ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Kako do pametnog grada   26 Nov 2016 - vreme
Tokom nedavno održanog Weekend Media Festivala, koji se već godinama održava u Rovinju, zapaženo je učešće na panelu Smart City: Koliko gradovi mogu biti pametni?, imao je Josip Aleksić iz kompanije Schneider Electric Srbija. Ovo je i bio povod da sa njim razgovaramo na temu pametnih gradova – šta je potrebno za njihov nastanak, i koliko je realno da se oni pojave i u Srbiji.

"VREME": Na sajtu Schneider Electric Srbija, prva rečenica u odeljku "O nama" glasi: "Iskoristiti energiju na najbolji mogući način." Srbija je zemlja u kojoj se električna energija nemilice rasipa i gubi, počev od EPS-a, pa naniže. Na koji način je moguće menjati takvo (loše) stanje u zemlji?

JOSIP ALEKSIĆ: Edukacijom. Energetski resursi su ograničeni i svi moramo da radimo na tome da lociramo gubitke i svedemo ih na minimum. Za krajnje kupce to znači manje račune za električnu energiju i ostale energente, a za EPS manje investicije u nove kapacitete. Slogan naše kompanije je u skladu sa rešenjima koje nudimo, a njihov cilj je dvojak: smanjiti gubitke energije na tehnički minimum i uraditi isti posao sa manjim ukupnim utroškom energije. Konkretno, u Srbiji je na snazi sprovođenje akcionih planova na projektima smanjenja gubitaka, renoviranju starih energetskih objekata i poboljšanju kvaliteta napajanja krajnih kupaca, a EPS na ovim projektima sarađuje sa našom kompanijom i svim ostalim renomiranim proizvođačima opreme i rešenja.

Šta karakteriše pametan grad? Koliko neki grad, koji želi da postane "pametan grad", zavisi od raspoloživih resursa (vode, infrastrukture, električne mreže), a koliko od "pametnih rešenja"?

Pametan grad je veoma širok pojam, i obuhvata sve osnovne i strateške oblasti u funkcionisanju jednog grada – od snabdevanja vodom, upravljanja električnom energijom, preko javnog transporta, elektronske uprave, pa sve do atraktivnosti grada u pogledu zdravijeg života sa manjim zagađenjem, povećanim osećajem bezbednosti i spremnosti da se primi veći broj turista i posetilaca u toku velikih događaja.
Konkretno, pametan grad integriše sve navedene postojeće funkcije javnih usluga sa novim funkcijama kao što su električna vozila, distribuirana proizvodnja el. energije, elektronsko zdravstvo, upravljanje vanrednim situacijama, bezbednosni video-nadzor i ostalo, a sve sa finalnim ciljem da se poveća efikasnost postojećih sistema, smanje troškovi električne energije i uspostavi komunikacija među spomenutim podsistemima grada i na taj način znatno smanji emisija ugljen-dioksida i ostalih zagađivača. Svaki grad ima iste šanse da uz adekvatna rešenja postane pametan, bez obzira na raspoložive resurse. Dok grad u pustinji može, na primer, intenzivnije da koristi solarnu energiju, objedinjeni cilj je da građani na svojoj koži osete viši nivo usluge, počev od električne energije bez prekida, kvalitetnije pijaće vode, bržeg i boljeg javnog transporta pa do usluga u upravi i zdravstvu. Sve ovo je postalo izvodljivo sa pojavom novih tehnologija kao što su bežični prenos podataka, big data i Internet of Things.

Na koji način vaša kompanija učestvuje u stvaranju pametnih gradova? Koje usluge i koja znanja su vaši najjači aduti?

Mi smo kao svetska kompanija, koja posluje u više od 100 zemalja, do sada učestvovali u izradi više od 200 urbanih projekata širom sveta od Brazila, Kine, Indije, Evrope, SAD i mnogih drugih. Evo i nekih primera. Iz oblasti električne energije, u Italiju smo isporučili integrisano rešenje i inženjerske usluge za fotonaponsku solarnu elektranu od 43 MW, koja trenutno snabdeva preko 18,000 stanova električnom energijom, a pritom uštedi 28.000 tona ugljen-dioksida koje bi proizvela elektrana na fosilna goriva.
U regionu tu su i solarne farme u Bugarskoj i prva solarna farma u Srbiji od 2MW u Merdarama. Kada je reč o vodosnabdevanju, Schneider Electric je implementirao pametan sistem upravljanja vodom u Ankari koji omogućava efikasan menadžment otpadnih voda i distribucije tekuće vode u gradu. Slični projekti su izvedeni u Barseloni, Abu Dabiju, a prošle godine je puštena u rad i nova fabrika vode Makiš 2 u Beogradu, u kojoj su implemetirani najsavremeniji algoritmi upravljanja sa stanovišta energetske efikasnosti.
Takođe, u poslednjih deset godina, kompanija Schneider Electric je u sklopu pripreme za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru izvela projekat kompletnog rešenja za pametno upravljanje infrastrukturom grada. Jedanaest različitih kontrolnih centara upravlja svim ključnim delovima gradske infrastrukture poput struje, vode, nafte, gasa, javnog prevoza, gradskog saobraćaja, kvalitet vazduha, aerodromima itd. To je omogućila naša savremena tehnologija i opsežno razumevanje svih aktivnosti i procesa za upravljanje svakim pojedinom oblasti.
Ukupno gledano, moguće je ostvariti 30 odsto uštede električne energije, smanjiti gubitke vode za 20 odsto i smanjiti vreme korisnika provedeno u javnom transportu i saobraćajnim gužvama za velikih 20 odsto, a to su razlike koje značajno olakšavaju život ne samo građanima već i službama koje su žile kucavice svakog grada.

Osim što ste u Schneider Electric Srbija postali specijalista za obnovljivu energiju, za lokalna i globalna rešenja, postali ste i specijalista za pametnu mrežu. Ako sam dobro razumeo, pametna mreža je osnova za nastanak pametnog grada. Možete li nešto više da kažete o toj mreži – kako i gde nastaje, i kako utiče na stvaranje pametnog grada?

Termin Smart Grid, tj. napredne ili pametne energetske mreže, odnosi se na deo pametnog grada koji pokriva pouzdano snabdevanje kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje svih strateških gradskih sistema. Smart Grid upravlja sistemom za distribuciju električne energije i osigurava njeno pravilno funkcionisanje u slučaju kvara, informiše i obrazuje korisnike o njihovoj potrošnji i omogućava sigurnu i pouzdanu integraciju novih obnovljivih izvora poput solarnih panela na kućama i zgradama, velike solarne elektrane, vetroelektrane, kao i novu vrsta potrošača kao što su električna vozila.
Ovi novi elementi u distributivnoj mreži menjaju kompletnu filozofiju i koncept funkcionisanja isporuke električne energije, pa je prepoznata potreba da se ovim novim tehnologijama pristupi sa pripremom kako bi se izbeglo dodatno naprezanje postojeće distributivne mreže koja je već u zrelim godinama. Može se navesti primer projekta napredne mreže koju je Schneider Electric isporučio na nivou države Severne Karoline u Americi, elektrodistributivnoj kompaniji Progress Energy, u kome je unapređenjima u postojećoj distributivnoj mreži i isporukom pametnog softvera uklonjena potreba izgradnje nove elektrane od 300MW na fosilna goriva. Drugim rečima, isporučena je prva zelena virtuelna elektrana na svetu, samo uz pomoć softvera napravljenog u Srbiji od strane domaćih IT stručnjaka iz dela kompanije Schneider Electric DMS Novi Sad.

Možete li zamisliti pametan grad u Srbiji? Lično, meni ta ideja deluje utopistički, barem u narednih dvadesetak godina. Ako ipak nisam u pravu, mislite li da će to postati neki manji grad, koji je lakše "popraviti", ili će to biti Beograd, koji ima daleko najviše sredstava?

Postoji percepcija da su pametni gradovi tek vizija budućnosti, slika onoga kako bi visokorazvijeni gradovi trebalo jednog dana da izgledaju. Istina je sasvim drugačija, veliki broj pametnih gradova postoji i danas, a neki od njih se ubrzano približavaju stopostotnoj energetskoj nezavisnosti pomoću obnovljivih izvora energije.
Kada je Srbija u pitanju, imamo primer rešenja pametne energetske mreže u Novom Sadu, kojim je vreme bez električne energije skraćeno sa prosečnih 40 na ispod jednog minuta, a u isto vreme je obezbeđeno pouzdano napajanje gradskih toplana kako se ne bi ponovila situacija od pre nekoliko godina kada su delovi grada ostali bez grejanja na nekoliko dana po najvećoj zimi. Beograd je još 2003. godine usvojio studiju automatizacije distributivne mreže i permanentno radi na ostvarivanju pouzdanog napajanja svih korisnika. U gradovima širom Srbije je slična situacija, postepeno se implementiraju manja rešenja, kako bismo stvorili kvalitetne temelje za buduće sisteme pametnih gradova. Kada se svi ti delovi budu povezali u jednu celinu, dobićemo prve pametne gradove u Srbiji.

Da li pametni gradovi nastaju "odozdo", iz pojedinačnih pametnih zgrada koje prerastaju u kvartove, a kvartovi u gradove ili je potrebno da inicijativa potekne "odozgo", uz potrebnu i odgovarajuću infrastrukturu na nivou celog grada?

Poučeni primerima gradova sa vrha liste najpametnijih gradova u Evropi može se primetiti da je neophodan strukturiran i sistematski pristup "odozgo". Vodeći gradovi su napravili timove za strategiju i smernice u razvoju pametnih tj naprednih funkcija u gradu. Takvim pristupom je Kopenhagen poneo i titulu najpametnijeg grada Evrope 2014. godine, jer je uspeo da smanji emisije ugljen-dioksida na samo dve tone po stanovniku godišnje. Krajnji cilj je fenomenalno ambiciozan – da do 2030. godine grad bude ugljen-dioksidno neutralan, što je samo petnaest godina u budućnost.
Sličnim pristupom, jedan od najbolje rangiranih gradova u regionu je Beč, zahvaljujući formiranju javno privatne organizacije sa zadatkom razvoja Smart City strategije i rešenja, uključujući stimulacije kako bi se 50 odsto električne energije do 2030. godine dobilo iz solarne energije. Možda ovaj primer može da bude ideja vodilja za sve nas i primer na koji način pametni gradovi postaju realnost u veoma kratkom roku, a neretko se događa da gradovi sarađuju sa većim kompanijama, poput Telekoma, IBM-a, Microsofta, Schneider Electrica na zajedničkom projektu unapređenja urbane efikasnosti kroz saradnju lidera u ovom domenu.
 

Najnovije vesti Srbija :

23 Mar 2019 MET Grupa i NIS zajednički grade vetropark
23 Mar 2019 Novih 700 megavata iz obnovljivih izvora
23 Mar 2019 Somborska elektrana na biogas
18 Mar 2019 STRUJA BITNIJA OD VODE
11 Mar 2019 Počela izgradnja termoelektrane-toplane
11 Mar 2019 Proizvodnja električne energije iz otpadne vode
11 Mar 2019 Kad brojilo pobrka dan i noć

 

Povezane vesti :

24 Dec 2018 Da li su električni automobili budućnost Srbije?
18 Maj 2018 U zatvor zbog krađe struje
29 Mar 2018 Iz obnovljivih izvora sledeće godine do 250 MW
28 Jan 2018 Krađa struje teška 8,5 miliona evra
27 Nov 2017 Kako odabrati pravo pametno kućno osvetljenje?
13 Nov 2017 Domaće kompanije pobedile na tenderima EPS-a
7 Okt 2017 Vetroparkovi – budućnost energije
19 Avg 2017 Pametna brojila bi rešila greške u očitavanju
26 Maj 2017 Nova brojila štite i EPS i potrošače od krađe
17 Apr 2017 EPS uvodi jedinstveni sistem naplate
8 Apr 2017 Struja neće poskupeti
28 Jan 2017 Savremeni uređaji rešavaju probleme visokih računa
17 Jan 2017 Klima "izduva" i 2.000 iz džepa
26 Nov 2016 Kako do pametnog grada
23 Okt 2016 Gubici električne energije 13.5%

Web Analytics