ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Uglju ističe minutaža   29 Jun 2015 - novosti
PRLjAVOJ energiji” ističe polako rok i u Srbiji. Iako naša zemlja za proizvodnju čak 70 odsto struje koristi ugalj, novo istraživanje Fondacije “Mreža za promene jugoistočne Evrope” pokazuje da od 2023. mora da obnovi ili zatvori čak pet termoelektrana. To je gotovo dve trećine svih postojećih energetskih blokova u zemlji! Iako deluje da će Srbija teško staviti katanac na celokupne pogone i zameniti termoelektrane obnovljivim izvorima, poput vetroelektrana, biomase, hidrocentrala, stručnjaci objašnjavaju da je to neophodno.

U Srbiji bi, po tom principu, na meti za zatvaranje od 2025. do 2030. godine trebalo da budu TE “Morava”, “Kostolac”, “Nikola Tesla” i “Kolubara”, dok je u TE “Kosovo” rok za zatvaranje tri bloka 2020. godina, a za preostala dva 2025. godina.

- Srbija poseduje najveći elektroenergetski sistem u regionu sa oko 62 odsto električne energije proizvedene iz lignita iz rudarskih basena Kolubare i Kostolca - navodi se u istraživanju. - Zbog nedostatka redovnog održavanja tokom perioda 1999-2000. godine, termoelektrane su bile glavna pretnja sigurnosti rada energetskog sistema. Međutim, pouzdanost srpskih termoelektrana je znatno poboljšana u poslednjih 4-5 godina.

Prema izveštaju Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HEAL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova 1,8-5 milijardi evra.

Situacija ipak nije toliko crna jer će umesto pet, morati da se zatvore dva dela u termoelektranama, a ostali će biti obnovljeni tako da zadovoljavaju ekološke standarde.

- Čini se da će to biti samo još jedan od zahteva Evropske unije koji naša ekonomija neće moći da izdrži - objašnjava Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. - Ipak, smanjivanje eksploatacije uglja je nešto što će morati da se uradi svuda u svetu, pa i kod nas. Srbija će morati da se prilagodi. Pozitivna okolnost jeste što do 2023. godine ne moramo da zatvaramo sve ove pogone, već samo blokove od A1 do A4 u “Kolubari” i “Kostolac A1”. Ostale ćemo obnoviti.

U “Elektroprivredi Srbije” potvrđuju da Srbija ima obavezu da za osam godina počne da zatvara termoelektrane koje nisu usklađene sa evropskim propisima.

- Već sprovodimo niz projekata kojima će rad termo-kapaciteta biti usaglašen sa evropskim direktivama - kažu u EPS. - Srbija, kao potpisnica Ugovora o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope, bila je u obavezi da primeni Direktivu o velikim ložištima do kraja 2017. godine, kojom je predviđeno obavezno usaglašavanje rada termoelektrana sa graničnim vrednostima emisija gasova definisanim tom direktivom. Državama potpisnicama Ugovora o EZ je, međutim, krajem 2013. godine, na Ministarskom savetu EZ, data mogućnost postepenog usaglašavanja sa tom direktivom do kraja 2023. godine.

To usklađivanje će se vršiti kroz Nacionalni plan za smanjenje emisija, čija izrada je u toku, kažu u EPS.

- Već smo realizovali niz projekata i neki od njih su u toku, u vezi sa smanjenjem emisija praškastih materija, azotnih oksida i sumpor-dioksida iz termoelektrana - dodaju u našem najvešem energetskom preduzeću. - U međuvremenu započeti su projekti na termoelektrani “Kostolac B3” od 350 megavata, koji će biti u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama, kao i projekti iz obnovljivih izvora, kao što su male hidroelektrane, solarne i vetro elektrane.

SLIČNO KOD SUSEDA

Istraživanje pokazuje da su u Bosni i Hercegovini u periodu od 2020. do 2025. godine na meti za zatvaranje četiri bloka TE “Tuzla”, a do 2030. godine TE “Gacko”, Ugljevik i “Kakanj”.

U Hrvatskoj bi do 2020. trebalo zatvoriti samo jednu termoelektranu, Plomin, u Makedoniji dve - Oslomej i “Bitolj” i to u periodu između 2025. do 2030. godine, a isti rok ima i TE “Pljevlja” u Crnoj Gori.

VEĆ SE PRIPREMAJU

EPS tvrdi da su već početi pripreme za ekološki zaokret našeg energetskog bilansa i njenih postrojenja.

- Mogućnost postepenog usaglašavanja sa direktivom Evropske zajednice omogućena je i kroz primenu takozvanog optout mehanizma - kažu u EPS. - On predviđa rad postrojenja u trajanju od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. godine, bez usaglašavanja sa graničnim vrednostima emisija. Elektrofilteri su ugrađeni na 13 termoblokova EPS zbog smanjenja emisije praškastih materija, a u toku je realizacija elektrofiltera na još jednom bloku.
 

Najnovije vesti Srbija :

10 Nov 2018 12 godina sajta www.elektroenergetika.info
9 Nov 2018 Struju platite telefonom
5 Nov 2018 Izgradnja gasne elektrane u Pančevu
5 Nov 2018 Priština krade struju sa srpskih dalekovoda
22 Okt 2018 mHE - malo struje, mnogo štete
15 Okt 2018 Do kraja godine 200 MW iz energije vetra
15 Okt 2018 EPS predstavio svoja četiri projekta

 

Povezane vesti :

5 Nov 2018 Izgradnja gasne elektrane u Pančevu
18 Apr 2018 Srbija ima 3,3 milijarde tona rezervi uglja
9 Mar 2018 EPS: Ne planiramo gradnju nuklearnih elektrana
4 Mar 2018 Stabilna proizvodnja struje
18 Dec 2017 Cena struje u Srbiji još dugo ispod tržišne
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
23 Okt 2017 Ekološki kilovati skupi za državu
24 Sep 2017 EPS prebacio plan, a uzdrmao privredni rast
29 Avg 2017 Do 2020. iz obnovljivih izvora 600 megavata
20 Jun 2017 EES Srbije stabilan iako ima problema
25 Maj 2017 Nema uglja, Srbiji prete restrikcije
11 Apr 2017 "Povlašćenim proizvođačima" 3,9 mlrd. RSD
21 Mar 2017 Knjaževac najavio izgradnju kogenerativnog postroj
9 Mar 2017 EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije
2 Feb 2017 Povećanje snage TE Nikola Tesla

Web Analytics