ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
HIDROENERGIJA JE STUB RAZVOJA   11 Maj 2014 - energyobserver
Razvoj obnovljivih izvora energije i to prvenstveno razvoj hidroenergije jedan je od osnovnih ciljeva „Elektroprivrede Srbije” – kaže dr Vladimir Đorđević, direktor Direkcije EPS-a za obnovljive izvore. On ističe da EPS taj razvoj vidi u revitalizaciji postojećih hidroelektrana i izgradnji novih većih i manjih HE. Prema rečima našeg sagovornika, EPS danas proizvede godišnje oko 30 odsto električne energije iz hidroelektrana, odnosno od 9 do 10 milijardi kilovat-sati, dok proizvodnja iz termoelektrana dostiže oko 26–27 milijardi kilovat-sati. Ukoliko EPS želi da zadrži dosadašnju proizvodnju, bez obzira na ulaganja u „zelenu” energiju, ugalj će u dužem periodu i dalje biti osnova proizvodnje.

Šta nas čeka u nastavku revitalizacije postojećih HE?

Nedavno smo završili revitalizaciju HE „Bajina Bašta”, a u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1”. Potpisan je ugovor za revitalizaciju HE „Zvornik” i predstoje nam poslovi na daljoj revitalizaciji elektrana. Revitalizacije HE „Ovčar banja” i HE „Međuvršje” završili smo 2011. godine. Predstoji revitalizacija glavne opreme na „Vlasinskim HE”, čija je prva faza puštena u pogon početkom 50-tih godina prošlog veka, a druga faza 1975. godine. Proteklih godina dosta je urađeno na tzv. parcijalnoj revitalizaciji, ovih HE, ali je potrebna revitalizacija glavne opreme. Stručni savet EPS-a je nedavno ocenio projekat ove revitalizacije i zaključio da, imajući u vidu protok vremena od prve revitalizacije, treba preispitati obim revitalizacije glavne opreme, i to u smeru ka kompletnoj zameni. Očekujemo da do kraja godine bude završen idejni projekat sa studijom opravdanosti i potom sledi tender za revitalizaciju glavne opreme. Raspisan je tender za idejni projekat revitalizacije HE „Bistrica”, kao prve u nizu revitalizacija „Limskih HE”. Raspisan je i tender za izradu dokumentacije, odnosno za idejni projekat za četvrti, dodatni, agregat za HE „Potpeć”. Ponovo je aktuelan i projekat gradnje petog agregata u HE „Bajina Bašta” i to u svetlu srpsko-italijanskog sporazuma o saradnji u energetici. Revitalizacija HE je vrlo isplativa zato što se zadržavaju građevinski gabariti objekta, a praktično se menja kompletna mašinska oprema i investicija je jeftinija za 50 do 70 odsto u odnosu na projekat sasvim nove HE a dobijamo elektranu spremnu za novi životni vek.

Ukoliko budemo dobili dekret italijanske vlade u vezi sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, odnosno cenu od 155 evra po megavat-satu, peti agregat u HE „Bajina Bašta” je prvi na listi jer može najbrže da se završi. Naime, pre nekoliko godina završen je idejni projekat sa studijom opravdanosti za peti agregat, uključujući i tendersku dokumentaciju.

Koji su još novi projekti na stolu?

Završili smo idejne projekte za „Ibarske HE”, koje su, takođe, deo sporazuma Vlade Srbije i Vlade Italije potpisanog 2011. godine i u ovom projektu čekamo dekret iz italijanske vlade kojim bi se potvrdili projekti za koje će važiti podsticajna mera od 155 evra po megavat-satu. Tu su i „Moravske HE”, projekat koji radimo u partnerstvu sa nemačkim RWE i završena je prva faza projektne dokumentacije, odnosno projekat sa prethodnom studijom opravdanosti. Urađena su dodatna istraživanja i topologija i snimanje područja iz vazduha. Sledeći korak je izrada idejnog projekta sa studijom opravdanosti, za koji se očekuje potpisivanje ugovora.

Šta je sa malim HE?

EPS je prerano uzeo kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj, od 45 miliona evra, kojim je planirana i modernizacija 15 postojećih malih HE i gradnja sedam novih. Među novim malim HE su i kapaciteti na postojećim vodoprivrednim objektima, ali jedan broj sigurno neće biti sagrađen, zbog nerešivih imovinsko-pravnih odnosa. Dogovoreno je da se u naredna dva do tri meseca odredi šta ćemo raditi. Što se tiče revitalizacije 15 postojećih malih HE, očekujemo da će do kraja maja biti raspisan tender za revitalizaciju osam elektrana koje se nalaze u zapadnom delu Srbije. Kada otvorimo ponude, biće poznat nivo cena, što će biti orijentir za potrebna sredstva i onda ćemo doneti konačnu odluku o tome koliko sredstava iz kredita koristimo.

EPS je dobio i lokacije za male HE na konkursu Ministarstva energetike. U kojoj su fazi ti projekti?

Memorandum sa Ministarstvom potpisan je krajem jula prošle godine za 15 malih hiroelektrana. Za izradu dokumentacije za tih 15 novih malih HE tender je raspisan tek po rebalansu plana poslovanja za 2013. godinu i to krajem prošle godine. Izabrani projektant je uveden u posao 1. aprila. Očekujemo da nam do 1. jula predaju projekte za te elektrane, kako bismo videli koje su isplative, a koje nisu. Za one koje su isplative zatražićemo energetsku dozvolu i potom kreće druga faza. EPS je aplicirao i za devet malih HE na drugom konkursu Ministarstva. Ugovor o projektantskim uslugama za prvi konkurs po broju elektrana pokriva i drugi konkurs tako da čim budemo dobili odobrenja Ministarstva koje su to elektrane, krećemo sa aktivnostima.

Šta je sa velikim hidroprojektima?

Što se tiče novih objekata, to je reverzibilna elektrana „Bistrica”, koja je veliki objekat sa četiri agregata po 170 megavata, u vrednosti oko 700 miliona evra. Podsećam da je Republika Srbija sa Vladom Kanade potpisala memorandum o razumevanju za tu elektranu i očekujemo da neke aktivnosti u tom pravcu budu realizovane do kraja godine, kada bi se donela definitivna odluka. Do kraja godine treba da bude završena studija o mestu i ulozi te elektrane u regionalnom sistemu, kao i o razvoju cena na regionalnom tržištu energije u narednih 20 do 25 godina.

Ranije je bilo reči o vetroparku „Kostolac”. Dokle se stiglo s tim projektom?

Pre nekoliko dana dobili smo studiju opravdanosti za vetroelektranu „Kostolac”, koja pokazuje da je ta elektrana isplativa i da je po potencijalu vetra naša lokacija na odlagalištima u okviru PD „TE-KO Kostolac” bolja od ostalih lokacija u okruženju. Studija pokazuje da je kapacitet elektrana, koje na tim odlagalištima mogu da se izgrade, veći od prvobitno pretpostavljenih 30 megavata i za sada se sagledava da je to oko 50 MW, a možda i više, u zavisnosti od vrste turbina koje bi se koristile. Stručni savet EPS-a bi trebalo da se sastane do kraja maja, kada će se, siguran sam, pristupiti novoj fazi, istražnim radovima. Potom kreće idejni projekat sa studijom opravdanosti. Ako sve bude išlo po planiranoj dinamici, do 2016. godine očekujemo građevinsku dozvolu za vetroelektranu „Kostolac”. Prvi vetrogeneratori mogli bi da budu pušteni u pogon 2017. godine. Nemačka razvojna KfW banka je zainteresovana za učešće u ovom projektu, čak je i sa Vladom Srbije prošle godine potpisala protokol u kome se ovaj projekat navodi.

Šta je sa solarnom elektranom, takođe u Kostolcu?

U Kostolcu je predviđen i razvoj solarnog parka, snage pet megavata, a na EPS-u je da proceni da li će praviti i vetrogenerator i solar ili samo elektranu na vetar. Nemačka KfW banka je, takođe, zainteresovana i za solarni park, a u narednih nekoliko meseci donećemo odluku. Prvo moramo da vidimo ekonomske parametre i još je rano prognozirati.

Da li država računa na EPS kao najvećeg faktora koji će ispuniti kvotu za obnovljive izvore?

Mislim da je pristup za koji se država opredelila vezano za razvoj obnovljivih izvora ispravan i da će dovesti do postizanja potrebnih 27 odsto učešća obnovljivih do 2030. godine Podsticajne mere, tzv. fid-in tarifa je počela da daje rezultate, proizvodnja iz obnovljivih izvora je počela da raste i ja očekujem da će u narednih godinu dana, puštanjem u rad vetroelektrana osetnije porasti.

Iako je najveći, EPS je samo jedan od učesnika na tržištu. Sigurno je da država računa na EPS kao značajan oslonac u razvoju proizvodnje u hidroelektranama. Pošto je EPS-u poverila razvoj projekata kao što su Ibarske HE, Moravske HE i RHE Bistrica, na nama je da tu šansu ne propustimo.

SVAKO TRAŽI SVOJ PROSTOR

Evropa kao da pravi zaokret u politici obnovljivih izvora, snižava podsticaje. Hoće li nas to dočekati?

Da bi bili isplativi, obnovljivi izvori moraju da imaju neku vrstu podsticaja. U Evropskoj uniji se sada dešava da su obnovljivi izvori istisnuli klasičnu termoproizvodnju i novi termoprojekti postali su neatraktivni. A, da bi smo razvijali obnovljive izvore, potreban je rezervni kapacitet za balansiranje. To je jedna strana. Druga je da su zbog delovanja tržišta novi kapaciteti za balansiranje u velikoj meri postali neisplativi. Sada postoji nekoliko mehanizama podsticaja, a „fid-in” tarife su samo jedan od njih. Postoje i razni drugi oblici prodaje energije na slobodnom tržištu kombinovani sa trgovinom CO2 sertifikatima. Čini mi se da Evropa traži svoj prostor kako dalje da ide, međutim, svesni su da obnovljivi izvori moraju da se razvijaju.
 

Najnovije vesti Srbija :

30 Mar 2020 Poziv građanima za očitavanje brojila
30 Mar 2020 Energetski sistem stabilan
25 Mar 2020 Potpisan ugovor o izgradnji 400kV dalekovoda
25 Mar 2020 Da li kriza ugrožava proizvodnju energije iz OIE?
18 Mar 2020 HE Zvornik zabeležila apsolutni rekord u proizvodn
18 Mar 2020 Kontur odustaje od gradnje elektrane na Kosovu
18 Mar 2020 Hoće li otkup struje iz MHE i dalje biti povlašćen

 

Povezane vesti :

18 Mar 2020 HE Zvornik zabeležila apsolutni rekord u proizvodn
18 Mar 2020 Hoće li otkup struje iz MHE i dalje biti povlašćen
12 Mar 2020 Termoelektrane nisu potrebne
9 Mar 2020 Pola veka od početka rada TENT A
23 Feb 2020 Zelene kilovate plaćaju svi građani
3 Feb 2020 Naknada za OIE nepromenjena u 2020.
20 Jan 2020 Zelena energija kao cilj
20 Jan 2020 PRE 60 GODINA POTEKLA STRUJA IZ HE “BISTRICA
27 Dec 2019 Vetar nosi cenu struje za domaćinstva
25 Nov 2019 Pušten u rad obnovljeni peti agregat u HE Đerdap 1
25 Nov 2019 U OIE smo apsolutni lideri u regionu
25 Nov 2019 Struja iz vetra u 2018. plaćena 9,54 miliona evra
3 Nov 2019 U Srbiji najstarija hidrocentrala u Evropi
3 Nov 2019 Solarna elektrana EPS na Tari ispunjava planove
19 Okt 2019 Realizujemo vredne projekte iz oblasti ekologije

Web Analytics