ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Zelenu energiju ćemo uvoziti i EU plaćati penale?   23 Jun 2014 - mondo
Uz dosadašnji tempo razvoja i politiku podrške države, Srbija neće uspeti da ispuni obavezujuću kvotu da od potrošene energije 27 odsto bude iz obnovljivih izvora, tvrde investitori. Srbija uspeti da ispuni cilj da do 2020. godine iz obnovljivih izvora proizvodi 27 odsto finalne potrošnje energije, ocenili su predstavnici Ministarstva energetike, dok investitori u obnovljive izvore energije smatraju da, ako se ulaganja u tu oblast nastave dosadašnjim tempom, ispunjenje tog cilja neće biti moguće, zbog čega bi Srbija mogla da plaća određene penale.

Ovakvi oprečni stavovi čuli su se danas na konferenciji u Beogradu "Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine - Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja” u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoje (CEDEF).

Srbija je poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije podigla postrojenja od samo 89 megavata, istaknuto je na skupu.

Ukazano je i da će dostizanje obavezujućeg cilja od 27 odsto "zelene energije" zavisiti i od energetske efikasnosti i smanjenja ukupne potrošnje energije, jer će u slučaju rasta potrošnje porasti i količina koju moramo dobijati iz obnovljivih izvora energije.

Savetnik u Sektoru za obnovljive izvore Ministarstva energetike i rudarstva Predrag Milanović podsetio je da je Srbija 2009. godine iz obnovljivih izvora dobijala 21,2 odsto od ukupne potrošnje energije i dodao da se intezivno radi na tome da do 2020. dostignemo obavezujući cilj od 27 odsto "zelene energije" i na stvaranju ambijenta za investicije.

U narednom periodu se mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore u tu oblast, rekao je on i najavio usvajanje izmena zakona o energetici do kraja leta ili početka jeseni, a potom i usklađivanja podzakonskih akata sa novim zakonom i uređivanje pravnog okvira u oblasti biogoriva i biomase.

On je naveo i da su podsticajne tarife za obnovljive izvore energije od marta ove godine porasle za 1,2 odsto zbog usklađivanja sa godišnjom inflacijom.

Direktorka kompanije Kontinental vind Srbija, Ana Brnabić, izrazila je sumnju da će Srbija uspeti da postigne cilj da do 2020. godine dobije 27 odsto iz obnovljivih izvora energije, ali da za to imamo kapaciteta, istakavši da dostizanje tog cilja svakako eće biti moguće bez ulaganja u vetroparkove, koji mogu brzo da se realizuju, za dve godine.

Ako ne uspemo da ispunimo cilj od 27 odsto, to bi se moglo odraziti na evrointegracije Srbije i pitanje je da li će biti nekih penala koje ćemo morati plaćati zbog toga, rekla je Brnabić i dodala da ćemo verovatno morati da uvozimo "zelenu energiju".

Ona je navela da će ukupne investicije u energiju vetra u Srbiji, da bi se ispunila propisana kvota od 500 megavata iz vetroparkova, iznositi oko 700 miliona evra, što je značajno za srpsku privredu, punjenje budžeta i pokretanje domaće građevinske industrije.

Brnabić je navela da je Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno da 46 odsto od ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz energije vetra, kao i da će zbog izgradnje vetroparkova struja do 2020. poskupeti za samo 2,4 odsto.

Zamenik direktora Bloka energetika NIS-a Igor Korać istakao je da ta naftna kompanija poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine i da na taj način doprinosi naporima Srbije da se približi zahtevima EU u oblasti "zelene energije".

On je napomenuo da NIS-u aktivno razvijamo inovativna rešenja koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost i uštedu energije i naveo da NIS do sada ima kogenerativna postrojenja na gas snage od oko četiri megavata, a da će do kraja godine imati još 11 megavata.

Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević ukazao je da će u ostvarivanju cilja od 27 odsto značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja, ali je naveo da sada od ukupno proizvedenih 7.000 gigavat-časova (Gwh) godišnje toplotne energije, više od 99 odsto potrošnje primarne energije čine fosilna goriva.

Resorno ministarstvo je prošle godine, kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije, želelo da, korišćenjem fid-in tarifa, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase.

"Međutim, pad cena struje na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za njihovu izgradnju, nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama", objasnio je Vasiljević.

On je ukazao da bi Srbija zato mogla da radi na zameni kotlova na mazut, kotlovima koji rade na drvnu masu u toplanama, jer te investicije mogu brzo da se završe i za to su neophodna ulaganja od tri do 3,5 miliona evra.

Na skupu je istaknuto da je planirano i da se kapaciteti malih hidroelektrana uvećaju sa 42 megavata u 2015. na 208 u 2020. godini i na 400 megavata u 2030. godini, a kapaciteti hidroelektrana snage veće od 10 megavata sa 250 megavata u 2020. na 350 megavata u 2030. godini.

Direktor kompanije Viešman Bojan Grujički istakao je da u Srbiji postoji puno institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali ne postoji sistem stimulacije države, niti finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru.

On je ukazao da važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu.

Na značaj standarda ISO 50001, koji je važan za postizanje energetske efikasnosti, ukazali su profesor FON-a Vojislav Božanić i direktor Direkcije za podršku investicionim projektima NIS-a Nenad Pavlović. Taj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti.


Uložili 30 miliona za vetropark,ukinuli im dozvolu

Građevinska dozvola kompaniji Kontinental Vind Srbija (CWP) za izgradnju vetroparka u Čibuku, vrednog oko 300 miliona evra, iznenenada je ukinuta, čime je ta investicija dovedena u pitanje, kažu iz kompanije.

Direktorka CWP-a Ana Brnabić kaže da je time izgrdnja vetroparka dovedena u pitanje.

Ministarstvo građevinarstva je pre dve nedelje ukinulo pravosnažnost građevinske dozvole za taj vetropark, čija procedura izdavanja je trajala pet godina i u šta je ta kompanija uložila 30 miliona evra, rekla je Brnabićeva na konferenciji o obnovljivim izvorima energije u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoje (CEDEF).

Vetropark Čibuk u Kovinu treba da bude snage 145 megavata (MW).

Ona nije mogla da kaže kada će se krenuti sa izgradnjom tog vetroparka jer, kako je istakla, ako tako ostane, doći će do odlaganja početka izgradnje, koje je bilo planirano u ovoj godini.

To je, kako je naglasila, veliki udarac za celu industriju koja se bavi vetroparkovima u Srbiji, jer su, kako je rekla, sve građevinske dozvole izdavane na isti način.

"Ne znam da li će ovaj postupak Ministarstva povući i poništenje svih ostalih građevinskih dozvola za vetroparkove u Srbiji", kazala je ona i istakla da ako ovako ostane trebaće im ponovo pet godina da dobiju novu građevinsku dozvolu.

 

Najnovije vesti Srbija :

19 Okt 2017 Počeo da radi vetropark Malibunar
18 Okt 2017 Novi kilovati sa "Đerdapa"
18 Okt 2017 Kostolac dobija solarnu elektranu?
17 Okt 2017 VE u Čibuku najveći projekat te vrste u regionu
9 Okt 2017 Dostavljene ponude za izgradnju TE-TO Pančevo
7 Okt 2017 Ovo će biti jedna od najboljih godina za EPS
7 Okt 2017 Vetroparkovi – budućnost energije

 

Povezane vesti :

19 Okt 2017 Počeo da radi vetropark Malibunar
18 Okt 2017 Kostolac dobija solarnu elektranu?
17 Okt 2017 VE u Čibuku najveći projekat te vrste u regionu
27 Sep 2017 Izraelci grade vetropark u Kovačici
8 Sep 2017 Uskoro izgradnja vetroparka Malibunar
31 Avg 2017 Pod naponom trećina cene
29 Avg 2017 Do 2020. iz obnovljivih izvora 600 megavata
10 Avg 2017 PLAĆAMO NAJJEFTINIJU STRUJU
7 Avg 2017 "Zelena struja" iz atara Banata
20 Jun 2017 Manji troškovi za kompaniju
20 Jun 2017 EES Srbije stabilan iako ima problema
15 Jun 2017 MK Fintel vind počela izgradnju vetroparka
14 Jun 2017 Podrška većem korišćenju biomase u fokusu države
8 Jun 2017 Raste udeo obnovljivih izvora
5 Jun 2017 Vetropark do kraja sledeće godine

Web Analytics