ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
IZGRADNjA TERMOELEKTRANE NA PEŠTERU   7 Dec 2016 - novosti, danas
IAKO je iz Ministarstva za energetiku i EPS više puta najavljivano da će se u Štavlju kod Sjenice, gde je uglja u izobilju, graditi moderna termoeletrana snage 350 megavata, te da su za izgradnju koja će koštati između 600 i 700 miliona evra zainteresovani investitori iz Češke, Kine, Rusije i Turske, realizacija ovog strateškog projekta je još pod znakom pitanja.

Jer, pre nego što donese konačnu odluku, odredi investitora i na Pešter pošalje građevinare, Vlada Srbije će morati da dobije i zeleno svetlo ekologa: kako domaćih, tako i onih iz Evropske unije koja je jasno propisala gde se i pod kojim uslovima mogu graditi termoelektrane.

- Pre svega su potrebne brojne analize po pitanju zaštite životne okoline, poljoprivrede i zdravlja ljudi - uz mogućnost da i javnost učestvuje u postupku donošenja odluke - ističe Zoran Sertić, stručnjak za ekološka pravila EU, navodeći da bi, ako procenjena dobit od ovakve investicije bude manja od štete koja bi mogla imati životna sredina, projekat trebalo modifikovati ili od njega odustati.

Čelnici opštine Sjenica smatraju da bi termoelektrana - upošljavanjem više od 1.000 ljudi i ogromnim prihodima od struje - preporodila ovaj kraj i od njihove opštine napravila lokalnu samoupravu "razvijenu kao Lazarevac". Naglašavaju i da su projektom predviđeni najsavremeniji svetski sistemi zaštite životne sredine, koji bi sprečili svako ugrožavanje netaknute prirode, poljoprivrede i proizvodnje zdrave hrane - takođe velikog aduta Pešterske visoravni.

- Termoelektrana je veliki zagađivač i, uprkos ogromnim rezervama uglja, nije joj mesto u jednom od ekološki najčistijih delova Srbije. Ako dozvolimo njenu izgradnju, možemo zaboraviti na sjenički sir, jogurt i pršutu - ističe Mithat Nokić, predsednik Zelene ekološke partije u Novom Pazaru.

ČESI

NAJVEĆE intersovanje za gradnju termoelektrane su pokazale firme iz Češke, posebno "Alta" iz Brna, kojoj ambasada ove zemlje u Srbiji godinama "priprema teren" tako što donacijama pomaže izgradnju vodovoda, trafostanica i druge infrastrukture u Štavlju, odnosno u drugim delovima opštine Sjenica.

REALAN POTENCIJAL

U OKOLINI Sjenice postoji rudnik mrkog uglja "Štavalj" koji godišnje obezbedi oko 80.000 tona "crnog zlata", utvrđene rezerve su oko 250 miliona, a procenjene oko milijardu tona. Ima i stručnjaka koji tvrde da je uglja znatno više, čak pet milijardi tona i da se na nekim delovima Peštera - Mravin polje, Gonje, Trijebinje... - može eksploatisati i površinski.
Inače izgradnja elektrane je u planu bar 40 godina.

Jedina alternativa uglju u Srbiji - nuklearke

Najave da je češka kompanija "Alta" zainteresovana za izgradnju termoelektrane "Štavalj" kod Sjenice ponovo je izazvala polemike da li u Srbiji treba graditi postrojenja za proizvodnju struje koja rade na ugalj ili se pretežno treba orijentisati na obnovljive izvore energije.

Po tom pitanju pak stručna javnost nema nikakve dileme. Obnovljive izvore energije treba razvijati u što je moguće većoj meri ali od termoelektrana nikako ne treba odustati jer u Srbiji nema dovoljno drugih kapaciteta koji bi mogli da zamene proizvodnju struje iz uglja.

- Studija izvodljivosti za izgradnju termoelektrane "Štavalj", snage oko 200 megavata, urađena je pre sedam do osam godina. Dakle nije reč o novoj inicijativi već o projektu koji je dugo u opticaju. Postoji rudnik "Štavalj" i proširenjem njegovog kapaciteta obezbedile bi se dovoljne količine uglja za proizvodnju struje u termoelektrani "Štavalj" - kaže za Danas Slobodan Ružić, nekadašnji pomoćnik ministra energetike i direktor konsultantske firme Enerdži sejving grup.

On dodaje da bi izgradnja termoelektrane bila pun pogodak i za sam rudnik jer bi se održala postojeća radna mesta, odnosno stekli uslovi i za otvaranje novih proširenjem proizvodnje.

- Uslovi za izgradnju termoelektrane u tom kraju postoje. Potrebno je samo proširiti kapacitete rudnika i na taj način bi bilo obezbeđeno dovoljno uglja za proizvodnju električne energije. Ako zaista postoji ozbiljno interesovanje kompanije iz Češke za realizaciju tog projekta, to je svakako dobra stvar za stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije. Naime, dugo vremena nije izgrađen nijedan novi proizvodni objekat. Kada je reč o postojećim, neki od njih su zastareli te je potrebna njihova revitalizacija. U takvoj situaciji izgradnja termoelektrane snage 200 megavata je izuzetno dobra i korisna stvar koju treba pozdraviti. Naravno, ona treba da bude opremljena tako da se poštuju svi ekološki standardi kakvi postoje u razvijenim evropskim zemljama - ističe naš sagovornik.

On dodaje da su komentari kako Srbija ne bi trebalo više da gradi termoelektrane i orijentiše se pretežno na OIE potpuno nestručni i besmisleni.

- Svi oni koji se zalažu za tako nešto ne poznaju realno stanje u srpskoj energetici. Kao konsultant uglavnom radim sa projektima iz oblasti OIE i potpuno je tačno da njih u Srbiji treba razvijati u što je moguće većoj meri. Međutim to nikako ne znači da treba odustati od izgradnje termoelektrana. Jednostavno, uglja u Srbiji ima dovoljno i logično je da se iz njega proizvodi struja bar još narednih 30 godina. Ako bismo prestali da proizvodimo struju iz uglja i orijentisali se samo na OIE, Srbija bi se suočila sa nestašicama električne energije i znatno većim uvozom. Drugim rečima, struja dobijana iz OIE je preskupa i ne može da bude alternativa struji dobijenoj iz uglja. Kada je reč o Srbiji, alternativa uglju može da bude samo nuklearna energija. Bilo bi vrlo zanimljivo čuti komentar raznih ekoloških organizacija koje se protive izgradnji termoelektrana povodom toga da ih je realno jedino moguće zameniti nuklearkama. Dakle, zaključak je da su termoelektrane Srbiji potrebne, ali i da treba da budu sagrađene tako da životna sredina bude zaštićena maksimalno - smatra Ružić.

Sa njegovim mišljenjem slaže se i LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- U poslednjih 40 godina u Srbiji nije izgrađen nijedan elektroenergetski proizvodni objekat. Shodno tome, naročito ako se namerava sprovođenje reindustrijalizacije, nova postrojenja za proizvodnju struje su nam potrebna i u tom smislu izgradnja termoelektrane "Štavalj" je od izuzetnog značaja - navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, na taj način bi se povećala i proizvodnja rudnika "Štavalj" i sprečilo njegovo tavorenje a stvorili bi se uslovi ne samo za očuvanje postojećih već i za otvaranje novih radnih mesta.

- Sa jedne strane korist bi imali potrošači u Srbiji jer bi bio izgrađen još jedan proizvodni objekat koji bi omogućio nesmetano snabdevanje strujom a sa druge strane ta investicija bi puno značila i za razvoj Sjenice i okoline - ističe Savić.

 

Najnovije vesti Srbija :

15 Okt 2018 Do kraja godine 200 MW iz energije vetra
15 Okt 2018 EPS predstavio svoja četiri projekta
20 Sep 2018 Zajedničko rešenje za budućnost HE "Đerdap"
20 Sep 2018 Energija iz otpada
17 Sep 2018 Sajam energetike od 2. do 5. oktobra u Beogradu
12 Sep 2018 Otvoren vetropark Alibunar
10 Sep 2018 Modernizovan dispečerski centar za celu Srbiju

 

Povezane vesti :

31 Avg 2018 TENT: Siguran napon iz novog bloka
25 Avg 2018 Antić sa predsednikom kompanije CMEC
31 Maj 2018 Investicije u energetiku veće od tri milijarde evr
6 Maj 2018 TENT: Remont bloka A4 do kraja jula
18 Apr 2018 Srbija ima 3,3 milijarde tona rezervi uglja
11 Apr 2018 Subvencije i hidroelektrane „guraju“ zelenu struju
7 Apr 2018 EPS od izvoza struje zaradio 16 miliona evra
22 Mar 2018 Zelena struja na čekanju
9 Mar 2018 EPS: Ne planiramo gradnju nuklearnih elektrana
21 Feb 2018 EPS: Počinje kapitalni remont bloka TENT A4
19 Feb 2018 EPS gasi TE "Moravu" 2023. godine
3 Feb 2018 EPS: Rekordi u proizvodnji uglja i struje
18 Jan 2018 EPS u plusu šest milijardi
5 Jan 2018 2018 biće bolja od prethodne
5 Jan 2018 Nova elektrana nemoguća bez strateškog partnera

Web Analytics