ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
NIS ĆE GRADITI GEOTERMALNE ELEKTRANE   9 Nov 2016 - balkanmagazin
Predstavnci srpske energetske kompanije NIS i firme za geotermalni razvoj Betec potpisali su u Beogradu Sporazum o saradnji u oblasti korišćenja geotermalne energije u Srbiji. Kompanije će zajednički razvijati geotermalne aktivne zone u severnoj Srbiji otvaranjem novih proizvodnih bušotina i izgradnjom elektrana na bazi tehnologije proizvodnje električne energije na bušotinama. Planirano je da radovi na bušenju počnu 2017. godine, a puštanje u rad prve elektrane planirano je godinu dana kasnije. Projekti, takođe, uključuju kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.

„NIS želi da doprinese rastu upotrebe obnovljivih izvora energije u Srbiji. Tokom prethodnih godina razvili smo veliki broj projekata iz oblasti energetske efikasnosti, posebno projekte kogeneracije – proizvodnje električne energije iz gasa. U saradnji sa našim partnerima mi ćemo nastaviti da razvijamo projekte eksploatacije geotermalnih izvora i doprinositi povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, kao i energetskoj stabilnosti Srbije,“ rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a prilikom potpisivanja sporazuma a Kevin Cao, generalni direktor kompanije Kaishan je naglasio: „KS Orka ima za cilj da postane vodeća svetska kompanija za razvoj i realizaciju geotermalnih projekata. Prioritet KS Orka su ulaganja u rastuće ekonomije, a naš cilj je razvoj proizvodnje energije u obimu od 500 MW u narednih pet godina. Saradnja sa NIS-om u Srbiji je važan korak ka postizanju tog cilja na Balkanu.“

NIS SVE PRISUTNIJI NA TRŽIŠTU ELEKTRIČNE ENERGIJE

Istovremena proizvodnja električne i toplotne energije, tzv. kogeneracija postaje sve prisutnija pojava u srpskom energetskom sistemu poslednjih godina. Ovom trendu se od 2013. godine pridružila i Naftna industrija Srbije, koja danas ima 14 postrojenja snage 14 megavata koja proizvode i struju i toplotnu energiju, uz još dva velika projekta u toku, koja bi za tri godine mogla NIS da pozicioniraju kao značajnog proizvođača električne energije sa oko 300 megavata instalisanih kapaciteta.

Predstavljajući kogenerativne mini elektrane na 12. Sajmu energetike Igor Korać, zamenik direktora Bloka Energetika NIS-a istakao je da je motiv za ulazak u ovu oblast bio povećanje ekonomske efikasnosti, ali i značajan uticaj na zaštitu životne sredine.

„Na naftnim poljima puno smo gasa spaljivali na bakljama i to je odlazilo u atmosferu. Tu se radi o gasu lošijeg kvaliteta, sa puno ugljen dioksida i drugih inertnih gasova, koji nije mogao da ide u distribuciju. Na primer, 2013. godine smo potrošili oko milion kubnih metara gasa za kogeneraciju, a ove godine se to popelo na 30 miliona kubnih metara. Sav taj gas bi otišao u atmosferu, a ovako je ostvaren značajan ekološki efekat i smanjena je emisija gasova staklene bašte. To je prirodni gas sa svega 35 odsto metana, a ostalo je ugljen dioksid. Takođe imamo i gas iz Sirakova kod Požarevca, gde smo 2013. napravili prvo kogenerativno postrojenje, koji je dobrog kvaliteta, ali nema gasne infrastrukture. Najbliži gasovod je udaljen 30 kilometara i nema ekonomske opravdanosti za igradnju gasovoda i kompresorske stanice. Zato sada tamo imamo četiri kogenerativna postrojenja snage tri megavata“, objasnio je Korać.

Međutim, NIS sada ulazi u velike kogenerativne projekte, pre svega u Novom Miloševu u saradnji sa MSK Kikinda i Tehnogasom, gde je gas lošeg kvaliteta - svega 25 odsto metana, 65 odsto gljendioksida i 10 odsto ostalih inertnih gasova. Prema njegovim rečima to će biti test za proizvođače: ko može da proizvede mašinu koja će da radi na tako niskom nivou metana. Ta elektrana će imatu snagu 9,8 megavata.

Najveća grinfild investicija NIS-a trebalo bi da bude izgradnja termoelektrane toplane u Pančevu (TE-TO Pančevo) koja će svu toplotu isporučivati Rafineriji nafte Pančevo, kao i električnu energiju, čiji će višak prodavati na slobodnom tržištu. Ova elektrana biće snage 140 megavata i radi se o investiciji vrednoj 140 miliona evra. Kako je istakao Korać, postoji mogućnost proširenja elektrane još jednom turbinom na ukupno 208 megavata, ukoliko se postigne dogovor sa Petrohemijom o isporuci toplotne i električne energije.

„Činjenica da smo za tri godine došli od nula do skoro 15 megavata ukazuje na to da je proizvodnja električne energije jedan od strateških ciljava NIS-a. Želimo da od naftno-gasne kompanije postanemo energetska kompanija i to najjača u regionu. Po proizvodnji električne energije sada smo ispred svih naftnih kompanija u okruženju. Za tri godine ćemo imati 250 do 300 megavata isntalisanih kapaciteta, što je izuzetno uzimajući u obzir rok od svega pet, šest godina“, zaključio je Korać.

Od 14 kogenerativnih postrojenja NIS-a osam je izgradila po sistemu ključ u ruke kompanija Tehnoxgrup. Direktor ove kompanije Bogdan Pavlović istakao je da je kogeneracija trend u svim naftno-gasnim kompanijama širom sveta.

„NIS se nalazi u specifičnom položaju u odnosu na druge kompanije, s obzirom da ima drugačiji trošak za energente zbog svojih proizvoda i nusproizvoda. U ovoj oblasti postoje velike mogućnsoti, a posebno očekujem razvoj u oblasti bioenergije, odnosno proizvodnji biogasa iz organskih sirovina“, istakao je Pavlović.

Mašinska škola u Pančevu je uz pomoć NIS-a je pre dve godine postala prva srednja škola koja je napravila sopstveni vetrogenerator od dva kilovata, kojim je uspela da napravi jednu potpuno energetski nezavisnu učionicu. U ovome im je, kako je objasnio profesor ove škole Vladimir Božičković pomoglo korišćenje 3D štampača za proizvodnju delova za vetrogenerator, kojeg im je ustupio NIS. Vetrogenerator su projektovali učenici škole, uz pomoć stručnjaka iz NIS-a.

„Želeli smo da utičemo na razvoj svesti kod učenika i građana o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije. Napravili smo mikroelektranu u školi, solarne panele i vetrogenerator. Takođe, želeli smo da pokažemo koliko je teško proizvesti energiju, koliko na primer treba vrteti pedale na biciklu da bi se napravila energija da se skuva čaj ili napuni mobilni telefon, kako bi se više vodilo računa o potrošnji energije“, istakao je Božičković dodajući da je energetska efikasnost relativno nova stvar u srpskim školama.

On je potsetio da je retko koja zgrada škole u Srbiji po standardima energetske efikasnosti i da bi privreda trebalo da pomogne školama, pošto kompanije imaju mogućnosti za tako nešto.
 

Najnovije vesti Srbija :

19 Okt 2017 Počeo da radi vetropark Malibunar
18 Okt 2017 Novi kilovati sa "Đerdapa"
18 Okt 2017 Kostolac dobija solarnu elektranu?
17 Okt 2017 VE u Čibuku najveći projekat te vrste u regionu
9 Okt 2017 Dostavljene ponude za izgradnju TE-TO Pančevo
7 Okt 2017 Ovo će biti jedna od najboljih godina za EPS
7 Okt 2017 Vetroparkovi – budućnost energije

 

Povezane vesti :

9 Okt 2017 Dostavljene ponude za izgradnju TE-TO Pančevo
23 Jan 2017 RETROSPEKTIVA2016-Investicije u oblasti ENERGETIKE
12 Dec 2016 NIS: Gradnja TE-TO Pančevo
9 Nov 2016 NIS ĆE GRADITI GEOTERMALNE ELEKTRANE
15 Mar 2016 Kasni struja iz naših vetrenjača
14 Jan 2015 Uprkos potencijalu OIE ostaju neiskorišćeni
1 Okt 2015 Energ. efikasnost:Plan nacionalan,štednja lokalna
20 Jun 2015 Gasprom gradi termoelektranu kod Pančeva
18 Mar 2015 Po struju i kod naftaša
19 Feb 2015 NIS pustio u rad još dve male elektrane
29 Nov 2014 NIS: Još 2 male elektrane, ukupno 7
3 Nov 2014 Učenici prave struju od vetra
23 Jun 2014 Zelenu energiju ćemo uvoziti i EU plaćati penale?
22 Dec 2013 I struja sa naftnih polja NIS-a
14 Dec 2013 Uskoro ćemo birati prodavca struje

Web Analytics