ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Vetar još čeka elektrane   2 Dec 2014 - b92
U Srbiji bi od 2020. godine struju trebalo da obezbeđuje i 500 megavata u vetroelektranama, i još toliko iz drugih obnovljivih izvora. Sledeći energetsku logiku, posle te godine bi trebalo da bude izgrađena i rezerva - jedna ili više elektrana ukupne snage više stotina megavata, koje će moći da priskoče u pomoć kada zbog vremenskih uslova vetrenjače i solarni sistemi ne mogu da rade.

Naša zemlja, u kojoj je poslednja elektrana podignuta pre četvrt veka, sada tu rezervu nema. Svi se slažu da bi najbolje rešenje bila gradnja reverzibilne hidroelektrane koja bi "uskakala“ u sistem kada se vetroelektrane povuku.

"Nacionalni akcioni plan predviđa da će Srbija imati 1.092 megavata iz obnovljivih izvora energije do 2020, da bi ispunila međunarodnu obavezu da 27 odsto od ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Vetroparkovi treba da čine oko 45 odsto ukupnih kapaciteta. U ovom trenutku, najveći broj projekata razvija se u južnom Banatu i može se očekivati da će prvi vetroparkovi biti izgrađeni u lokalnim samoupravama kao sto su Vršac, Plandište, Kovin, Alibunar, Kula i Kovačica. Najvažnije je da konačno počnu da se grade", kaže za Danas Ana Brnabić, direktorka kompanije Kontinental vind Srbija.

Srpsku elektroenergetiku, kako za Danas navodi Jan Klinko, vodeći inženjer u sektoru upravljanja Elektrovojvodine, u naredne dve decenije očekuju veliki zadaci i ulaganja, tim pre što bi u narednih desetak godina oko 1.000 megavata termoelektrana moglo da prestane sa radom, ukoliko ne budu ispunjeni strogi evropski ekološki standardi. Posebno brine to što gradnja iste snage iz obnovljivih izvora, u proizvodnom smislu ne bi predstavljala ekvivalent ispalim termoelektranama.

Obnovljivi izvori jesu neophodni kako bi se ublažile klimatske promene, kaže naš sagovornik, ali uz njih treba misliti i o izvorima na koje vremenske prilike neće uticati u meri u kojoj utiču na vetro ili solarne elektrane. Uz to, gradnja obnovljivih izvora ne znači samo ulaganje u njih, već i u prenosnu mrežu - da bi novi objekat mogao da bude priključen, ali i računati da učinak vetroelektrana, zbog nepovoljnijeg vetra, nije isti kao i Zapadnoj Evropi.

"Razvijene zemlje izvode tehnoekonomske analize daljeg uvođenja obnovljivih izvora energije na kompleksan način. Uzimaju se u obzir svi problemi i pridruženi troškovi koji nastaju integrisanjem ovih izvora u elektroenergetski sistem. Tako bi trebalo da se radi i kod nas. Jer, u slučaju vetroelektrana, kada stane vetar, operator sistema mora da angažuje rotacionu rezervu, koja po pravilu ima i najveću cenu, naročito ako se kupuje na tržištu. Zato bi najbolje rešenje bila gradnja reverzibilne hidroelektrane "Bistrica“, kao pandama vetroelektranama snage 500 megavata koje su planirane u južnom Banatu", kaže Klinko.

U ovom trenutku su i vetroparkovi i "Bistrica“ - na čekanju. Za investitore u obnovljive izvore energije važan je novi zakon o energetici koji se priprema u saradnji sa srpskim Udruženjem za energiju vetra.

"Jedna od najvažnijih promena koje očekuju investitori je da umesto dva različita modela, kako je predviđeno sadašnjim zakonom, bude dovoljan samo jedan ugovor o otkupu električne energije, usklađen sa zahtevima međunarodnih finansijskih institucija. Konačno, od novog zakona očekujemo da definiše određene nedorečenosti koje postoje u sadašnjem, kao što je regulisanje dobijanja dozvola i izgradnje priključka za energetske objekte. O tome razgovaramo sa Elektromrežom Srbije kako bi zajedno našli najbolje rešenje", objašnjava Brnabićeva navodeći da Srbija ima ogroman potencijal u oblasti obnovljivih izvora energije i da je svrha zakona da omogući njegovo što bolje iskorišćavanje.

Valja pomenuti i to da energija iz obnovljivih izvora doprinosi očuvanju životne sredine, ali da između nje i ekologije ipak ne može da stoji znak jednakosti. Istina je da je uticaj vetroparkova na prirodu daleko manji od uticaja termo i nuklearnih elektrana, ali on postoji, kaže za Danas Milan Paunović, savetnik u Prirodnjačkom muzeju i istraživač uticaja infrastrukturnih objekata na prirodu.

"Smatralo se recimo da su područja na kojima se planira gradnja vetroturbina bez života, ali se pokazalo da nije tako - i te celine koje su u prvi mah izgledale kao pustinje, imaju svoju faunu. A vetroturbine bi i kod nas ugrozile ptice i slepe miševe, pa i neke vrste sa listi ugroženih i zaštićenih. U svetu se dugo rade istraživanja uticaja vetroparkova na prirodu i ta iskustva nama mogu mnogo da pomognu", kaže Paunović, dodajući da su zavodi za zaštitu prirode Srbije i Vojvodine već radili ispitivanja koja su područja značajna za vetar a koja za zaštitu životne sredine i da bi bilo dobro kada bi se ona nastavila.
 

Najnovije vesti Srbija :

7 Dec 2018 NIS 2020. godine pušta u rad elektranu i vetropark
7 Dec 2018 Priključenje na elektromrežu u roku od 15 dana
7 Dec 2018 Skuplja struja teško do rafa
3 Dec 2018 EPS-ova struja za privredu poskupljuje za 20,2%
3 Dec 2018 Tranzicija energetskog sistema biće bolna
26 Nov 2018 Gasne elektrane zamena za TE
19 Nov 2018 Evropa iskoristila 80 odsto snage reka

 

Povezane vesti :

16 Nov 2018 Male centrale u Srbiji nisu problem
15 Okt 2018 EPS predstavio svoja četiri projekta
9 Jul 2018 „Zelena” energija iz Banata
11 Apr 2018 Subvencije i hidroelektrane „guraju“ zelenu struju
25 Feb 2018 Energetika u 2100. godini
22 Dec 2017 Uključen dalekovod od Pančeva do Rumunije
16 Nov 2017 Energija iz vetra oduvaće naše pare
23 Okt 2017 Dokle smo stigli u hvatanju vetra
20 Jun 2017 Struju ćemo dobijati od otpada iz Vinče
20 Jun 2017 Manji troškovi za kompaniju
5 Jun 2017 Vetropark do kraja sledeće godine
9 Mar 2017 EPS razvija projekte obnovljivih izvora energije
2 Mar 2017 EPS pozajmio 45 miliona evra od KfW
21 Jan 2017 Elektroenergetski sistem stabilan
5 Jul 2016 Izgradnja vetroparkova u Srbiji krajem ove i 2017

Web Analytics