ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     











    NAZAD  
Čekamo struju iz zajedničkih slapova   5 Nov 2015 - novosti
HIDROELEKTRANE na Drini ostaju najveći energetski zadatak za zajedničku saradnju Srbije i BiH. Projekat vredan 870 miliona evra za pogon snage 320 megavata prvi je i najveći poslovni cilj Mešovitog energetskog komiteta, koji je pre mesec dana formiran između dve zemlje. Pored iskorišćenja energetije vode, Srbija i Bosna i Hercegovina spojiće se i dalekovodom Bajina Bašta - Višegrad - Pljevlja, koji se radi zajedno sa Crnom Gorom.

Italiji, koja bi trebalo da bude investitor u izgradnji hidrolektrana na srednjoj Drini, u septembru je ponovo upućena nova inicijativa za realizaciju projekata, rekao je srpski ministar energetike Aleksandar Antić. Na ovaj posao čeka se već četiri godine.

- Prioritet i Srbije i Bosne i Hercegovine je realizacija zajedničkih energetskih projekata - kazao je Antić. - Moramo na organizovan način da otvorimo sa Italijom pitanje budućnosti zajedničkog posla na srednjoj Drini. Tu je i projekat hidroelektrana na gornjoj Drini "Buk Bijela" i hidroelektrana na donjoj Drini, koji su posebno bitni zbog zainteresovanosti čeških partnera da ulažu u te projekte, među kojima su HE "Kozluk" i HE "Drina" 1,2 i 3.

Projekat "Srednja Drina" predviđa izgradnju tri hidroelektrane - Dubrava, Tegare i Rogačica, a godišnje bi trebalo da proizvedu 1.200 gigavat-sati struje. Italija bi prema planu imala 51 odsto učešća, Srbija 12,25 odsto, a ostatak BiH. Za hidroelektranu "Buk Bijela", koji bi trebalo da bude kapaciteta 150 megavata i da donosi 400 gigavata struje godišnje, potpisan je Protokol između dve zemlje.

Da nam zajedničkim rekama "otiču milioni", misli i Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji objašnjava da su elektroenergetski pogoni dveju zemalja pravljeni tako da funkcionišu - kao jedan sistem.

- Naša energetska postrojenja su komplementarna i dopunjuju jedan drugi jer je većina i pravljena kada smo bili jedna zemlja - kaže Rajaković. - Zato meću stručnjacima postoji i tendencija da se napravi jedan dispečerski centar iz kojeg bi se rukovodilo. Proizvodnja, a i uštede bi bile daleko veće.

Na stolu energetskih projekata je i interkonekcija između Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori i Višegrada u Bosni i Hercegovini, za koju je urađena studija izvodljivosti proteklog leta. Srpski deo će koštati oko 48 miliona evra, a naša zemlja očekuje da polovinu dobije iz fondova Evropske unije.

- Dalekovod bi trebalo da počne da se gradi 2018. godine - objašnjava Rajaković. - U regionu Jugoistočne Evrope postoje dve glavne tranzitne rute - od istoka ka severozapadu i od istoka ka jugozapadu. Na istoku, Rumunija i Bugarska predstavljaju velike izvoznike električne energije, sa Mađarskom i Hrvatskom na severozapada i Italijom na jugu, koji predstavljaju velike uvoznike. Tu je prilika za nas, da budemo zemlje tranzita i omogućimo stabilnije snadbevanje u regionu. Uvođenje nove interkonekcije između Srbije, BiH i Crne Gore donosi korist u pogledu izvoza energije od istoka ka jugozapadu.

NAKNADA NA ČEKANjU
KADA je pravljena hidroelektrana "Bajina Bašta", deo zemljišta u opštinama u Republici Srpskoj je greškom potopljen, a biće posao i Mešovite komisije da definiše novi model plaćanja naknade. Ova taksa je "na čekanju" još od 1992. godine. Iako postoje velike razlike u stavovima Srbije i Republike Srpske o tome koliko ona treba da iznosi, očekuje se da bi ovaj problem konačno mogao da se reši i da plaćanje naknade počne od sledeće godine.
 

Najnovije vesti Srbija :

19 Jan 2022 Srbija mora u energetsku tranziciju
19 Jan 2022 Skuplja struja na KIM za one koji premaše 600 kilovata mesečno
19 Jan 2022 DOMAĆA PAMETNA BROJILA – Sigurnost razvoja srpske energetike
18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021
18 Jan 2022 Dodatni uvoz struje, država će obezbediti dovoljno energenata
17 Jan 2022 Hidrocentrale na Nišavi stare 100 godina
17 Jan 2022 Kod Zaječara u planu gradnja solarne elektrane snage 50 MW

 

Povezane vesti :

5 Jan 2022 Ugalj nam "dogoreva"
21 Dec 2021 Za državu najisplativiji obnovljivi izvori u njenom vlasništvu
5 Dec 2021 U nove HE u Srbiji planirano ulaganje veće od 10 milijardi evra
8 Nov 2021 EPS jača saradnju u regionu
14 Okt 2021 Uskoro odluka o ceni struje za privredu
14 Okt 2021 Nismo hteli da gasimo „Kolubaru” i „Kostolac”
17 Sep 2021 EPS će proizvoditi struju i iz biomase
17 Sep 2021 EPS - Termoelektrane ostaju oslonac
6 Avg 2021 Cilj EPS-a da sačuva termo i poveća zelene kapacitete
18 Maj 2021 EPS i ERS zajedno do zelene energije
10 Maj 2021 Kamen temeljac za HE Buk Bijela 17. maja
10 Maj 2021 EPS podmlađuje elektrane na Uvcu i Limu
22 Feb 2021 Nastavak rekorda u HE "Zvornik" i u februaru
7 Feb 2021 EPS nastavlja velika ulaganja i u 2021. godini
1 Feb 2021 Rekordni januar u HE "Zvornik"

Web Analytics