogrebnim" cevima ovih postrojenja, upozorava Goran Tokić, diplomirani inženjer elektronike na Elektronskom fakultetu u Nišu i aktivista pokreta "Odbranimo reke Stare planine" (ORSP). Kako je "Blic" pisao, meštani Rakite kod Babušnice već više od godinu dana protestuju protiv namere investitora da izgradi derivacionu MHE na Rakitskoj reci što podrazumeva da se ovaj planinski vodotok najvećim delom sprovede kroz cevi u dužini od 2,5 kilometara, a slična sudbina već je zadesila Crnovršku reku na Staroj planini koja više ne liči na sebe jer su u njeno korito postavljene cevi. Da su derivacione MHE pogubne po reke, izjasnilo se i Ministarstvo životne sredine ali se njihova izgradnja i dalje nastavlja na više lokacija u Srbiji. Ako se uzme podatak da je za prosečnu derivacionu MHE instalirane snage 0,2 MW potrebno je postaviti cevi od najmanje dva do tri kilometra i usmeriti reku u njih za 100 MHE kojima se dobije svega 20 MW struje, uništi se 200 do 300 kilometara reka... Tokić ističe da bi se izgradnjom svih planiranih derivacionih MHE dobio dodatni kapacitet od oko 2-3 odsto ukupne instalirane snage na nivou Srbije, po cenu uništenja svih planinskih potoka i reka. No, čak i ova mala količina struje koji prave MHE još je manja u periodima kada Srbiji treba najviše električne energije – u toku leta i zime. Zamka leži u reči "instalirana". - Instalirana snaga je maksimalna snaga koju MHE može da daje kada radi punim pogonom, a to je samo dva do tri meseca godišnje - u proleće, kada se tope snegovi. U toku leta, kada opadne vodostaj i zimi, kada se sneg još ne topi zbog niskih temperatura, derivacione MHE proizvode najmanje struje. Ako bi se sračunalo koliko ukupno daju tokom cele godine, pa uporedilo sa ukupnim godišnjim potrebama Srbije, dobilo bi se okvirno pet puta manje struje. Dakle, uništiće se sve reke Srbije zarad pola procenta potreba Srbije za električnom energijom, objašnjava Tokić. Prema njegovim rečima, posebno je nepovoljno to što struja koju proizvedu derivacione MHE u vreme maksimalnog rada, ne može da se sačuva za period kada je Srbiji najpotrebnija. -Struja nije kukuruz, pa da se stavi u ambar i polako troši tokom godine. Ne! Troši se u trenutku "branja" i nema skladištenja. Leti su planinske rečice na godišnjem minimumu, koji može da bude i 20 puta manji od prolećnog maksimuma dok je zimi malo bolja situacija, ali ne mnogo: tada većina padavina ostaje na planini u vidu snega, pa su rečice opet male, recimo 5-10 puta manje nego u proleće. Tek nakratko i bujično narastu za vreme toplih zimskih dana, kada se topi sneg, ali, zanimljivo, baš tada pada i potreba Srbije za električnom energijom, jer kada se na planini topi sneg, u gradovima je 10-15 C i svi su ugasili grejalice! Da skratim, da biste saznali koliko Srbija dobija struje od derivacionih MHE u trenucima kada nam je najpotrebnija - u leto i zimu, slobodno instaliranu snagu podelite sa 10. Dakle, ona 2-3 procenta sada padaju na 2-3 promila - tvrdi Tokić. On kaže da se iz matematičke računice jasno vidi u kojoj meri derivacione MHE doprinose elektoenergetskoj stabilnosti Srbije u kritičnim trenucima. -Sva ova računica se, naglašavam, tiče samo derivacionih MHE. Njih bi trebalo zabraniti dok se za sve ostale vrste MHE (mala pribranska, velika pribranska…) u dogovoru sa biolozima, geolozima i svim ljudima od struke, može razgovorati gde i kako mogu da budu izgrađene bez katastrofalno loših uticaja na prirodu, kaže on. Kako je "Blic" pisao Srbija je 2006. godine ratifikovala Ugovor o osnivanju Energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope i Evropske unije (EU) na osnovu kojeg je u obavezi da do 2020.godine 27 odsto struje proizvodi iz obnovljivih izvora energije (OIE). Kapaciteti za proizvodnju struje Srbija ima oko 6 GW instalirane snage za proizvodnju struje od kojih su većina su termoelektrane a oko četvrtina su hidroelektrane. Đerdap je 1 GW, Bajina Bašta 400 MW (0,4 GW), pribranske HE na rekama veličine Nišave su 1 MW, male derivacione oko 0,1-0,5 MW... Vetroparkovi Tokić kaže da se nepohodna količina struje iz OIE može dobiti iz energije vetra i da se tako mogu sačuvati reke. Ilustracije radi, vetropark koji će se graditi u Kostolcu, snage je 66 MW. - Dva nova vetroparka i ne treba nam nijedna MHE, tačnije, možemo da spasimo sve planinske reke! Ukratko, energija vetra je ogromna dok se od malih planiskih rečica može dobiti neka relativno mala količina struje, kaže Tokić. |
Najnovije vesti Srbija :
15 Apr 2024 Nuklearna energija kao opcija koja može da promeni lice Srbije
Povezane vesti :
31 Dec 2023 STRUJA U 2024. NEĆE POSKUPETI |
|||||||||||
|
||||||||||||
