ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Prvi sporazum dve kompanije iz Srbije i Kosova   22 Feb 2014 - euractiv
Operatori prenosnih sistema struje Srbije Elektromreža Srbije (EMS) i Kosova (KOSTT) potpisali su okvirni sporazum o saradnji koji predviđa postizanje novih dogovora, poput tehničkog sporazuma o saradnji i sporazuma o komercijalnim pitanjima između dva operatera. Okvirnim sporazumom su prvi put sistemi kojima upravljaju te kompanije razgraničeni, ali se ne definiše vlasništvo nad imovinom koje se mora rešavati na druge načine, uključujući arbitražu.

Skraćenje roka za potpuno otvaranje tržišta struje u Srbiji sa 1. januara 2015. na 1. jul 2014, predviđeno nacrtom izmena Zakona o energetici, delom je i zbog normalizacije odnosa sa Kosovom, kako bi se lakše rešilo pitanje snabdevanja severa Kosova. Srbija je verovatno i prva zemlja iz Energetske zajednice koja će primeniti Treći energetski paket EU što će podstaći vrlo zanimljive rasprave o razdvajanju delatnosti i ogranizaciji Elektroprivrede Srbije (EPS) , kao restrukturiranju i kontroli Srbijagasa.

Potpisivanje sporazuma između Elektromreže Srbije (EMS) i kosovskog operatera prenosne mreže najavljivano je za decembar, pa je odloženo. Šta se desilo i dokle se stiglo s tim?

Imam dobre vesti. Ovaj sporazum, prvi koji je potpisan između kompanija iz Srbije i Kosova, potpisan je prošle nedelje. Vrlo je važan. Kada govorimo sa stanovišta integracija u EU o normalizaciji odnosa (Beograda i Prištine), to je apstraktan koncept, ali kada pogledate šta može da se konkretno uradi, možda je ovakav sporazum dve kompanije koje postupaju racionalno, najbolji primer kako se normalizuju odnosi.

Očigledno, tu je opet bilo preplitanja političkih i komercijalnih interesa obe strane, trebalo je malo više vremena, ali na kraju smo zadovoljni, ne samo što je potpisan već što smo kao Energetska zajednica imali odlučujuću ulogu.

Važno je da zemlje imaju mogućnost da kanališu potencijalne političke sporove kroz procedure. Slučaj seže u 2008. i do prve žalbe Operatora sistema, prenosa i tržišta električne energije Kosova (KOSTT) zbog neusaglašenosti Srbije sa evropskim propisima, pokrenuli smo proceduru protiv Srbije i to nas je dovelo u položaj ne samo da posredujemo u razgovorima već da isključimo politiku i kažemo da je u interesu obe strane da poštuju propise, da predstavimo opcije u skladu sa zakonom i da oni razgovaraju kao kompanije i subjekti koji će poštovati zakonske obaveze.

Naravno, treba vremena da se politički aspekt što više isključi i ni u ovom slučaju nije bilo lako. Mislim da su na kraju svhatili da kao operateri dva susedna sistema moraju da koegzistiraju i sarađuju čak vrlo blisko s obzirom na napetosti. Tako da je racionalnost prevladala.

Sporazum je osnova za naredne korake u odnosima KOSTT-a i EMS-a. Prvi put su sistemi kojima upravljaju te kompanije razgraničeni. KOSTT je zadužen sada za svoje područje, pristupiće Kontrolnom bloku koji čine Srbija, Makedonija, Crna Gora (SMMCB) kako se to kaže u terminologiji Evropske mreže operatera prenosne mreže (ENTSO), odnosno pristupiće ENTSO. To je prvi odlučujući korak, pošto će KOSTT imati svoje kontrolno područje i pristupiće ENTSO čiji su članovi sve zemlje bivše Jugoslavije.

Sporazum je potpisan 12. februara razmenom potpisa, a mi smo, kao Energetska zajednica delovali kao garant sporazuma.

Da li je sporazum tako potpisan jer predstavnici dve kompanije nisu želeli da se direktno sastanu?

Ne, obe strane su bile sprečene da ga odmah potpišu. Sporazum je dogovoren na sastanku u Beču 10. decembra, onda su obe strane rekle da moraju da to predstave vlasnicima - u slučaju obe kompanije vladama, i porces je nešto duže trajao zbog političkih posledica. Ali na kraju obe strane su se uverile da je u interesu dva sistema.

Pravno je obavezujući i sadrži obaveze, a jedna od njih jeste i postizanje novih dogovora. Malo kasnimo u tom procesu. U prvobitnom sporauzmu bilo je predviđeno da se to (sklapanje novih sporazuma) dovrši do 25. februara ali pošto je kasnije potpisan to je odloženo. To će biti klasični tehnički sporazum između dva operatera prenosnog sistema o saradnji ali i sporazum o kompercijalnim pitanjima, na primer kako da se dele naknade za tranzit i sve druge stvari koje su u središtu višegodišnjeg spora.

Ovo je prodor u bilateralnim odnosima, ali i u regionalnoj integraciji u oblasti električne enegije pošto je neizvesnost oko toga ko je nadležan i pod kojim uslovima, blokirala i integraciju regiona. Verujemo da će sporazum podstaći integraciju regiona u oblasti struje. Niko nije želeo da se bavi tim "vrućim krompirom", posebno u Briselu, odnosno ENTSO čiji je član EMS, kao političkim sporom.

Da li je najveći kamen spoticanja bilo utvrđivanje fizičke imovine i vlasništva nad njom?

To pitanje smo odvojili, sporazum ne definiše vlasništvo nad imovinom. To je jedino kontorverzno pitanje koje treba rešavati na druge načine za rešavanje sporova. Nije, međutim, presudno jer možete da upravljate sistemom bez tog razjašnjenja. Dokle god se zna ko je nadležan za upravljanje, to se može odložiti. Ne kažem da treba dugo odlagati, ali nije bilo neophodno da se o tome sada razgovara. Možda u razgovorima koji će na kraju zahtevati arbitražu. To pitanje je i dalje kontroverzno jer kada govorite o imovini, reč je o mnogo novca.

Da li su sporazumom razgraničena dva sistema, da li je razgraničenje na administrativnoj liniji?

Sporazum definiše interkonektore, sadrži njihovu listu: to su dalekovodi između trafostanica Kosovo B i Niš 2, Podujevo-Kruševac, Berivojce-Bujanovac, i Valač-Novi Pazar.

Koji su naredni koraci?

Sledeći korak će biti sporazum operatera prenosnih sistema koji je više operativan i nije toliko kontroverzan, i komercijalni sporazumi o tome kako će se deliti naknada za tranzit, prihod od zagušenja prekograničnih kapaciteta, šta će EMS naplaćivati za održavanje bezbednosti/sigurnosti mreže.

Nije reč o razvodu, oni su više povezani nego neki susedi zbog istorije, tehnologije i strukture energetskog sektora. KOSTT-u je potreban EMS i u budućnosti, u komercijalnom smislu, snabdevanju strujom i stabilizaciji sistema. To će zahtevati niz sporazuma.

Paralelno se u Briselu odvija proces o akcionom planu o upravljanju snabdevanjem severnog Kosova električnom energijom. Koliko znam, još nije postignut dogovor.

Rekli ste da su prvobitni rokovi predviđeni sporazumom EMS-KOSTT probijeni?

Da, u vrlo optimističnom scenariju i s obzirom da je naredni sporazum vrlo tehnički, mislili smo da ćemo sve dovršiti do 25. feburara. Sada su dve kompanije formirale radnu grupu i rade na tome. Možda će se malo kasniti, ali politički kamen spoticanja je uklonjen, kao i komercijalni, i sada bi trebalo da bude lakše stručnjacima da se dogovore.

Da li je Energetska zajednica upoznata sa izmenama zakona o energetici koje su u pripremi, a predviđaju, između ostalog, da se ubrza otvaranje tržišta struje?

To (brže otvaranje tržišta) se dešava i zbog normalizacije odnosa sa Kosovom i jedna je od obaveza Srbije koja ne proističe iz Energetske zajednice već iz procesa u kome posreduje (visoka predstavnica EU Ketirn) ledi Ešton. Cilj je bio da se lakše dođe do rešenja za sever Kosova. To je pitanje otvorenog tržišta i prava na izbor snabdevača, i sa druge teritorije. To su do sada sprečavala nedovoljno otvorena tržišta i Kosova i Srbije. I zato su obećali da će to ubrzati.

Srbija je verovatno i prva zemlja koja će primeniti Treći energetski paket EU. Mi smo učestvovali i pomagali srpskim vlastima u tome. Nije još gotovo, tako da nemamo konačni nacrt. Dali smo dosta komentara.

Reč je, s jedne strane, o primeni paketa (evropskih propisa) koji bi trebalo da podstakne vrlo zanimljive rasprave o razdvajanju delatnosti EPS-a, kako će se restrukturirati upravljanje EPS-om, kako će se restrukturirati upravljanje i kontrola Srbijagasa. Ova pitanja moraju dodatno da se razrade.

Mi ćemo takođe podržati Srbiju u jačanju regulatornog tela (za energetiku) kako bi postlo aktivnije i nezavisnije.

Imamo i pitanja koja su ostala u vezi sa Drugim energetskim paketom, kao što je otvaranje tržišta, odnosno kako da se tržište zaista otvori, ne samo u teoriji, i da sprski potrošači imaju pravu mogućnost izbora između različitih snabdevača. Za sada većina ostaje na Elektroprivredi Srbije (EPS). Očigledno, nema dovoljno podsticaja za nove snabdevače da daju privlačnu ponudu srpskim potrošačima. Zato moramo da radimo na tome.

Kada govorimo o zakonu, uslovi moraju biti odgovarajući. Jedno od glavnih pitanja je regulisana cena struje. Srbija ima nisku, ako ne i najnižu cenu u regionu i, ako želimo da konkurencija na tržšitu funkiconiše, to ne znači nužno da one moraju da skoče već da budu fleksibilnije, da strateški investitor može da ponudi nižu cenu. Zakon je tu i dalje vrlo rigidan i to isto ide na štetu EPS-a na šta se s pravom žali.

Reč je o razvnoteži između socijalne zaštite i mira i održivosti energetskog sistema. Ne možete se u nedogled vući sa bankrotiranom kompanijom.

Da li smatrate da Srbija mora da izmeni sistem tarifiranja/obračunavanja cene u domenu električne energije?

Regulisanje tarifa je u principu anomalija. Trebalo bi da se primenjuje samo kada konkurencija ne obezbeđuje nisku cenu. Socijalna zaštita potrošača ne treba da bude cilj obračunavanja cene. To sa socijalne tačke gledišta nije fer jer sve tretira jednako i štetno je za sistem. Kratkoročno, ljudi su zadovoljni, ali dugoročno, samo odlažete problem i kada je reč o infrastrukturi i održivosti i razvoja aktivnosti.

U nekom trenutku moramo da mislimo i na to da oslobodimo kompanije na tržištu, da ne bude više regulisane cene. To se sada dešava u Srbiji za neke kategorije korisnika. Nisam siguran do koje mere cena koju nudi EPS odslikava sve troškove. U načelu, to je dobar korak. Ako ne bude stvarne konkurencije moramo utvrditi gde je problem.

U slučaju cena koje su i dalje regulisane za, na primer, najsiromašnije, moraće da se osigura da zaista odslikavaju troškove a dotacije treba da se isplate ali ne preko politike cene već kroz sistem socijalne zaštite kako bi se omogućilo srpskom sistemu elektirčne energije da opstane i razvije se.

 

Najnovije vesti Srbija :

10 Nov 2018 12 godina sajta www.elektroenergetika.info
9 Nov 2018 Struju platite telefonom
5 Nov 2018 Izgradnja gasne elektrane u Pančevu
5 Nov 2018 Priština krade struju sa srpskih dalekovoda
22 Okt 2018 mHE - malo struje, mnogo štete
15 Okt 2018 Do kraja godine 200 MW iz energije vetra
15 Okt 2018 EPS predstavio svoja četiri projekta

 

Povezane vesti :

5 Nov 2018 Izgradnja gasne elektrane u Pančevu
5 Nov 2018 Priština krade struju sa srpskih dalekovoda
27 Jun 2018 Kako EMS dočekuje jubilej
18 Jun 2018 Prenosni sistem stabilan,sa razvojnom perspektivom
29 Mar 2018 Iz obnovljivih izvora sledeće godine do 250 MW
22 Mar 2018 Francuzi bi da razvijaju hidroelektrane u Srbiji
4 Mar 2018 HE “Đerdap 1” : Dobri proizvodni rezultati
8 Feb 2018 Nova regionalna berza elektricne energije
5 Jan 2018 Dalekovod između Srbije i BiH počeće da radi 2020.
2 Jan 2018 Energetski sistem stabilan
22 Dec 2017 Uključen dalekovod od Pančeva do Rumunije
30 Nov 2017 Stiže 38 turbina za vetropark Kovačica
16 Nov 2017 Energija iz vetra oduvaće naše pare
7 Okt 2017 Vetroparkovi – budućnost energije
19 Avg 2017 Suša usijala regionalne berze struje

Web Analytics