ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Manji troškovi za kompaniju   20 Jun 2017 - danas
Elektroprivreda Srbije razmatra mogućnost da izgradi vetropark i solarnu elektranu u Kostolcu, kažu za Danas u toj kompaniji. U ovom trenutku, u EPS-u nisu mogli da nam kažu koliko bi ta dva projekta koštala i kada bi počela izgradnja, ali se o ulasku u investiciju ozbiljno razmišlja. Stručna javnost u potpunosti podržava aktivnosti EPS-a u tom pravcu i ističe da bi to bilo na dobrobit potrošača jer bi kilovat-sat manje koštao od onog koji kompanija plaća privatnim proizvođačima struje.

- Razvijamo projekte obnovljivih izvora energije i u toku je priprema izgradnje vetroparka u Kostolcu, ukupne snage 66 megavata. Potencijalni lokaliteti za izgradnju vetroparka u kostolačkom basenu su napušteni rudarski objekti i spoljna odlagališta jalovine, koja su formirana prilikom otvaranja površinskih kopova "Ćirikovac" i "Drmno", kao i prostori zatvorenih površinskih kopova "Ćirikovac" (2010) i "Klenovnik" (2009) - kažu u EPS-u.

Predviđeno je da se u okviru vetroparka podigne 20 stubova sa vetroagregatima. Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metra, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara. Očekivana godišnja proizvodnja električne energije u vetroparku je oko 150 miliona kilovat-sati.

Razmatra se i potencijalni projekat fotonaponske elektrane "Srednje kostolačko ostrvo" maksimalne instalisane snage 100 megavata na odlagalištu pepela iz termoelektrana "Kostolac A" i "Kostolac B". Odlagalište je površine 270 hektara. Srednje kostolačko ostrvo se nalazi u zoni kostolačkog ugljonosnog basena oko 14 kilometara severno od grada Požarevca, na desnoj obali Dunava. Od Termoelektrane "Kostolac A" udaljeno je jedan kilometar, a od Termoelektrane "Kostolac B" tri kilometra. Proizvodnja solarne elektrane bi iznosila oko 97,2 miliona kilovat-sati godišnje.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da je veoma korisno da javna preduzeća u vlasništvu države budu nosioci investicionih projekata pod uslovom da sve bude transparentno.

- Imamo uspešne primere kako investiraju elektroenergetske kompanije u vlasništvu države kao što je primera radi češki Čez tako da ne postoji nijedan razlog da tim putem ne ide i naš EPS. Pod brojem jedan, izgradnjom obnovljivih izvora energije potrošači u Srbiji bi dobili dodatne izvore iz kojih bi mogli da se snabdevaju strujom a EPS bi smanjio potrebu da uvozi struju iz inostranstva. Pod brojem dva, ulaganje u OIE je veoma važno jer su gotovo sve mogućnosti crpljenja termo i hidro-energije istrošene tako da je izgradnja primera radi vetroparkova ili solarnih elektrana dobar način da se dođe do potrebnih količina struje. Pod brojem tri, ta struja bi bila jeftinija od one koju EPS kupuje od proizvođača iz OIE pa bi se i sa te strane isplatile takve investicije - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je preduslov za uspešno sprovođenje tih projekata da se država ne meša u upravljanje EPS-om već da sve prepusti profesionalcima.

- To podrazumeva da EPS-om ne rukovode partijski kadrovi već da na njegovom čelu budu stručni ljudi koji bi znali na koji način da predvode kompaniju i razvijaju nove proizvodne objekte poput obnovljivih izvora energije - navodi Savić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.

- Elektroprivredi Srbije se jedino isplati da u svom aranžmanu gradi obnovljive izvore energije. To je za EPS daleko isplativije i profitabilnije nego da otkupljuje struju od privatnih proizvođača po paprenim cenama koje se formiraju na osnovu takozvanih fid-in tarifa. To bi onda bilo dobro i za potrošače jer bi struja bila jeftinija nego da se dobija iz vetroparkova ili solarnih panela čiji su vlasnici domaći i strani privatni investitori - ističe Vuletić.

On dodaje da uslova za izgradnju vetroparka i solarne elektrane u Kostolcu ima.

- Na tom području duvaju jaki vetrovi, to jest košava, tako da bi bilo moguće proizvoditi struju na taj način. Isto tako rudnik u Kostolcu je dovoljno prostran da bi se na njemu mogli postaviti solarni paneli i dobijati električna energija - zaključuje Vuletić.

Inače, u Srbiji već postoje dva vetroparka a oba je izgradila kompanija "MK Fintel Wind". Reč je o zajedničkoj kompaniji italijanskog "Fintel Energia Spa", preduzeća prisutnog na italijanskoj berzi, i "MK Group" d.o.o. Ta kompanija je u novembru 2015. godine izgradila vetropark u Kuli, prvi energetski objekat tog tipa u Srbiji. Vetropark Kula, ukupne instalisane snage 9,9 megavati, sastoji se od tri vetrogeneratora visine oko 178 metara, koji su najviši u jugoistočnoj Evropi. Vrednost radova je bila 15 miliona evra. Struja koja se proizvodi u ovom vetroparku ima potencijal snabdevanja između 5.000 i 8.000 domaćinstava. Nakon toga, "MK Fintel Wind" u oktobru 2016. godine otvorila je vetropark u južnom Banatu "La Pikolina" u blizini Vršca, snage 6,6 megavata, koji snabdeva oko 5.500 domaćinstava a izgradnja je koštala oko 10 miliona evra.

Ta kompanija je prekjuče počela izgradnju i trećeg vetroparka "Košava", takođe u okolini Vršca koji će biti najveći dosad jer će nakon završetka druge faze izgradnje imati ukupnu instalisanu snagu od oko 117 megavata. U prvoj fazi biće izgrađena postrojenje od 20 vetrogeneratora koji će proizvoditi električnu energiju za 40.000 domaćinstava. "MK Fintel Wind" će u prvu fazu izgradnje uložiti 124 miliona evra, a njen završetak se očekuje do kraja 2018. godine. Prvih 20 vetrogeneratora koji će biti u sastavu vetroparka "Košava" imaće snagu 69 megavata. U drugoj fazi biće izgrađeno 19 vetrogeneratora, u šta će biti uloženo više od 100 miliona evra. "MK Fintel Wind" ima dozvolu i za izgradnju vetroparka kod Velikog Gradišta koji će imati snagu od devet megavata i proizvoditi struju za oko 7.000 domaćinstava.

Kada je reč o solarnim elektranama, operativno je već njih nekoliko. Tako je 2013. godine u selu Merdare kod Kuršumlije završena izgradnja solarne elektrane "Matarova", ukupne snage dva megavata na površini od četiri hektara. Preduzeće "Solar Matarova" sa sedištem u Novom Sadu, čiji je osnivač "Gascom Balkan" iz Beograda, u izgradnju te solarne elektrane uložilo je između tri do četiri miliona evra. U septembru 2014. godine sa radom je počela solarna elektrana u Tancošu u okolini Beočina koju je izgradila slovačka kompanija "Prima enerdži". Kapacitet solarne elektrane koja je izgrađena za tri i po meseca je jedan i po megavat, a smeštena je na lokaciji Tancoš u okolini Beočina, površine 2,5 hektara. Investicija je iznosila 1,8 miliona evra. Domaći investitor "Solaris enedži" je u novembru 2014. godine izgradio solarnu elektranu u Kladovu u koju je uložio tri miliona evra. Ta elektrana u selu Velesnica smeštena je na 4,5 hektara zemljišta, a ukupna površina solarnih panela je 13.600 metara kvadratnih, dok ukupna snaga elektrane iznosi dva megavata. Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, nedavno je izjavio da je u Srbiji u proteklih nekoliko godina izgrađeno, i na mrežu povezano više od 80 megavati iz obnovljivih izvora energije. Mahom su to mini- hidroelektrane, ali i prva dva vetroparka, solarne elektrane i postrojenja na biomasu. "U različitoj fazi realizacije imamo više od 500 megavati iz obnovljivih, od čega su 483 megavata iz energije vetra" - istakao je Antić.

EPS u 2016. kupio struju u vrednosti od 3,9 milijardi dinara
Inače, država stimuliše proizvođače OIE kroz takozvane fid-in tarife, odnosno EPS otkupljuje električnu energiju od njih po većoj ceni, a razliku između regularne i povlašćene cene plaćaju građani. Ta naknada iznosi 0,093 dinara po kilovat- času. U praksi to znači da domaćinstvo koje primera radi troši 350 kilovat-časova za plaćanje računa dodatno izdvoji 32,55 dinara. Fid-in tarife u Srbiji zavise od izvora iz koga se dobija struja kao i od snage postrojenja. Cena za hidroelektrane je od šest do 12,6 evrocenti po kilovat-času. Za biomasu od 8,22 do 13,26. Za biogas od 15 do 18,33 evrocenta po kilovat-času. Za struju iz otpada se plaća 8,44 do 9,2 evrocenta po kilovat-času. Za elektrane na vetar otkupna cena je 9,2 a za solarne elektrane od 12,4 do 14,6. Iz geotermalnih elektrana se dobija struja koju EPS plaća 8,2 a iz elektrana na otpad 8,57 evrocenti po kilovat-času. Za elektrane koje kombinovano proizvode električnu i toplotnu energiju cena je 7,45 do 8,2 evrocenta po kilovat-času. EPS je prošle godini od proizvođača iz OIE kupio struju u vrednosti od 3,9 milijardi dinara.

 

Najnovije vesti Srbija :

16 Nov 2017 Konferencija o regionalnom tržištu električne ener
16 Nov 2017 Energija iz vetra oduvaće naše pare
13 Nov 2017 Domaće kompanije pobedile na tenderima EPS-a
4 Nov 2017 Požarevac će biti u vrhu po pitanju OIE
2 Nov 2017 Ugovor o izgradnji termoelektrane u Pančevu
23 Okt 2017 Ekološki kilovati skupi za državu
23 Okt 2017 Dokle smo stigli u hvatanju vetra

 

Povezane vesti :

16 Nov 2017 Energija iz vetra oduvaće naše pare
4 Nov 2017 Požarevac će biti u vrhu po pitanju OIE
23 Okt 2017 Ekološki kilovati skupi za državu
23 Okt 2017 Dokle smo stigli u hvatanju vetra
19 Okt 2017 Počeo da radi vetropark Malibunar
18 Okt 2017 Kostolac dobija solarnu elektranu?
17 Okt 2017 VE u Čibuku najveći projekat te vrste u regionu
7 Okt 2017 Vetroparkovi – budućnost energije
27 Sep 2017 Izraelci grade vetropark u Kovačici
18 Sep 2017 Srbiji su potrebne nuklearke četvrte generacije
8 Sep 2017 Uskoro izgradnja vetroparka Malibunar
8 Sep 2017 Kasni izgradnja vetroparka kod Boljevca
31 Avg 2017 Pod naponom trećina cene
29 Avg 2017 Do 2020. iz obnovljivih izvora 600 megavata
1 Avg2017 Za šest godina gasi se osam termo blokova

Web Analytics