ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
RETROSPEKTIVA2016-Investicije u oblasti ENERGETIKE   23 Jan 2017 - ekapija
Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2016. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u sektoru ENERGETIKA.

Prošla, 2016. godina, bila je prva tokom koje je na snazi bila nova Strategija razvoja energetike, doneta krajem 2015. sa ciljem da odredi pravac razvoja ovog sektora u Srbiji do 2025. godine.

Cilj države je, navodi se u tom dokumentu, da obezbedi pouzdano, sigurno, efikasno i kvalitetno snabdevanje energijom i energentima. Jedan od najvažnijih elemenata strategije jeste i povećanje udela energije iz obnovljivih izvora (OIE), kao i veća zaštita životne sredine.

Srbija, inače, trenutno oko petinu energije dobija iz OIE, a Nacionalni akcioni plan za OIE predviđa da do 2020. učešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije bude 27%.

Kako se 2020. neumitno bliži ne treba da čudi što se iz godine u godinu na listi najčitanijih vesti iz energetskog sektora na portalu eKapija nalazi sve više investicija u održivu, "zelenu" energiju.

Primetno je, treba i to pomenuti, da je i 2016. prošla bez realizacije velikih investicija u elektro-energetske potencijale Srbije kao i da na listi koja je pred vama nema nijednog ulaganja u korišćenja energije Sunca i vode, iako su i mini hidroelektrane i solarni parkovi često isticani kao veliki potencijal naše zemlje.

Nesporno je da Srbija ima veliki potencijal kada je reč o obnovljivim izvorima energije, ali razlika između mogućnosti i iskorišćenosti tih kapaciteta je i dalje velika.

Spisak onih koji su pokazali interes za ulaganjem u energetiku je prilično dugačak, a zanimljivo je da se neki investitori, pa čak i neke investicije, koji su se našli na listi eKapije 2015. pojavljuju i u prošloj godini.

Tako su, baš kao i u 2015, i protekle godine ulaganja kompanije MK Fintel Wind privukla najviše interesovanja čitalaca. Ta kompanija, naime, otvorila je 3. oktobra 2016. prvi vetropark u južnom Banatu. U projekat La Piccolina u mestu Zagajica kod Vršca, ukupne instalisane snage 6,6 megavata, uloženo je oko 10 mil EUR. Kako je tada rečeno, strujom će se iz njega snabdevati oko 5.500 domaćinstava.

I to nije sve od ove srpsko-italijanske kompanije. Da MK Fintel Wind ima velike planove i za ovu godinu pokazuje i to što su u toku pripremni radovi za najveći projekat te kompanije u Srbiji do sada. Radi se o projektu Košava, takođe u blizini Vršca, ukupne snage 117 megavata.

- Punom parom radimo na pripremama za početak izgradnje vetroparka Košava. To je sledeći veoma ozbiljan izazov koji nas očekuje. Organizacija izgradnje, sama izgradnja, kao i montaža tako velikog vetroparka, biće veoma zahtevan poduhvat - rekao je krajem 2016. za eKapiju direktor kompanije MK Fintel Wind Ticijano Đovaneti i dodao da u budućnosti planiraju i izgradnju novih vetrolektrana.

Jedna od njih biće i vetroelektrana Ram u Velikom Gradištu, koja bi trebalo da generiše zelenu energiju za oko 7.000 domaćinstava.

Na visokom drugom mestu nalazi se najava gradnje termoelektrane-toplane u Loznici, investicija "teška" čak 230 mil EUR.

Radi se o projektu koji zajednički nameravaju da realizuju britanska kompanija Scarborough Group International i državna kineska kompanija China National Electric (CNEEC). Prema ugovoru, izgradnja postrojenja kapaciteta 240 megavata (MW) će u potpunosti biti prepuštena kineskoj kompaniji CNEEC, pri čemu bi prva faza projekta (120 MW) mogla da bude završena do kraja 2018, a druga faza (preostalih 120 MW) da počne godinu dana kasnije.

Stručnjaci kažu da bi, ukoliko bi postrojenje koristilo gas, a ne ugalj, to bio veoma značajan projekat, naročito s obzirom na to da je predviđeno zatvaranje nekih proizvodnih pogona u elektranama u Srbiji.

Izgradnja ove termoelektrane, inače, čeka se još od 2007. godine, kada je deo lozničke Viskoze kupila italijanska firma Decotra, koja sada ima zajedničku kompaniju sa britanskom Scarborough grupom. Godinu dana kasnije, Italijani su najavili ulaganje 87 mil EUR u izgradnju termoelektrane-toplane snage 110 megavata električne i 78 megavata toplotne energije.

I najveća naftna kompanija u Srbiji, NIS, nalazi se u samom vrhu. Ipak, projekti koji su zainteresovali čitaoce eKapije i zavredili treće mesto nisu vezani za osnovni biznis Naftne industrije Srbije već za, interesantno, ulaganja srodna dvema boljeplasiranim investicijama na listi.

Kako je, naime, na kraju protekle godine rečeno iz ove srpsko-ruske kompanije - pribavljene su sve potrebne dozvole za izgradnju vetroparka Plandište preduzeća NIS Energowind, u kom NIS i privatni investitori imaju po polovinu vlasničkog udela. Radi se o projektu kapaciteta 102 megavata, procenjene vrednosti od oko 160 mil EUR.

Taj projekat, zajedno sa izgradnjom Termoelektrane-toplane u Pančevu, NIS je uvrstio u svoj biznis plan za ovu godinu. Projekat u Pančevu trebalo bi da bude završen za dve godine, imaće kapacitet od 140 megavata, a izgradnja će koštati 18 milijardi dinara.

Ova termoelektrana će proizvoditi struju za potrebe NIS-ove rafinerije i pančevačke Petrohemije, a toplotnom energijom će snabdevati stanovnike tog grada.

Da investitori energiju vetra smatraju dobrom prilikom za zaradu pokazuje i to da se na našoj listi nalaze još dva projekta vetroelektrana. Tako je na četvrtom mestu belgijski WindVision koji u Alibunaru planira dva projekta ukupne snage od oko 175 megavata.

Pre izgradnje ove dve vetroelektrane, Windvision namerava da prethodno izgradi i puteve na teritoriji opštine Alibunar kojima će transportovati neophodnu opremu. Stoga je opština Alibunar krajem septembra 2016. donela odluku o davanju saglasnosti za investiranje i izvođenje radova na putevima u Alibunaru kompaniji WindVision.

O ovom projektu, kao i o mnogim drugim u ovoj oblasti, priča se već godinama. WindVison je još 2012. objavio da planira izgradnju vetrogeneratora kod Alibunara, a naredne, 2013. godine, opština je usvojila Plan detaljne regulacije za izgradnju ovog kompleksa, tada procenjenog na 290 mil EUR.

Prva bioenergana na listi uspela je da se plasira u prvih pet investicija po izboru čitalaca portala eKapija. Reč je o fabrici peleta i bioelektrani u Boljevcu u koje Bioenergy point namerava da uloži 9 mil EUR. Ta kompanija planira da ovom investicijom proširi već postojeću fabriku za proizvodnju peleta i proizvodnju sa sadašnjih 60.000 poveća na 80.000 tona godišnje.

Suvlasnik Bioenergy pointa, poznati biznismen Zoran Drakulić, kaže da će fabrika u Boljevcu biti najveća te vrste na Balkanu dok će izgradnja termoelektrane za proizvodnju struje snage 2,4 megavata omogućiti da se objedini proizvodnja uz značajno smanjenje troškova kompanije koja je veliki potrošač struje.

Interesovanje za alternativna goriva na domaćem tržištu, naročito kada su zime hladne kao što je slučaj ove godine, vodi ka tome da se sve više investitora odlučuje za investicije u obnovljive izvore energije.

Na šestom i sedmom mestu ponovo su po jedan vetropark i bioenergana.

Investitor iz Češke Vision group namerava da kod Zaječara izgradi vetropark snagе 60 MW, vredan 100 mil EUR. Ta kompanija, osnovana 2010. u saradnji čeških i korejskih partnera, specijalizovana je za solarne tehnologije, hidrotehnologiju, postrojenja za korišćenje energije vetra i obradu biomase, biogasna i parogasna postrojenja i termo tehnologije.

Sedmo mesto odnosi se na projekat koji je prošle godine bio na drugom mestu na listi čitanosti - izgradnja elektrane na biomasu u Kruševcu. U 2015. je, podsetimo, potpisan Memorandum o saradnji između Grada Kruševca i kruševačke kompanije Building Energy 1, čiji su osnivači Building Energy iz Milana i Sinergy Invest iz Kruševca, i počela gradnja buduće bioenergane vredne 27 mil EUR.

U oktobru prošle godine je sa Srbijašumama potpisan i ugovor o eksploataciji drveta, u periodu od deset godina. Elektrana koja će kao gorivo koristiti drvnu biomasu svih oblika obezbeđivaće 4,8 MW elektične i 20 MW toplotne energije.

Radovi bi trebalo da krenu na proleće 2017, a očekuje se da bioenergana proradi za grejnu sezonu 2018/2019. godine.

Elektroprivreda Srbije (EPS) i kompanija General Electric Power (GE Power) potpisali su u julu 2016. ugovor o nabavci turbine za blok A4 Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) u Obrenovcu i ta vest plasirala se na osmo mesto najznačajnijih u oblesti energetike u prošloj godini.

Reč je o investiciji vrednoj 19,9 mil EUR, koja bi trebalo da omogući EPS-u uštedu čak 6 mil EUR kroz manju količinu uglja i veću efikasnost. Revitalizacija bloka A4 biće izvršena tokom 2017. godine, a ugradnja nove turbine omogućiće podizanje snage sa 308 na 333 megavata.

Tokom 2016. u TENT-u je remontovan Blok B2 kome je produžen radni vek na novih 30 godina i više od 200.000 sati i povećana snaga na čak 650 megavata.

Poslednja bioenergana (deveto mesto) na listi za gorivo će koristiti neobičnu sirovinu. Naime, u okolini Velikog Gradišta uskoro bi trebalo da bude podignuta bioenergana koja će kao energent koristiti čičoku. Za uzgoj ove krtolaste biljke, koja je poznata i kao "divlji krompir", investitor je već zakupio oko 150 hektara zemljišta.

Investitora u Velikom Gradištu ne žele da otkriju, ali kažu da je u pitanju ulaganje vredno između 3 i 4 mil EUR, koje bi trebalo da zaposli dvadesetak radnika.

Da je proizvodnja struje iz ove biljke moguća i isplativa pokazuju i podaci da se od čičoke može dobiti biomasa nekoliko puta veća od one koja se dobija od kukuruza - više od 120 tona po hektaru.

Listu zatvara, na desetom mestu, ponovo Naftna industrija Srbije. NIS, naime, razmišlja o gradnji skladišta gasa u Srpskom Itebeju, u blizini Zrenjanina. Mogući partner na ovom projektu mogao bi da mu bude Srbijagas, koji je još ranije najavio ulaganje u gasno skladište kod Itebeja.

Kapacitet skladišta procenjen je na milijardu kubika i trebalo bi da se razvija uporedo sa izgradnjom druge faze skladišta gasa Banatski Dvor, čiji bi kapacitet takođe trebalo da poraste na milijardu kubika.

Ideja iza ovih investicija je jasna - omogućile bi da Srbija gotovo u potpunosti pokrije svoje domaće potrebe za gasom koje sada iznose između 2,1 i 2,5 milijardi kubika godišnje.

Taj cilj posebno je značajan u svetlu čestih prekida snebdevanja gasom iz Rusije posednjih godina i nepostojanja alternativnih pravaca kojima bi se ovaj energent dopremio u našu zemlju.

 

Najnovije vesti Srbija :

14 Dec 2017 Gubici zbog energetske neefikasnosti javnih objeka
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 EPS traži veće kazne za kradljivce struje
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
3 Dec 2017 Ko može da dobije besplatne kilovate?
30 Nov 2017 EPS podiže kredit od 80miliona evra za vetropark

 

Povezane vesti :

23 Okt 2017 Dokle smo stigli u hvatanju vetra
7 Okt 2017 Ovo će biti jedna od najboljih godina za EPS
9 Maj 2017 NIS predstavio dostignuća u oblasti energetike
8 Mar 2017 USPEŠNO POSLOVANJE EPSa
11 Feb 2017 NIS pustio u rad 14. mini-elektranu
6 Feb 2017 Briga o elektroprivredi Srbije
23 Jan 2017 RETROSPEKTIVA2016-Investicije u oblasti ENERGETIKE
9 Nov 2016 NIS ĆE GRADITI GEOTERMALNE ELEKTRANE
13 Okt 2016 Otvoreni sajmovi energetike i zaštite životne sred
25 Avg 2016 10. JUBILARNO CIRED SAVETOVANJE U SRBIJI
13 Mar 2016 Još samo jedan korak do investicija u VE
11 Okt 2015 „Zelena energija” – Sajam Energetike i Ekologije
5 Sep 2015 TE Kostolac: Remonti termo kapaciteta po planu
12 Avg 2015 NIS pustio u rad malu elektranu u Sirakovu
21 Feb 2015 EPS želi da promeni tarifni sistem

Web Analytics