ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Srbiji su potrebne nuklearke četvrte generacije   18 Sep 2017 - sputnik
Srbija je okružena nuklearkama, a nema ih, iako mnogi veruju da su one ipak budućnost u snabdevanju energijom. Hoće li nuklearke pored vetrogeneratora i solarnih panela biti izvor energije koji će zameniti termoelektrane, bila je tema emisije „Energija Sputnjika“ u kojoj su gosti Jelice Putniković bili Miodrag Mesarović, generalni sekretar Komiteta Srbije Svetskog saveta za energetiku, i Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora Nuklearnih objekata Srbije.

Nove nuklearke četvrte generacije su daleko sigurnije nego što su nekad bile, objašnjava Plećaš. On podseća da je moratorijum zaustavio eventualnu gradnju nuklearnih elektrana u Jugoslaviji, ocenjujući da bismo, da se to nije desilo, sada verovatno imali jednu ili dve i lakše podnosili energetsku krizu.

„Takođe su prestale da se studiraju nuklearne tehnologije na beogradskim i drugim fakultetima u Srbiji tako da mi danas nemamo nuklearne stručnjake. Sigurno nećemo graditi skoro nuklearnu elektranu, jer ona košta najmanje šest, sedam milijardi dolara“, navodi Plećaš.

Uz konstataciju da Srbija u toj oblasti dosta zaostaje, Plećaš iznosi očekivanje da će u narednih 50 do 100 godina biti sve manje uglja i nafte, pa će jedina budućnost biti nuklearna energija.

„Zemlje kao što su Kina, Koreja, Indija uopšte ne razmišljaju da li će forsirati nuklearnu energiju. A Francuska je nuklearno najrazvijenija zemlja: ona ima skoro 80 odsto struje od nuklearne energije“, kaže on.

Istovremeno, prema rečima Mesarovića, postoji stalni trend usavršavanja nuklearne tehnologije, tehnologije koja je zasnovana na cepanju atoma, fisiji, pa se razvija lančana reakcija fuzije koja je nešto sigurnija tehnologija.

Mesarović, sa druge strane, naglašava da, što se tiče bezbednosti, u svim dosadašnjim ozbiljnijim akcidentima glavni krivac je bio čovek, a ne tehnika.

„Indirektno je izazvana nesreća u japanskoj Fukušimi. Projektant je dobio zadatak da projektuje zid prema moru od 11 metara, a on se oglušio o to, pa je napravio zid od 6 metara, a zaboravio je i da dizel generator treba da obezbedi energiju za održavanje sistema u vreme kad prestane napajanje iz električne mreže“, navodi naš sagovornik.

Mesarović podseća da se u bivšoj Jugoslaviji svojevremeno pominjala mogućnost izgradnje nuklearne elektrane na Dunavu. Prema rečima Plećaša, jedna je trebalo da bude kod Dalja, između Hrvatske i Srbije, a druga nizvodno od Beograda, kod Smedereva.

Pričalo se i o tome da Srbija možda uđe u projekat izgradnje nekog procenta nuklearke Belene u Bugarskoj, ne samo da bismo imali obezbeđen deo energije, nego i da ima ljude koji se postepeno pripremaju, dodaje Mesarović.

Sagovornici Sputnjika su se osvrnuli i na pitanje zbrinjavanja radioaktivnog otpada. Kako ističe Plećaš, 2009. godine formirano je javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje je od Instituta Vinča praktično preuzelo „sve što je nuklearno — veliki rektor RA, manji reaktor RB i ’groblje‘ sa radioaktivnim otpadom“.

„Naša zemlja je formirala ekipu i radila na tome da se formira treći hangar koji bi trebao da bude taj koji će da preuzme prepakovano gorivo iz H1 i H2, ali to se još nije desilo i ono što je najgore mi još ne planiramo konačno odlaganje radioaktivnog otpada, jer ako prepakujemo radioaktivni otpad iz ta dva stara hangaru u novi, taj otpad će biti 12 kilometara od centra grada. Skoro smo napisali knjigu koja opisuje našu tehnologiju, naše mogućnosti da se radioaktivni otpad iz Vinče, iz Beograda, odnese na neku trajnu lokaciju tipa plitko ukopanih betonskih ženskih tranšeja kako se radi u celom svetu“, objašnjava Plećaš.

Prema rečima Mesarovića, reaktor u Vinči nije u funkciji od 1984. godine, a ostao je sa komponentama koje su ozračene i „prljave iznutra“. Taj reaktor je pored nultog bio predviđen za eksperimentalne potrebe, da se tu obučavaju operatori nuklearnih elektrana, dodaje sagovornik Sputnjika.

Srbija, veruje Mesarović, treba da obezbedi bazu stručnih ljudi koji će moći da donose odgovorne i dugoročne odluke.

„Mi u Savetu za energiju insistiramo na tome da nijedna od energetskih tehnologija ne treba da bude izopštena. Svaka zemlja treba da odabere optimalnu mešavinu tih tehnologija za određenu situaciju. Nuklearna energija je i dalje neophodna i u usponu je: svaki četvrti kilovat-sat struje u Evropi je na iz nuklearne elektrane“, zaključuje Mesarović.
 

Najnovije vesti Srbija :

14 Dec 2017 Gubici zbog energetske neefikasnosti javnih objeka
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 EPS traži veće kazne za kradljivce struje
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
3 Dec 2017 Ko može da dobije besplatne kilovate?
30 Nov 2017 EPS podiže kredit od 80miliona evra za vetropark

 

Povezane vesti :

11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
18 Sep 2017 Srbiji su potrebne nuklearke četvrte generacije
9 Mar 2017 Novi atomski reaktori pred našim vratima
19 Feb 2017 Svet gradi mnogo više nuklearki
6 Feb 2017 Briga o elektroprivredi Srbije
7 Dec 2016 IZGRADNjA TERMOELEKTRANE NA PEŠTERU
16 Sep 2016 Zelena energija je obaveza prema našoj deci
20 Maj 2016 Zapadni Balkan ne može bez termoelektrana
27 Apr 2016 Černobilj svi još osećamo!
25 Dec 2015 Nemačke lekcije iz bioenergetike
24 Nov 2015 Novi mađarski nuklearni reaktori na 63km od Srbije
9 Nov 2015 Srbija u šumi nuklearki
6 Jul 2015 GENERATOR KOJI JE OTVORIO VIDIKE KOSTOLCA
19 Jun 2015 Investicije u energetici kao šansa
28 Maj 2015 Domaća operativa u elektroenergetici

Web Analytics