ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
HE na Đetinji radi i POSLE 117 GODINA   13 Mar 2017 - blic
Juna 1868. na žitnoj pijaci u Užicu kremanski prorok Mitar Tarabić zborio je varošanima: "Biće što biti ne može, sinuće viđelo iz rijeke." Kako Mitar predskazao, tako i beše. Nakon 32 godine, na Svetog Iliju, kraj Đetinje zahuktale su se "simensove" mašine. Hidrocentrala u Užicu, na desnoj strani Đetinje naspram srednjovekovne tvrđave Stari grad, prva je u Evropi, a druga u svetu, samo pet godina posle one na Nijagari, počela proizvodnju po Teslinim principima polifaznih struja. Prema jednoj verziji, elektrana je izgrađena po zahtevu tkačkog esnafa, "kao pouzdan i jeftin izvor energije". Prema drugoj "viđelo iz rijeke" poteklo je po ideji Miladina Radovića, mlinara. Od Stevana Čađevića, Užičanina koji je radio pri ministarstvu građevine, promućurni mlinar je tražio "da Đetinja ne teče uzalud" i da se podigne elektrana koja bi pokretala veštački mlin.

- Bilo bi bogu plakati da krasna Đetinja džabe kroz Užice prolazi kad se njeni padovi mogu upregnuti da posluže čovečanstvu. Ja vam predlažem da usvojite turbinu. Pomoću turbine okretaće se jedan francuski kamen, 42 cola u prečniku, taj će kamen samljeti za 24 sata 5.000 kila žita, taj će kamen za godinu dana, bože me prosti, samljeti svo žito koje rodi u okrugu užičkom za jedno ljeto. Turbina vam more još mlogo koječega da radi, kao sečenje kamena, drva, pa i da proizvodi elektriku - savetovao je kasnije Čađević Užičane pošto je sagledao i opravdao molbu mlinara.

Stajalo dugo pismo po opštinskim biroima, pa se zagubilo. Posle su, kad se prašina slegla, zamisao o centrali potegli akcionari tkačnice, prisvojili su pekarovu ideju. U analima je zapisano da je tkački esnaf inicirao gradnju centrale.

Bilo kako bilo, nepobitno je da je kamen temeljac centrale 15. maja 1899. postavio kralj Aleksandar Obrenović, koji je proglašen kumom tehnološkog čuda. Projekat je sačinio inženjer Aćim Stevović, a opremu koja će proizvoditi struju po Teslinom principu izabrao je Đorđe Stanojević.

Kao datum početka rada centrale najavljen je 10. oktobar 1899, ali su radovi usporeni "zbog geološkog sastava zemljišta i lošijeg cementa". Cela oprema naručena iz Berlina koštala je 201.016,47 dinara u srebru. Turbine na kojima je ćirilicom pisalo "simens halske", 6.000 kilograma žice za prenos struje od centrale do tkačnice i dalje prema gradu dopremljene su vozom iz Beča do Kragujevca. Prvi pokušaj užičkih rabaždija da dopreme četiri generatora je propao jer volovi nisu uspeli da povuku natovarenu silu. Tek kasnije pošto su ojačali kola, preko Jelice uspeli su da prevuku opremu u Užice. Jula 1900. u gradu je već bilo izvedeno 6,7 kilometara elektro-kablova i instalirano 400 sijalica u kućama Užičana.

- Direci su skoro u celoj varoši uspravljeni, žica se zateže uveliko - pisao je tih dana Trgovinski glasnik.

"Ko je do sada video da od vode postane vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu i da ne zapali kuću", komentarisali su neverni Užičani. Na Ilindan struja je potekla kao što je najavio Mitar Tarabić. Po kućama su pogašene voštanice i fenjeri, zasijale su ulice, zanatlije su mogle da rade i noću.

Hidrocentrala je neprekidno radila do 1974, kada je usled izgradnje pruge Beograd - Bar zatrpan jaz kojim je dovođena voda za pokretanje turbina. Pre 17 godina, na vek otvaranja centrale, obnovljen je rad, a njen kapacitet bio je dovoljan za potrebe javne rasvete u Užicu. Mada su generatori ukupne snage 364 kVA još ispravni, centrala se po potrebi uključuje u elektro-mrežu. Centrala danas nosi ime "Pod gradom", ima zvanje muzeja tehnike i najznačajnije atrakcije Užica. Narodni muzej koristi je u turističke svrhe.

- Od juna do septembra u hidrocentrali su svakodnevno naši kustosi koji su na usluzi turistima. Najmanje 5.000 gostiju, među njima i mnogo stranaca, posetilo je staru elektranu - kaže za "Blic" Zagorka Milićević kustos-etnolog Narodnog muzeja.

Ni vodiča ni čuvara

Bruka je za Užice da istorijsko blago na Đetinji nema adekvatan tretman. Centrala je odavno bez čuvarske službe pa je tako nedavno bila meta provalnika. "Ljudi dolaze da je vide, ali ne mogu da uđu jer se nisu najavili muzeju a nema vodiča koji bi dočekali turiste. Mi smo nudili četiri rešenja kako centrala da funkcioniše i izdržava samu sebe, ali je sve propalo u dvouglu EPS - Narodni muzej", priča Boban Perišić, direktor Turističke organizacije Užice.
 

Najnovije vesti Srbija :

5 Maj 2021 Jeftina struja važnija od ekologije?
3 Maj 2021 Srbija za povećanje energetske efikasnosti izdvaja 150 miliona evra godišnje
3 Maj 2021 Jesu li emisije sumpordioksida u TE Kostolac B u okviru propisanih vrednosti?
28 Apr 2021 Šta Srbiju sprečava da izgradi nuklearku?
27 Apr 2021 Do manjeg računa sada je mnogo lakše
26 Apr 2021 U Bašaidu će se graditi biogasno postrojenje
22 Apr 2021 Zelena energija - ulaganje u budućnost

 

Povezane vesti :

28 Apr 2021 Šta Srbiju sprečava da izgradi nuklearku?
22 Apr 2021 Veliki potencijal vetrenjača
21 Apr 2021 Poslanici usvojili sva četiri zakona iz oblasti energetike
20 Apr 2021 Elektroprivreda Srbije ostvarila je izuzetne rezultate
19 Apr 2021 Planska ulaganja EPS-a – garancija energetske nezavisnosti
19 Apr 2021 Derivacione mHE velika pretnja za životnu sredinu
13 Apr 2021 Izgradnja Transbalkanskog koridora značajna za energetsku stabilnost Srbije i Crne Gore
13 Apr 2021 Zabranjujemo gradnju MHE u zaštićenim područjima
8 Apr 2021 Zelena energija EPS-a u korak sa svetom
4 Apr 2021 Otkup struje iz obnovljivih izvora uskoro zakonska obaveza
1 Apr 2021 Srbija četvrta na svetu po udelu uglja u proizvodnji električne energije
10 Mar 2021 Nuklearna budućnost
3 Mar 2021 Cene zelenih kilovata i dalje mogu biti veće od tržišnih
1 Mar 2021 Februarski rekordi hidroelektrana EPS-a
22 Feb 2021 Nastavak rekorda u HE "Zvornik" i u februaru

Web Analytics