ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
HE na Đetinji radi i POSLE 117 GODINA   13 Mar 2017 - blic
Juna 1868. na žitnoj pijaci u Užicu kremanski prorok Mitar Tarabić zborio je varošanima: "Biće što biti ne može, sinuće viđelo iz rijeke." Kako Mitar predskazao, tako i beše. Nakon 32 godine, na Svetog Iliju, kraj Đetinje zahuktale su se "simensove" mašine. Hidrocentrala u Užicu, na desnoj strani Đetinje naspram srednjovekovne tvrđave Stari grad, prva je u Evropi, a druga u svetu, samo pet godina posle one na Nijagari, počela proizvodnju po Teslinim principima polifaznih struja. Prema jednoj verziji, elektrana je izgrađena po zahtevu tkačkog esnafa, "kao pouzdan i jeftin izvor energije". Prema drugoj "viđelo iz rijeke" poteklo je po ideji Miladina Radovića, mlinara. Od Stevana Čađevića, Užičanina koji je radio pri ministarstvu građevine, promućurni mlinar je tražio "da Đetinja ne teče uzalud" i da se podigne elektrana koja bi pokretala veštački mlin.

- Bilo bi bogu plakati da krasna Đetinja džabe kroz Užice prolazi kad se njeni padovi mogu upregnuti da posluže čovečanstvu. Ja vam predlažem da usvojite turbinu. Pomoću turbine okretaće se jedan francuski kamen, 42 cola u prečniku, taj će kamen samljeti za 24 sata 5.000 kila žita, taj će kamen za godinu dana, bože me prosti, samljeti svo žito koje rodi u okrugu užičkom za jedno ljeto. Turbina vam more još mlogo koječega da radi, kao sečenje kamena, drva, pa i da proizvodi elektriku - savetovao je kasnije Čađević Užičane pošto je sagledao i opravdao molbu mlinara.

Stajalo dugo pismo po opštinskim biroima, pa se zagubilo. Posle su, kad se prašina slegla, zamisao o centrali potegli akcionari tkačnice, prisvojili su pekarovu ideju. U analima je zapisano da je tkački esnaf inicirao gradnju centrale.

Bilo kako bilo, nepobitno je da je kamen temeljac centrale 15. maja 1899. postavio kralj Aleksandar Obrenović, koji je proglašen kumom tehnološkog čuda. Projekat je sačinio inženjer Aćim Stevović, a opremu koja će proizvoditi struju po Teslinom principu izabrao je Đorđe Stanojević.

Kao datum početka rada centrale najavljen je 10. oktobar 1899, ali su radovi usporeni "zbog geološkog sastava zemljišta i lošijeg cementa". Cela oprema naručena iz Berlina koštala je 201.016,47 dinara u srebru. Turbine na kojima je ćirilicom pisalo "simens halske", 6.000 kilograma žice za prenos struje od centrale do tkačnice i dalje prema gradu dopremljene su vozom iz Beča do Kragujevca. Prvi pokušaj užičkih rabaždija da dopreme četiri generatora je propao jer volovi nisu uspeli da povuku natovarenu silu. Tek kasnije pošto su ojačali kola, preko Jelice uspeli su da prevuku opremu u Užice. Jula 1900. u gradu je već bilo izvedeno 6,7 kilometara elektro-kablova i instalirano 400 sijalica u kućama Užičana.

- Direci su skoro u celoj varoši uspravljeni, žica se zateže uveliko - pisao je tih dana Trgovinski glasnik.

"Ko je do sada video da od vode postane vatra i da preko žice kroz tavan prođe vatra u sobu i da ne zapali kuću", komentarisali su neverni Užičani. Na Ilindan struja je potekla kao što je najavio Mitar Tarabić. Po kućama su pogašene voštanice i fenjeri, zasijale su ulice, zanatlije su mogle da rade i noću.

Hidrocentrala je neprekidno radila do 1974, kada je usled izgradnje pruge Beograd - Bar zatrpan jaz kojim je dovođena voda za pokretanje turbina. Pre 17 godina, na vek otvaranja centrale, obnovljen je rad, a njen kapacitet bio je dovoljan za potrebe javne rasvete u Užicu. Mada su generatori ukupne snage 364 kVA još ispravni, centrala se po potrebi uključuje u elektro-mrežu. Centrala danas nosi ime "Pod gradom", ima zvanje muzeja tehnike i najznačajnije atrakcije Užica. Narodni muzej koristi je u turističke svrhe.

- Od juna do septembra u hidrocentrali su svakodnevno naši kustosi koji su na usluzi turistima. Najmanje 5.000 gostiju, među njima i mnogo stranaca, posetilo je staru elektranu - kaže za "Blic" Zagorka Milićević kustos-etnolog Narodnog muzeja.

Ni vodiča ni čuvara

Bruka je za Užice da istorijsko blago na Đetinji nema adekvatan tretman. Centrala je odavno bez čuvarske službe pa je tako nedavno bila meta provalnika. "Ljudi dolaze da je vide, ali ne mogu da uđu jer se nisu najavili muzeju a nema vodiča koji bi dočekali turiste. Mi smo nudili četiri rešenja kako centrala da funkcioniše i izdržava samu sebe, ali je sve propalo u dvouglu EPS - Narodni muzej", priča Boban Perišić, direktor Turističke organizacije Užice.
 

Najnovije vesti Srbija :

25 Apr 2017 EPS uvezao struju za 42 miliona evra
25 Apr 2017 Duža zima, manja akumulacija
24 Apr 2017 Oprezno sa strujom
24 Apr 2017 Samo jedan javni punjač za električna vozila
22 Apr 2017 RENEXPO® WATER & ENERGY konferencija
17 Apr 2017 EPS uvodi jedinstveni sistem naplate
17 Apr 2017 Dugovi za struju za petinu manji

 

Povezane vesti :

25 Apr 2017 Duža zima, manja akumulacija
22 Apr 2017 RENEXPO® WATER & ENERGY konferencija
16 Apr 2017 Brane kasne godinama, EPS hvata zadnji voz
5 Apr 2017 Rekonstrukcija malih užičkih hidroelektrana
19 Mar 2017 Zaštita životne sredine i održivi razvoj
13 Mar 2017 HE na Đetinji radi i POSLE 117 GODINA
9 Mar 2017 EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije
8 Mar 2017 USPEŠNO POSLOVANJE EPSa
25 Feb 2017 Podeljena mišljenja o širenju EPS-a
23 Feb 2017 EPS planira širenje poslovanja
20 Feb 2017 Srpske brane jače od američkih
17 Feb 2017 Ubrzava se revitalizacija HE "Đerdap"
17 Feb 2017 Vode Vojvodine definisale mogućnosti gradnje mHE
12 Feb 2017 Hidro potencijal može da okupi čitav region
10 Feb 2017 Raspisan tender za obnovu sedam malih HE

Web Analytics