ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Domaća operativa u elektroenergetici   28 Maj 2015 - bif
Nedostatak referenci, nedovoljni finansijski kapaciteti i vrlo visoki zahtevi tendera koje često postavljaju međunarodni kreditori, samo su neke od prepreka srpskim kompanijama da dobiju velike poslove u energetskom sektoru. Udruživanje u konzorcijume pomaže u ispunjavanju tenderskih uslova, ali ni tada u dovoljnoj meri da se dobiju najvredniji projekti. Domaća elektromašinogradnja zato traži pomoć države.

Sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) već decenijama unazad okosnica je upošljavanja kapaciteta domaće elektromašinogradnje, ali poslednjih godina nosioci projekata izgradnje novih elektroenergetskih objekata uglavnom su inostrane kompanije.

„Razlog za ovakvu situaciju leži u nemogućnosti domaće privrede da samostalno izvede tu vrstu objekata. U takvim projektima domaće kompanije su podizvođači inostranim kompanijama”, kažu za „Biznis i finansije” u EPS-u ističući da u oni vrlo često preporučuju da se u okviru ugovora stranih nosioca maksimalno angažuju domaći proizvodni kapaciteti. „U nizu projekata proteklih godina domaća preduzeća bila su nosioci ugovora, gde god je to praktično bilo moguće. Ipak, za neke projekte to nije bilo moguće”, kažu u EPS-u.

Glavni nosilac posla izgradnje prve velike termoelektrane u Srbiji posle tri decenije biće kineska kompanija CMEC (China Machinery and Engeneering Company). Izbor kineske kompanije za gradnju novog bloka kapaciteta 350 megavata u Termoelektrani „Kostolac B” posledica je i toga što se projekat finansira iz kredita kineske Eksim banke. Slika u kojoj finansijer bira glavnog izvođača mogla bi da se ponovi i u drugim velikim investicijama u energetici, čiji se početak realizacije očekuje u narednih nekoliko godina. O izgradnji termoelektrana i proširenju rudnika uglja „Štavalj”, kao investiciji od oko 800 miliona evra, razgovara se, naime, sa češkom kompanijom Alta, o gradnji oko 600 miliona evra vredne reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” pregovaralo se sa Kanađanima, a strani partneri traže se i za hidroelektrane na Drini i Dunavu…

„Udruživanje kompanija iz Srbije jedini je način na koji one mogu da konkurišu jakim inostranim korporacijama. Pojedinačnim konkurisanjem na tenderima za velike projekte, i pored znanja, iskustva i potencijala, ne mogu da pariraju stranim kompanijama i budu nosioci poslova, pa je u praksi domaća operativa samo podizvođač, ili radna snaga stranih kompanija u sopstvenoj zemlji”, objašnjava Slobodan Babić, predsednik Skupštine Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, koje okuplja domaće kompanije.

“Kao podizvođači, domaće kompanije su prinuđene da poslove prihvataju po diktiranim-ucenjivačkim cenama, koje u većini slučajeva pokrivaju samo realne troškove poslovanja.To znači da domaće kompanije kao podizvođači nemaju mogućnost da učestvuju u podeli profita srazmerno svom učešću u projektu. Bez profita nema ulaganja u razvoj i modernizaciju opreme, niti školovanja i usavršavanja sopstvenog kadra svih profila i struka. Samim tim domaće kompanije gube trku sa tehnološkim razvojem i mogućnost da budu konkurentne na budućim poslovima. Domaća preduzeća istovremeno ostaju bez reference i tako gube mogućnost da same učestvuju na tenderima u Srbiji i inostranstvu”, kaže predsednik Skupštine Elektromašinogradnje.
Borba za referencu

U domaćim kompanijama smatraju da bi država trebalo da im pruži podršku i kao dobar primer ističu Hrvatsku, koja je upošljavala svoje firme, direktnom dodelom poslova koji su im potom služili kao referenca za projekte u inostranstvu.

Početkom 2015. u Srbiji je formirana radna grupa koju čine predstavnici ministarstava privrede, rudarstva i energetike i finansija, Uprave za javne nabavke, EPS-a, privrednih komora Srbije i Beograda, kao i Poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, a čiji je cilj stvaranje institucionalnog ambijenta za upošljavanje kapaciteta i dalju stabilizaciju poslovanja srpske elektromašinogradnje. Radna grupa preko Privredne komore Srbijetreba da pripremi predlog obavezujućih mera za postupanje javnih preduzeća u javnim nabavkama, koje bi, potom, trebalo da potvrdi Vlada Srbije, očekuju privrednici.

Neki od predloga privrednika su da domaće firma dobiju poslove vredne najmanje 60 odsto ukupne vrednosti projekta koji se realizuje kroz kredit ili strateško partnerstvo, kao i da se u 2015. i 2016. prioritetno realizuju projekti koje obezbeđuju maksimalan procenat angažovanja domaće elektromašinogradnje. Predloženo je i da se striktno primenjuju domaće zakonodavstvo o licencama za strane firme.

Udruženje Elektromašinogradnja traži i da se dozvole za strane radnike izdaju po principu jedna na tri angažovana domaća radnika, po ugledu na Tursku koja primenjuje pravilo jedan stani radnik na pet domaćih. Predlog je i da se javna preduzeća obavežu da, pre objavljivanja tendera vrednosti iznad 500.000 evra uslove dostave Privrednoj komori Srbije koja će dati saglasnost za objavljivanje ukoliko srpske firme mogu da ih ispune pojedinačno ili u konzorcijumu.

“Na ovaj način bi država stvorila fer uslove za domaće firme u nadmetanju za dobijanje poslova pod ravnopravnim uslovima sa stranim firmama prvo u Srbiji, a potom i u inostranstvu. Očekujemo da država podrži domaća preduzeća i stimuliše ih da sačuvaju postojeća radna mesta i otvaraju nova”, navodi Babić.

U Upravi za javne nabavke, međutim, kažu da su predlozi privrede koji daju prednost domaćim kompanijama u postupcima javnih nabavki u suprotnosti sa direktivama EU.

“Zakon i dalje predviđa preferencijalni tretman domaćim ponuđačima u iznosu od pet odsto u ceni, odnosno pet pondera. Jedan od bitnih zahteva EU u procesu pregovora jeste da se izjednači tretman domaćih i stranih ponuđača”, ističe direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

On dodaje da domaće firme neophodne reference mogu da steknu i kroz poslove koje obavljaju kao podizvođači. “Domaća firma koja je radila kao podizvođač može da iskoristi reference na tom poslu u narednim postupcima javnih nabavki i da na taj način, kroz nekoliko poslova, stekne uslove da nastupi samostalno. Ukoliko su zahtevi tendera u pogledu traženih kapaciteta i referenci previsoko postavljeni, ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji ukazujući na diskriminaciju”, kaže Jovanović.
Šanse na vidiku

EPS u proseku investira 200 miliona evra godišnje u održavanje postrojenja, a učešće domaćih kompanija u poslovima održavanja i remonta proizvodnih i distributivnih postrojenja je značajno, objašnjavaju u EPS-u.

Tokom 2014. godine samo u održavanje rudnika i elektrana EPS-a uloženo je 12,7 milijardi dinara, dok je isto toliko izdvojeno kako za investicije, tako i održavanje u distributivnom sektoru.

U EPS-u navode da u rudarskom sektoru, najveći deo poslova po obimu, a i po ceni obavljenih radova pripada domaćim preduzećima, dok veliki deo poslova obavljaju službe održavanja kopova iz sistema EPS-a. Učešće stranih kompanija na održavanju i remontima u rudnicima je veoma malo, ispod jedan odsto. Takođe, kod nabavke opreme za održavanje u velikoj meri zastupljene su domaće kompanije, a usluge su isključivo vezane za srpske firme.

Među primerima saradnje sa domaćim firmama je revitalizacija agregata hidroelektrane “Đerdap 1”, gde mnoge poslove pored izvođača radova, ruske firme „Silovije mašini“, učestvuju i stručnjaci domaćih firmi i instituta, kao i revitalizacija četiri agregata Hidroelektrane (HE) „Bajina Bašta“ na kojoj su bili su angažovani austrijska firma „Andritz hydro“ i domaće kompanije.

Da domaće kompanije imaju kvalitet prepoznala je i jedna od vodećih svetskih kompanija Mitsubishi Hitachi Power Systems iz Japana i angažovala ih kao ravnopravne partnere u konzorcijumu za projekat odsumporavnja dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla A” čija je evaluacija u toku. Domaće kompanije bi u tom poslu, čiji je budžet oko 200 miliona evra i koji se finansira iz japanskog ODA kredita, mogle da dobiju posao vrednosti 63 odsto ukupne ponude.

„To bi bilo prvi put da domaće firme učestvuju u tom procentu u projektima koji se finansiraju stranim kreditima”, istakao je Babić.

U regionu tek predstoji realizacija projekata odsumporavanja u Tuzli, Kaknju, Ugljeviku, Gacku, ali i u obrenovačkoj elektrani TENT B. Sa referencama stečenim u projektu TENT A, domaće firme veruju da postoje velike šanse za novim poslovima u budućnosti, a time i za upošljavanje radnika.


Objedinjena ponuda

Poslovno udruženje Elektromašinogradnja formirano je 2009. sa ciljem da se kroz objedinjenu konkurentnu ponudu kvalifikuje za poslove u razvoju energetike Srbije. Članice udruženja su ATB Sever, Goša FOM, Energoprojekt Entel, Energoprojekt oprema, Institut Mihajlo Pupin –Automatika, Minel kotlogradnja, Rudnap grupa, Termoelektro Enel, Feromont inženjering i Institut za nuklearne nauke „Vinča”.
 

Najnovije vesti Srbija :

19 Nov 2019 Uloga Srbije u Transbalkanskom koridoru
19 Nov 2019 elElektrana na biomasu radi u Boljevcu
12 Nov 2019 Uskoro početak gradnje novog bloka TE Kolubara
3 Nov 2019 Poskupljuje struja od 1. decembra
3 Nov 2019 U Srbiji najstarija hidrocentrala u Evropi
3 Nov 2019 Solarna elektrana EPS na Tari ispunjava planove
29 Okt 2019 EPS: Milijarda za čistiji vazduh

 

Povezane vesti :

29 Okt 2019 EPS: Milijarda za čistiji vazduh
29 Okt 2019 TE jesu najveći zagađivači,ali trenutno nisu glavn
19 Okt 2019 Realizujemo vredne projekte iz oblasti ekologije
11 Sep 2019 Obeleženo 29 godina postojanja i rada HE Pirot
19 Avg 2019 ERS u zoni interesa EPS-a
20 Jun 2019 Proizvodnja uglja u EPS-u povećana za 9.000 tona
4 Jun 2019 Zašto je struja u „crvenoj zoni“ daleko skuplja
27 Maj 2019 Savetovanje CIGRE Srbija od 2. do 6. juna 2019
3 Maj 2019 EPS dobio mobilne trafostanice
1 Mar 2019 Smanjena emisija azotnih oksida iz TENT A
26 Feb 2019 EPS formirao savetovališta
3 Feb 2019 Novi projekti za jači energetski sistem
5 Jan 2019 Nema turbulencija na srpskom tržištu
1 Jan 2019 Uredno snabdevanje električnom energijom
24 Dec 2018 Prvi ugovor o prodaji "zelene" električne energije

Web Analytics