ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Strujni udar na privredni rast   1 Maj 2017 - politika, danas
Samo četiri dana pošto su nadležni iz „Elektroprivrede Srbije” u odgovoru za „Politiku” uveravali javnost da je proizvodnja uglja, i električne energije, stabilna i u skladu sa planom, zvanična statistika objavila je juče podatke po kojima je proizvodnja u energetskom sektoru u prvom tromesečju strmoglavo pala. U oblasti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom zabeležen je međugodišnji pad proizvodnje od čak 22,9 odsto.

Iz EPS-a su pre samo nekoliko dana uveravali javnost da je „na nešto manju proizvodnju uticao isključivo dugotrajni ledeni talas tokom januara koji je otežavao dovoz uglja sa kolubarskih kopova u obrenovačke termoelektrane”.

Međugodišnji pad proizvodnje u ovom sektoru u februaru iznosio je 9,8 odsto, što je takođe trebalo da bude znak za uzbunu. Kako za rukovodioce u EPS-u, tako i za kreatore ekonomske politike.

Premijer Aleksandar Vučić, istina, konstatovao je nedavno da nam ove godine, kada je o privrednom rastu reč, problem pravi samo EPS.

„Imamo probleme u proizvodnji uglja, ne znamo kada će se završiti ’Kostolac’, imamo problema sa klizištima, nismo napravili nove otkrivke”, izjavio je nedavno premijer.

Ozbiljnije javne reakcije države nije bilo.

Ako je mraz kumovao padu proizvodnje u januaru, šta se onda dogodilo u martu kad ledenog talasa nije bilo? Umesto da se pad proizvodnje iz prva dva meseca zaustavi, on je dodatno produbljen i pitanje je gde će stati.

Da nije samo mraz oborio proizvodnju struje primetio je nedavno Stojan Stamenković, koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). Kako je primetio, remonti u termoelektranama, manja proizvodnja na kopovima i slabiji kvalitet uglja, uticali su na ovako loš rezultat.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da ovaj pad proizvodnje nije posledica, elementarnih nepogoda niti havarija.

– Proizvodni kapaciteti nisu smanjeni, ovo je rezultat loše kadrovske politike i lošeg upravljanja. Veliki propust je bio to što nisu obezbeđene dovoljne rezerve uglja i vode, što je sve posledica loše organizacije proizvodnje. Kad direktor pečenjare vodi EPS, ovo je rezultat. I to pored toliko dobrih i kvalitetnih inženjera u toj kompaniji. To je cena prilično neodgovorne kadrovske politike, gde se partijska lojalnost nagrađuje – kaže Arsić i dodaje da je EPS dugo pokušavao da prikrije ovako loše rezultate.

Ovaj pad proizvodnje u jednom od vitalnih sektora, mogao bi ozbiljno da pomrsi račune premijeru Aleksandru Vučiću koji očekuje da privredna aktivnost ove godine poraste za tri odsto. Pad proizvodnje od 22,9 odsto mogao bi da smanji rast BDP-a 0,6 procentnih poena.

Za koga bi ovo trebalo da bude signal za uzbunu?

Vlada Srbije je pre samo sedam dana organizovala tematsku sednicu na kojoj se raspravljalo o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Premijer je posle sednice, kojoj su prisustvovali i predstavnici Svetske banke, istakao da nije zadovoljan rastom od tri odsto i da su Srbiji neophodne veće stope rasta. Upravo je EPS najveći uzrok nezadovoljstva predsednika vlade. Kako nezvanično može da se čuje o EPS-u se mnogo pričalo na pomenutoj sednici vlade.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke, kaže da je loša situacija sa vremenom uticala na sve delove ekonomije i da je to lako merljivo u sektoru proizvodnje električne energije.

– Više od energetike negativan uticaj na privredni rast ove godine mogli bi da imaju sektor građevinarstva i poljoprivrede. Ono što bi, međutim, trebalo da nas zabrine je što padom proizvodnje u energetskom sektoru automatski padaju i poreski prihodi, a raste uvoz. To ima ozbiljniji makroekonomski uticaj – zaključuje Šestović.

Prvi korak ka privatizaciji EPS-a


Postoje ozbiljne indicije da državni vrh ništa ne preduzima povodom veoma lošeg rukovođenja Elektroprivredom Srbije jer se sprema da dovede strani menadžment kao prvi korak privatizacije kompanije.

Drugim rečima, loši poslovni rezultati a naročito veliki uvoz struje zbog nedovoljnih rezervi uglja bio bi iskorišćen kao opravdanje za započinjanje procesa svojinske transformacije - kaže za Danas izvor blizak EPS-u. On je dodao da će ti negativni rezultati uticati na smanjenje BDP-a za oko 0,3 odsto.

Inače, u prvom tromesečju ove godine EPS je uvezao 848 miliona kilovat-sati struje, za šta je platio 42 miliona evra. Najviše struje kupljeno je u januaru. Iako statistički podaci pokazuju da je u prva dva meseca proizvodnja uglja smanjena za 9,8 odsto, Dragoslav LJubičić, glavni poverenik Sindikata EPS "Nezavisnost", kaže za Danas da je taj procenat veći.

- EPS struju uvozi svakog dana. To je najbolja ilustracija da je situacija loša. Ako je bilo nekog opravdanja za uvoz u vreme hladnih zimskih dana postavlja se pitanje zašto je sa uvozom nastavljeno i sada kada je došlo proleće. Poslovni rezultati su lošiji nego što se to prikazuje. Među zaposlenima preovladava strah i nezadovoljstvo zbog takve situacije - tvrdi naš sagovornik. Prema njegovim rečima, osnovni razlog za uvoz struje zimi kada je ona najskuplja su nedovoljne količine uglja proizvedene u površinskim kopovima pod ingerencijom EPS-a.

- Problem je prvenstveno u lošem rukovođenju preduzećem i pogrešno urađenim planovima proizvodnje. Nije bilo dovoljno investicija u proizvodnju u kopovima i to je dovelo do iskopavanja manjih količina od predviđenih zbog čega je bio neophodan uvoz. Ako su poslovni rezultati EPS-a pozitivni kako tvrdi rukovodstvo preduzeća, zbog čega se onda ne investira u proizvodnju u kopovima ili u izgradnju novih proizvodnih objekata koji su nasušna potreba kako bi potrošači u Srbiji i u budućnosti imali dovoljne količine električne energije - naglašava Ljubičić.

Kako se ovih dana moglo pročitati u štampi u EPS-u uvoz struje objašnjavaju "dugotrajnim ledenim talasom tokom januara koji je otežavao dovoz uglja sa kolubarskih kopova u obrenovačke termoelektrane". Takođe se ističe da je u januaru i februaru na kopovima "Kolubare" i "Kostolaca" "proizvedeno skoro sedam miliona tona uglja, što je u potpunosti u skladu sa planiranim količinama". U EPS-u kažu da su u januaru kupovali struju po ceni od 53,9 evra po megavat-satu dok je u tom trenutku na mađarskoj berzi električna energija koštala čak 81,25 evra po megavat-satu.
 

Najnovije vesti Srbija :

18 Maj 2018 Srbija se u energetici približava ciljevima
18 Maj 2018 U zatvor zbog krađe struje
18 Maj 2018 Proslava 46 godina Đerdapa
11 Maj 2018 EPS uspeo da povrati izgubljene kupce
11 Maj 2018 EPS još bez konkurencije
11 Maj 2018 NI KAP ZA KILOVATE
6 Maj 2018 TENT: Remont bloka A4 do kraja jula

 

Povezane vesti :

18 Maj 2018 Srbija se u energetici približava ciljevima
11 Maj 2018 EPS još bez konkurencije
6 Maj 2018 TENT: Remont bloka A4 do kraja jula
6 Maj 2018 "Srbija i Republika Srpska zajednički grade HE
6 Maj 2018 Struja se krade i na radijatorima
18 Apr 2018 Srbija ima 3,3 milijarde tona rezervi uglja
11 Apr 2018 ŠAROLIKA NOĆNA TARIFA
11 Apr 2018 Subvencije i hidroelektrane „guraju“ zelenu struju
11 Apr 2018 Garancija i zaduženje za vetropark Kostolac
7 Apr 2018 EPS od izvoza struje zaradio 16 miliona evra
9 Mar 2018 EPS: Ne planiramo gradnju nuklearnih elektrana
21 Feb 2018 EPS: Počinje kapitalni remont bloka TENT A4
19 Feb 2018 EPS gasi TE "Moravu" 2023. godine
8 Feb 2018 Naplata električne energije rekordna
8 Feb 2018 EPS priprema rekonstrukciju Vlasinskih HE

Web Analytics