ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Ugljen-dioksid će nas koštati 900 miliona evra   30 Jun 2015 - politika
Sada znamo da su tri stvari neizbežne: smrt, porez i klimatske promene, rekao je nedavno jedan naučnik, otklanjajući dalje rasprave sa onima koji smatraju kako je tvrdnja da je čovek prekomernim zagađenjem skrivio divljanje klime ili naivna lakovernost ili beskrupulozna podmetačina. Zaboravio je još jednu neminovnost – teorije zavere. Kakvoj se god politici priklanjali, u neku ćete verovati. Evo kako to izgleda u srpskom slučaju, na primeru klimatskih promena i pokušaja da se one ublaže zavođenjem ekoloških standarda u energetici.

Desničari podozrevaju da će obavezu članica i kandidata da smanje količinu štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu Evropska unija iskoristiti kao još jedan izgovor da pritiska Srbiju i odlaže njen prijem u svoj klub. Čitava priča o klimatskim promenama, bune se oni, ionako prevashodno služi tome da se domaća termoenergetska postrojenja na ugalj nateraju da kupe „čistu tehnologiju” od stranih firmi. Borci za životnu sredinu, sasvim suprotno, pribojavaju se da nas EU ne tera dovoljno brzo da ekološki upodobljujemo pogone „Elektroprivrede Srbije”, možda zato što bismo te troškove morali da pokrijemo dizanjem cene struje, pa bi i Evropu više koštalo da je otkupljuje od nas.

Ne veruju svi naučnici da klima besni zbog emisija ugljenih isparenja i ostalih gasova koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva, ali ona nesumnjivo škode makar zdravlju čoveka. Ako u povici na ugalj ipak ima i glasova koje plaća „zelena industrija”, zavera svakako nije uperena jedino protiv Srbije. Kapacitet termoelektrana u Francuskoj prepolovljen je pod pritiskom EU, a u drugim članicama, čak i u večito nepokornoj Velikoj Britaniji, znatno je smanjen. U januaru je zatvorena termoelektrana u bugarskoj Varni, a slično se sprema i Hrvatskoj. Sudeći po medijskim izveštajima, od iduće godine u EU više neće raditi pogoni ukupnog kapaciteta od 30 gigavata, što je gotovo osam puta više od proizvodne snage EPS-a. Evropa očevidno ovo shvata ozbiljno, a Srbija je toliko mala da ne može računati na to da će joj gledati kroz prste kad su već žrtvovali mnogo više.

Ni ekološka protivteorija zavere nije besprekorno sklopljena. Možda su, za ukus aktivista, evrobirokrate lenje kada srpsku termoenergetiku treba ustrojiti u eko-standarde, ali teško da su takve zato što se nadaju velikom uvozu jeftine struje iz naših prljavih postrojenja. Srpski izvoz struje ne premašuje nekoliko procenata proizvodnje godišnje. Istina, studije pokazuju da bi, uz nove pogone koji su najavljeni u Srbiji i Bosni i Hercegovini, izvozni potencijal regiona do 2024. godine mogao da se popne do 50 odsto. Ali, do tada će, napominje Dragana Mileusnić iz Mreže za klimatsko delovanje Evrope, i EU napraviti još sopstvenih kapaciteta a i Srbija će valjda ući u Uniju, pa će njene norme za termoenergetiku važiti i za nas i jeftinu struju nauštrb ekoloških normi više nećemo ni moći da proizvodimo.

Trčanje za tim eko-standardima biće skupo. Postrojenja koja ispuštaju štetne gasove biće obuhvaćena sistemom trgovine dozvolama za ugljen-dioksid – primarni uzročnik efekta staklene bašte, odnosno klimatskih promena – jedinjenje koje pre svega potiče iz sektora energetike. Svaka emitovana tona ugljen-dioksida moraće da se plati, i to po sve višoj ceni, jer će dozvola za njegovo emitovanje biti sve manje. Najniža cena koju su dozvole dosad dostigle bila je pet evra, ali se očekuje da ubrzo dogura do 30 evra. Na preliminarnu listu preduzeća iz Srbije koja će morati da kupuju dozvole uvršćeno je 130 postrojenja. Njihovi ukupni troškovi, zavisno od cene dozvole, kako je procenjeno u studiji koju je Srbija pravila za pretpristupne fondove EU, mogli bi da budu i viši od 900 miliona evra godišnje.

Energetska postrojenja, njih 32, trebalo je da do ove godine, čitavu deceniju pošto su suočena s tom obavezom, pribave i takozvanu integrisanu dozvolu. Pojednostavljeno rečeno, ona potvrđuje da ne zagađuju životnu sredinu iznad dozvoljenih vrednosti. Od 196 preduzeća u Srbiji, potencijalnih velikih zagađivača, tu dozvolu zaslužilo je svega 17 i među njima, kažu u Ministarstvu životne sredine, nema nijednog energetskog. Rok za dobijanje dozvola produžen je do 2020. godine, kao što je industrija i tražila, jer nema novca da plati ekološka unapređenja svoje tehnologije.

Prema procenama od pre pet godina, za usaglašavanje industrijskih emisija sa evropskim standardima, računajući i prigušivanje buke, Srbiji će, kažu u Ministarstvu, biti potrebno oko 1,5 milijardi evra. Ukupne troškove naše države za suzbijanje faktora koji ubrzavaju klimatske promene u Ministarstvu radije ne bi da prognoziraju. Računaju, naravno, na pomoć EU, ali svakako ćemo mnogo toga morati da izvučemo iz svog praznog džepa. Srbija bi do 2020. godine trebalo i da se osloni na izvore „čiste energije” dvostruko više nego sada. A eksploatacija obnovljivih izvora energije skopčana je s toliko poteškoća i troškova da ni Zapad ne može sebi da priušti da se, makar u neposrednoj budućnosti, potpuno odrekne fosilnih goriva.

Ako je to uteha, dosadašnje analize, tvrde u Ministarstvu životne sredine, ne ukazuju na to da će cene struje i grejanja morati da budu značajno povećane. Valjda se tim procenama može verovati.


„Gardijan” o srpskoj „klimatskoj prevari”

Predlog Srbije da svoje emisije štetnih gasova do 2030. godine snizi za 9,8 odsto u odnosu na nivo iz 1990, koja se uzima kao „granična” godina, Evropska komisija je pozdravila kao uzoran korak ka priključenju Uniji. Ali, sagovornici britanskog lista „Gardijan”, nezvanični izvori iz komisije i ekološki aktivisti iz regiona, nisu bili oduševljeni. Prema njima, smanjenje emisija od 9,8 procenata zapravo predstavlja povećanje od 15 odsto. Jer, kako se navodi u „Gardijanu”, Srbija tvrdi da zbog propasti industrije već sada ispušta čak 25 procenata manje gasova nego 1990. godine, tako da naša ponuda ostavlja prostor da atmosferu zagađujemo i više nego sada. Utoliko pre što je predočeni bilans emisija za tu godinu, navodno, obuhvatao i one iz termoenergetskih pogona na Kosovu, koje, kako napominje „Gardijan”, „gotovo sigurno neće biti uvršćene u statistiku za 2030. godinu”, kada će se meriti da li smo ispunili obećano.

Da li je zaista tako i da li je Srbija pod pritiskom da odstrani kosovske podatke iz svojih bilansa, u Ministarstvu životne sredine nisu odgovorili. Dragana Mileusnić takođe ništa ne tvrdi, ali napominje da se, na osnovu prezentacije Ministarstva i rezimea izveštaja Srbije o Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, može reći da bilans za 1990. godinu sadrži emisije s Kosova, za razliku od statistike za tekuću godinu.

– Tvrdnja Ministarstva da su emisije manje za 25 odsto u odnosu na 1990. godinu bila je i osnovni razlog za sumnju da su samo oduzete emisije s Kosova, jer se struktura proizvodnje energije u Srbiji nije suštinski promenila. Nije jasno ni da li se ponuđeno smanjenje od 9,8 procenata odnosi samo na energetski sektor ili na celu privredu. U svakom slučaju, predlog nije dovoljno ambiciozan – smatra Mileusnićeva.



Presedan u Holandiji

Nesvakidašnji, i sa stanovišta pravne prakse presedan, upravo se dogodio u Holandiji, gde je jedan domaći sud, po tužbi grupe od oko 900 ekoloških aktivista, svojom presudom obavezao vladu da emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju do 2020. smanji za najmanje 25 odsto.

Presuda je pravno obavezujuća. Vlada, doduše, može da se na nju žali višem sudu, ali je u njoj najzanimljivije obrazloženje. Sud se je, naime, zaključio da je država u pravnoj obavezi da svoje građane zaštiti od štete koje im nanose klimatske promene.

Pozvao se, pritom, na takozvano tort pravo, zakonski kodeks o odšteti, čiji su koreni u rimskom pravu a razrađen je u engleskom, po kome niko nema pravo da nanosi štetu drugima, namernu ili nenamernu.

Sud je, dakle, prihvatio argumente tužitelja da Vlada Holandije ima zakonsku obavezu da brine o svojim građanima i unapređuje prirodnu okolinu, izvestio je Bi-Bi-Si.

Za vladu u Amsterdamu, ako presudu prihvati, to će praktično značiti da treba da ubrza svoje mere za smanjivanje emisija: postojeći plan predviđao je da smanjenje do 2020. bude 17 odsto u odnosu na nivo iz referentne 1990. godine.

Presudu su svesrdno pozdravili aktivisti ekološke organizacije „Grinpis”, koji ističu da će ona biti međaš u celokupnoj debati o klimatskim promenama, ali i uticati na slične sudske predmete pokrenute u Belgiji i na Filipinima. „Ovo će pokrenuti talas klimatskih parnica”, izjavio je aktivista Jasper Teulings.

Skriveni trošak struje na ugalj – 680 evra za lečenje

Zdravstveni troškovi u Srbiji zbog štetnih gasova godišnje dosežu između 1,8 i 4,9 milijardi evra a od tih isparenja preuranjeno umre 2.000 osoba, navodi se u jednoj analizi

Najava da će struja poskupeti naježila je i one koji još nisu stigli dotle da se makar jednom zapitaju da li da kupe hleb ili lekove. Samo, kako sledi iz upozorenja ekologa, izgleda da nas struja već košta više nego što smo mislili, tako što nas primorava da kupujemo upravo lekove i, kada oni zakažu, mrtvačke sanduke.

Procena Saveza za životnu sredinu i zdravlje (HEAL), grupe koja sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), Evropskom unijom i srpskim Ministarstvom zdravlja, glasi da zdravstveni troškovi u Srbiji zbog bolesti izazvanih gasovima iz postrojenja na ugalj godišnje iznose između 1,8 i 4,9 milijardi evra, odnosno do 680 evra po stanovniku. Danak u životima, prema računici te organizacije, ovoj zemlji odnese oko 2.000 osoba koje umru preuranjeno zbog toga što su se nadisale ugljenih isparenja više nego što organizam može da podnese. Možda to ne deluje zastrašujuće u poređenju sa sedam miliona stanovnika, ali je bilo dovoljno da nas lansira, kako se navodi u izveštaju HEAL-a, na peto mesto u Evropi po broju žrtava tog zagađenja. Po troškovima za medicinsko zbrinjavanje obolelih od emisija uglja, gledano po glavi stanovnika, izbili smo na ništa manje nego – prvo mesto na kontinentu.

Naravno, nisu termoelektrane jedine koje svoje kotlove lože ugljem, ali jesu dominantan izvor tog zagađenja u vazduhu oko nas. Polovinu električne energije Srbija dobija zahvaljujući tom gorivu koje ekolozi i lekari nazivaju najprljavijim. A i devet desetina ugljen-dioksida koji se iz ove zemlje uspinje ka nebu da gricka ozonski omotač i, kako veruje većina naučnika, ubrzava klimatske promene – izlažući nas poplavama, sušama, zemljotresima i raznim bolestima – potiče iz energetskih pogona, govore podaci domaće Agencije za zaštitu životne sredine. Uz sve ostale izvore zagađenja, u 2010. godini u Srbiji je, prema proceni Evropske komisije, od takozvanih sitnih čestica i ozona u vazduhu 10.000 osoba umrlo ranije nego što bi moralo po svojim genetskim dispozicijama i ostalim faktorima rizika, što je druga najviša stopa u Evropi.

Koliko god da je u poređenju s nama odmakla u demontiranju „prljavih tehnologija”, i u Evropskoj uniji se od lošeg vazduha masovno oboleva i umire. Samo od prekomernog nivoa sitnih čestica, prema izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu, lane je u EU umrlo 430.000 ljudi. Između 80 i 90 odsto žitelja evropskih gradova primorano je da udiše sitne čestice i ozon u količinama iznad vrednosti koje je zacrtala SZO. Zagađenje vazduha iz industrijskih pogona koštalo je EU 2012. godine, prema najpesimističnijoj proceni agencije, i do 189 milijardi evra, što je jednako bruto društvenom proizvodu Finske ili polovini BDP-a Poljske.

HEAL tome dodaje i da zdravstveni troškovi u EU zbog aerozagađenja iz postrojenja na ugalj dostižu i 42 milijarde evra godišnje a da ni sav taj novac ne pomaže da od zatrovanosti ovim isparenjima preuranjeno ne umre oko 18.000 osoba u članicama briselskog kluba.

Ima skeptika koji tvrde da ekolozi, u najmanju ruku, preteruju jer ih industrija „čistih”, obnovljivih izvora energije plaća kako bi joj namestili poslove. Jedno ide u prilog uzdržanosti prema katastrofičnim procenama: izuzetno je složeno dokazati da određena vrsta zagađenja, pa i vazdušnog, na primer onog poteklog iz uglja, izaziva porast obolevanja od nekih bolesti, recimo respiratornih, u konkretnom području, bila to Srbija ili bilo koja zemlja na svetu. Toliko ostalih potencijalnih uzročnika oboljenja treba isključiti, previše genetskih faktora i loših navika u ličnim istorijama ispitanika mora se precrtati sa spiska varijabila, da takve studije zahtevaju decenije rada najstručnijih timova i više novca nego što ga imaju i bogate zemlje.

Oliver Dulić, dok je bio ministar životne sredine, najavio je da će njegov resor sprovesti istraživanje o tome koliko zagađenost u Srbiji utiče na zdravlje njenih stanovnika. Rezultat je bila tanka brošura s uopštenim upozorenjima, suvišnim čak i školarcu. No, to ne znači da nije naučno potvrđeno da dugotrajna izloženost određenoj vrsti zagađenja dovodi do određenih bolesti. Kada se to uzme u obzir i ukrsti sa ekološkim i medicinskim statistikama, postoje statistički modeli koji mogu dati prilično dobru predstavu o tome koliki je rizik od obolevanja u nekoj geografskoj oblasti i koliki je broj onih koji su podlegli – prvo riziku, potom i bolesti.

Jedina ozbiljna slična studija u Srbiji, daleko skromnijih i realnijih ambicija od Dulićeve, bila je ona koju je tim pod vođstvom dr Elizabet Paunović, potonje državne sekretarke u Ministarstvu zdravlja, danas šefice Kancelarije SZO za životnu sredinu i zdravlje u Bonu, sproveo u okolini Obrenovca. Usredsredili su se na selo Grabovac, najbliže jednoj od deponija pepela iz Termoelektrane „Nikola Tesla”.

– Na osnovu merenja kvaliteta vazduha oko pepelišta termoelektrane Obrenovac B i analizom dostupne naučne literature, zaključili smo koji bi se simptomi i respiratorne bolesti mogli pojaviti kod dece kao najosetljivije grupe. Na upitnik o mogućim simptomima i bolestima odgovarali su roditelji. Zaključili smo da je relativni rizik za pojavu astme kod dece iz Grabovca bio 2,4 puta veći nego za decu iz kontrolne grupe, nastanjene u obližnjem Draževcu, koji je van uticaja zagađenja vazduha. Podaci su tačni ali limitirani jer se bave samo pepelištem i zasnivaju se na proceni roditelja. Može se uraditi mnogo više. Ali, podaci iz svetskih istraživanja pokazuju kakve negativne uticaje imaju termoelektrane na lignit, tako da je na osnovu emisija u vazduh i vodu jasno da se moraju preduzeti tehnološka unapređenja da bi se zaštitilo zdravlje – objašnjava dr Paunović.

Stručni savet Elektroprivrede Srbije usvojio je tu studiju 2004. godine, mada je dr Paunović, kako kaže, doživela veoma negativne reakcije iz tog preduzeća. Koliko god bili nezadovoljni, kasnije je EPS podatke iz tog istraživanja koristio u filmu kojim je promovisao projekat sanacije pepelišta nadomak Grabovca, za koji je EU donirala 25 miliona evra.
 

Najnovije vesti Srbija :

14 Dec 2017 Gubici zbog energetske neefikasnosti javnih objeka
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 EPS traži veće kazne za kradljivce struje
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
3 Dec 2017 Ko može da dobije besplatne kilovate?
30 Nov 2017 EPS podiže kredit od 80miliona evra za vetropark

 

Povezane vesti :

11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
23 Okt 2017 Ekološki kilovati skupi za državu
24 Sep 2017 EPS prebacio plan, a uzdrmao privredni rast
29 Avg 2017 Do 2020. iz obnovljivih izvora 600 megavata
20 Jun 2017 EES Srbije stabilan iako ima problema
25 Maj 2017 Nema uglja, Srbiji prete restrikcije
11 Apr 2017 "Povlašćenim proizvođačima" 3,9 mlrd. RSD
21 Mar 2017 Knjaževac najavio izgradnju kogenerativnog postroj
9 Mar 2017 EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije
2 Feb 2017 Povećanje snage TE Nikola Tesla
24 Jan 2017 Počela druga faza modernizacije TE Kostolac
23 Jan 2017 RETROSPEKTIVA2016-Investicije u oblasti ENERGETIKE
21 Jan 2017 Elektroenergetski sistem stabilan
10 Jan 2017 EPS: Spremno dočekan ledeni talas
16 Dec 2016 EPS će do 2025. godine investirati 4,5 milijardi e

Web Analytics