ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Toplane u Srbiji i OIE   14 Nov 2014 - biznis
Da Srbija treba što pre da pređe na proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora pokazuju mnogobrojni događaji koji su se desili tokom ove godine. Strah od eventualne gasne krize, kao i nedostatak domaćeg uglja usled ovogodišnjih poplava, podstakli su čelnike opštinskih i gradskih uprava da potraže alternativu za dosadašnje načine grejanja. Dok su cene "plavog" energenta sve više, a grejanje na najskuplji energent – mazut postaje neodrživo, domaće toplane intenzivno razmišljaju o prelasku na biomasu.

Prema rečima Petra Vasiljevića, pomoćnika direktora proizvodnje "Beogradskih elektrana", Kladovo će biti prva lokalna samouprava u Srbiji čija će toplana probno krenuti da koristi biomasu već ove grejne sezone. Naime, brana "Đerdapa 1" je prvi prag gde se skuplja drvni otpad iz celog Dunava koji ometa rad hidroelektrane. Tu se stvara deponija od 7.000 do 8.000 tona drveta koje je izvađeno iz evropske reke. Najbolje rešenje za taj ekološki otpad bi bilo da se on pretvori u sečku, a onda iskoristi za proizvodnju toplotne energije.

Da je toplana u Kladovu tehnički najspremnija u Srbiji za prelazak na biomasu već ove grejne sezone, potvrdio je za "eKapiju" i direktor JP "Jedinstvo" iz Kladova Zoran Petrović. "Prošle sezone smo imali probu korišćenja biomase, a ove bismo mogli da krenemo sa kombinovanom upotrebom uglja i sečke. Biomasa bi bila zastupljena oko 30%, a možda čak i do 50% u slučaju viših temperatura ove zime", navodi prvi čovek kladovske toplane.

Prema Petrovićevim rečima, za prelazak na biomasu nisu potrebni novi kotlovi, već bi bili iskorišćeni postojeći koji sada rade na ugalj. Da bi se prešlo na biomasu, kako navodi, potrebne su mašina za drobljenje i mašina za transport za koje se, zasada, ne zna kojim novcem će biti finansirane, ali se traže sredstva u saradnji sa Ministarstvom energetike.

Opštine nisu spremne na zaduživanja

Iako su mnoge lokalne samouprave u Srbiji radile razne studije, još nijedna nije prešla na grejanje na biomasu. Jedna od studija sprovedena je početkom godine u okviru projekta "Promocija obnovljivih energija-razvoj tržišta biomase u Srbiji". Tom prilikom je od 15 lokalnih samouprava koje su se prijavile, utvrđeno da toplane u Zrenjaninu, Negotinu, Bajinoj Bašti, Trsteniku, Šapcu, Priboju, Čačku i Jagodini imaju mogućnost da sa mazuta, uglja i gasa pređu na biomasu. Međutim, kako navodi Petar Vasiljević iz "Beogradskih elektrana" koji je bio i vođa projekta, do njegove realizacije nije došlo.

"Prilikom izrade analize energetskih potencijala imali smo relativno pogrešan pristup, jer je razmatrana mogućnost prelaska toplana na kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, pre svega zbog "fid in" tarife za struju. Kogenerativna postrojenja su tehnološki vrlo zahtevna - vreme gradnje je četiri do pet godina, a samo za papire je potrebno dve do tri godine, dok je period otplate tog postrojenja devet do deset godina", ističe Vasiljević, dodajući da bi to bila grinfild investicija vrednosti oko 30 mil EUR, a postrojenje bi bilo snage toplotne energije 10 megavata i električne energije 5 megavata.

Nemačka razvojna banka KfW je u okviru projekta obezbedila povoljan kredit od 100 mil EUR za osam izabranih gradova i opština, međutim, lokalne samouprave nisu bile spremne na taj korak. "Zaduženje od 30 mil EUR u sadašnjoj situaciji je nezamislivo za lokalne samouprave. Iako je kredit KfW bio veoma povoljan, sa kamatom od 2 do 3%, nijedna opština se nije odlučila za ovo rešenje", ističe naš sagovornik. Vasiljević je sada angažovan na projektu GIZ-a i DKTI-a u okviru kojeg se traže najpovoljniji načini da toplane pređu na biomasu.

"U okviru ovog projekta razmatramo mogućnosti klasične proizvodnje toplotne energije iz biomase. Dakle, u tom slučaju nema nikakvih podsticaja, kao što je "fid in" tarifa za električnu energiju, koja postoje u kogenerativnom procesu. Sada radimo na iznalaženju mogućnosti za rekonstrukciju postojećih toplana, odnosno, na izgradnji kotla na biomasu u njima. Ta investicija bi bila od 3 do 3,5 mil EUR što je dosta povoljnije u odnosu na potencijalne izdatke u okviru prethodnog projekta", objašnjava Vasiljević, dodajući da bi u ovom programu problemi mogli da budu sa prostorom, jer je potrebna veća površina za kotlove na biomasu koji su znatno veći od kotlova za mazut.

U okviru aktuelnog projekta GIZ pokušava, kako ističe naš sagovornik, da pronađe model pomoću kojeg bi toplane koje koriste ugalj - kao što su Kragujevac (koji koristi 120.000 tona uglja tokom jedne sezone), Bor (50.000 tona), Kruševac (38.000 tona) - mogle da pređu na biomasu u toku ove grejne sezone.

Beograd

Pre šest godina je počelo probno korišćenje peleta i briketa umesto uglja u srpskoj prestonici, a "Beogradske elektrane" danas učestvuju sa biomasom tek sa 0,44% u ukupnoj proizvodnji.

"Cilj je da se pogase manje kotlarnice i priključe na daljinski sistem. One koje ne mogu da se povežu, "Beogradske elektrane" planiraju da prebace na biomasu, kao što je to već urađeno u Barajevu. Ove grejne sezone bi i kotlarnica u Sremčici, koja je sada radi na ugalj, mogla da pređe na biomasu i to na sečku, jer su i cene peleta i briketa sve veće", najavljuje Vasiljević.

Kada su 2008. godine "Beogradske elektrane" ušle u projekat grejanja na biomasu, prema rečima sagovornika našeg portala, cena peleta je bila 110 EUR, a danas je 180 EUR po toni.

"Cena sečke je sada između 42 do 45 EUR po toni, a mazuta je 400 EUR po toni. Kada se uporede cene i toplotna moć, sečka je 2,5 puta jeftinija od mazuta. Sa tom razmerom cena energenata, toplana može da se upusti u investiciju prelaska na biomasu koja bi bila isplativa", zaključuje Vasiljević i dodaje da Srbija ima veliki potencijal za biomasu koju ne bi trebalo da izvozimo, već da iskoristimo u proizvodnji toplotne energije. Kada je u pitanju biomasa potencijal je značajan, ali nevelik da bi se veći procenat proizvodnje supstituisao, smatra Marko Stojanović, sekretar Sekretarijata za energetiku grada Beograda.

"Imamo tri projekta koji se odnose na zamenu mazuta biomasom biljnog porekla, a to su toplana u Borči i toplana u Višnjičkoj banji, razgovaramo o izgradnji nove termoelektrane toplane na Ceraku koja bi bila na biomasu. To su konkretni projekti, razgovara se sa partnerima", navodi sagovornik "eKapije".

Grejanje na biomasu uobičajeno u EU

Za više od 10 sistema daljinskog grejanja predstudije izvodljivosti su pokazale da raspoloživost biomase, investicioni troškovi i trenutna cena toplotne energije omogućavaju komercijalnu investiciju u promenu goriva u sistemu daljinskog grejanja, kaže za "eKapiju" Aleksandar Macura, ekspert za politiku EU u oblasti energetike i klimatskih promena.
"Definisanje grejanja određene grupe ljudi kao komunalne delatnosti od opšteg ekonomskog interesa i kao energetske delatnosti od javnog interesa u smislu odgovarajućih zakona onemogućava ovu transformaciju. Javna preduzeća zbog svog pravnog statusa su poslovno impotentna preduzeća bez poslovne vizije i ne mogu izneti ovu promenu. Pravni okvir u Republici Srbiji, sa druge strane gotovo onemogućava javno-privatno partnerstvo sa izraženim udelom znanja jer ga je teško vrednovati. Samo komercijalizacija ove usluge može da omogući promenu. Daljinsko grejanje na biomasu je potpuno uobičajen vid grejanja u velikom broju zemalja i ne postoje nikakvi posebni problemi vezani za ovu vrstu tehnologije", dodaje Macura.

Evropska unija koristi svega 15% fosilnih goriva za proizvodnju toplotne energije, dok je u Srbiji više od 90% proizvodnje toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva. Takođe, međunarodna obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici je da do 2020. godine ima 27% potrošnje energije iz obnovljivih izvora, a jedno od najpovoljnijih rešenja je korišćenje postrojenja na biomasu. Da bi naša zemlja dobila tu trku sa vremenom i uspela da ispuni postavljenu obavezu, neophodno je da toplane sa mazuta, gasa i uglja pređu na sečku, pelet ili briket već ove grejne sezone.
 

Najnovije vesti Srbija :

18 Apr 2018 Srbija ima 3,3 milijarde tona rezervi uglja
16 Apr 2018 SLAVLjE U ZNAKU REMONTA
11 Apr 2018 ŠAROLIKA NOĆNA TARIFA
11 Apr 2018 Subvencije i hidroelektrane „guraju“ zelenu struju
11 Apr 2018 Garancija i zaduženje za vetropark Kostolac
7 Apr 2018 EPS od izvoza struje zaradio 16 miliona evra
7 Apr 2018 Takmičenje startapova iz oblasti energetike

 

Povezane vesti :

22 Mar 2018 Najveći potencijal Srbije - biomasa
25 Feb 2018 Energetika u 2100. godini
14 Jun 2017 Podrška većem korišćenju biomase u fokusu države
9 Mar 2017 Srbija ispunjava obavezu EU do 2020.
13 Mar 2017 Država planira nastavak podsticaja u sektoru bioga
23 Jan 2017 RETROSPEKTIVA2016-Investicije u oblasti ENERGETIKE
20 Jan 2017 Za naše tržište već ima zainteresovanih investitor
4 Dec 2016 Potrošnja iz obnovljivih izvora dostigla 23%
2 Dec 2016 EPS uložio preko 200 miliona evra u ekološke proje
19 Nov 2016 Besplatno zemljište za uzgoj biljaka za biomasu
16 Sep 2016 Zelena energija je obaveza prema našoj deci
15 Nov 2015 Donacija od 1,6 miliona $ za elektrane na biogas
7 Mar 2015 Srbija bi uskoro trebalo da dobije internet-berzu
4 Jan 2015 CELI GRAD SE GREJE NA BIOMASU
14 Nov 2014 Toplane u Srbiji i OIE

Web Analytics