ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Buduće HE na Ibru-energetski i graditeljski detalj   4 jul 2012 - ekapija
HE "Dobre Strane"
Energetski detalji
Instalisana snaga : 10.5 MW

Data snaga je dobijena na osnovu pretpostavke da instalisani protok bude Qi=100m3/s (postoje indicije da bi instalisani protok mogao biti i do Qi=110m³/s što će biti razmotreno prilikom izrade idejnih projekata). Prema ovom protoku, dobijena je ukupna snaga celog sistam od 103 MW.
Snaga hidroelektrane pri instaliranom protoku do Qi=110m³/s : 12.5 MW
Na hidroelektrani je predviđena transformacija 6.3kV/110kV.
Napon 110kV se dovodi u razvodna postrojenja 110 kV, u kojima se koncentrišu vodovi i u kojima se pravi veza sa prenosnom mrežom, ili se pomoću posebnog voda pravi veza sa drugim razvodnim postrojenjem 110 kV.
Površina akvatorija : 30.0 ha
Pravila građenja
Osnovne tehničke karakteristike na osnovu kojih su definisana pravila građenja za zonu brane i hidroelektrane preuzete su iz Generalnog projekta. U daljim fazama projektovanja (izrada idejnih i glavnih projekata) tehničke karakteristike brane i hidroelektrane će biti dalje razrađene i detaljnije određene. Prostornmi planom područja posebne namene sistema hidroelektrana na Ibru definisana su osnovna pravila građenja za potrebe izdavanja lokacijske dozvole i usmeravajuća su za dalje faze projektovanja.
Geometrijsko-tehnički detalji :
– građevinska visina brane do 27 m;
– dužina brane u kruni oko 102 m;
– tri prelivna polja;
– kapacitet preliva 1938 m3/s;
– dimenzija ustave na prelivu 8 (širina) x 12 m (visina) (3 kom);
– širina krune brane 6 m, iznad turbinskih zahvata 8,2 m;
– mašinska/ komandna zgrada u levom boku objekta, dužine oko 24 m;
– plato za pristup brani oko 600 m² (minimalno 24 m x 23 m).
Projektna dokumentacija za branu : Enkos d.o.o. Beograd

HE "Lakat"
Energetski detalji
Instalisana snaga : 11.0 MW
Data snaga je dobijena na osnovu pretpostavke da instalisani protok bude Qi=100m3/s (postoje indicije da bi instalisani protok mogao biti i do Qi=110m³/s što će biti razmotreno prilikom izrade idejnih projekata). Prema ovom protoku, dobijena je ukupna snaga celog sistam od 103 MW.
Snaga hidroelektrane pri instaliranom protoku do Qi=110m³/s : 12.4 MW
Na hidroelektrani je predviđena transformacija 6.3kV/110kV.
Napon 110kV se dovodi u razvodna postrojenja 110 kV, u kojima se koncentrišu vodovi i u kojima se pravi veza sa prenosnom mrežom, ili se pomoću posebnog voda pravi veza sa drugim razvodnim postrojenjem 110 kV.
Površina akvatorija : 68.0 ha
Pravila građenja
Osnovne tehničke karakteristike na osnovu kojih su definisana pravila građenja za zonu brane i hidroelektrane preuzete su iz Generalnog projekta. U daljim fazama projektovanja (izrada idejnih i glavnih projekata) tehničke karakteristike brane i hidroelektrane će biti dalje razrađene i detaljnije određene. Prostornmi planom područja posebne namene sistema hidroelektrana na Ibru definisana su osnovna pravila građenja za potrebe izdavanja lokacijske dozvole i usmeravajuća su za dalje faze projektovanja.
Geometrijsko-tehnički detalji :
– građevinska visina brane do 27 m;
– dužina brane u kruni oko 107 m;
– tri prelivna polja;
– kapacitet preliva 1938 m3/s;
– dimenzija ustave na prelivu 8 (širina) x 12 m (visina) (3 kom);
– širina krune brane 6 m, iznad turbinskih zahvata 8,2 m;
– mašinska/ komandna zgrada u levom boku objekta, dužine oko 24 m;
– plato za pristup brani oko 600 m² (minimalno 24 m x 23 m);

Potencijali razvoja Bogutovca i Bogutovačke banje, nakon izgradnje HE Lakat

Objekti i sistemi posebne namene imaju uzročno posledični uticaj, tako da nakon izgradnje brane "Lakat", Bogutovac će se naći na jezeru što će dovesti do razvoja novih turističko – ugostiteljskih i sportsko rekreativnih sadržaja. Bogutovac je, zajedno sa Bogutovačkom banjom planiran kao sportsko turistički centar u kojem će se, pored tradicionalnih i već prisutnih sadržaja banjskog turizma i ugostiteljstva, razvijati sportovi na mirnoj vodi, paraglajding, kao i razvoj lova i ribolova.
Dotrajali most preko Ibra će biti potopljen i zamenjen drumskim mostom, odakle će se do vrha Skok stizati revitalizovanim putem i odgovarajućom uspinjačom.
Desna obala jezera od železničkog mosta do brane "Lakat" planirana je za izgradnju malih objekata za odmor u skladu sa pravilima građenja, kao i manjih ugostiteljskih kapaciteta i objekata namenjenih razvoju sportova na mirnoj vodi. Duž desne obale je planiran novi put od brane "Lakat" do novog mosta i dalje do starog železničkog mosta.

HE "Maglič"
Energetski detalji
Instalisana snaga : 12.0 MW
Data snaga je dobijena na osnovu pretpostavke da instalisani protok bude Qi=100m3/s (postoje indicije da bi instalisani protok mogao biti i do Qi=110m³/s što će biti razmotreno prilikom izrade idejnih projekata). Prema ovom protoku, dobijena je ukupna snaga celog sistam od 103 MW.
Snaga hidroelektrane pri instaliranom protoku do Qi=110m³/s : 13.6 MW
Na hidroelektrani je predviđena transformacija 6.3kV/110kV.
Napon 110kV se dovodi u razvodna postrojenja 110 kV, u kojima se koncentrišu vodovi i u kojima se pravi veza sa prenosnom mrežom, ili se pomoću posebnog voda pravi veza sa drugim razvodnim postrojenjem 110 kV.
Površina akvatorija : 37.6 ha

Pravila građenja

Osnovne tehničke karakteristike na osnovu kojih su definisana pravila građenja za zonu brane i hidroelektrane preuzete su iz Generalnog projekta. U daljim fazama projektovanja (izrada idejnih i glavnih projekata) tehničke karakteristike brane i hidroelektrane će biti dalje razrađene i detaljnije određene. Prostornmi planom područja posebne namene sistema hidroelektrana na Ibru definisana su osnovna pravila građenja za potrebe izdavanja lokacijske dozvole i usmeravajuća su za dalje faze projektovanja.
Geometrijsko-tehnički detalji :
– građevinska visina brane do 30 m;
– dužina brane u kruni oko 123 m;
– tri prelivna polja;
– kapacitet preliva 1938 m3/s;
– dimenzija ustave na prelivu 8 (širina) x 12 m (visina) (3 kom);
– širina krune brane 6 m, u zoni mašinske zgrade 8,2 m;
– mašinska/ komandna zgrada u levom boku profila i objekta, dužine oko 24 m;
– plato za pristup brani oko 600 m² (minimalno 24 m x 23 m).

Uticaj izgradnje brane na tvrđavu Maglič

Od svih razmatranih kulturno istorijskih spomenika u zoni značajnih promena naći će se samo tvrđava Maglič. Ibar na delu na kome se nalazi tvrđava Maglič pravi dosta oštru desnu krivinu, tako da je brdo na kome se nalazi tvrđava opkoljeno gotovo sa tri strane rekom. Brana HE Maglič se planira na nizvodnom delu desne krivine Ibra, nizvodno od tvrđave. Branom se formira uspor od 4,1 km, tako da će se podnožje brda naći za otprilike 1,09 km u usporenom, mirnom toku novoformirane akvatorije.
Zbog takve dispozicije, koju je nametnula morfologija i geologija rečne doline, tvrđava Maglič će se naći u zoni sledećih uticaja:
- značajno će se izmeniti ambijentalne vrednosti čitavog tog šireg kompleksa doline, jer će se uzvišenje na kome se tvrđava nalazi naći u zoni povišenog uspora, tako da će ga umesto sadašnje brze tekućice sa tri strane okruživati mirna akvatorija koju će formirati brana HE Maglič;
- tvrđava će se naći u zoni manjih mikroklimatskih promena koje će izazvati položaj izmenjene akvatorije;
- formiranje uspora dovešće do ukidanja sadašnjeg visećeg mosta kojim se jedino može pristupiti tvrđavi.
Ambijentalni aspekti. formiranje uspora i mirne akvatorije koja sa tri strane okružuje brdo sa tvrđavom na vrhu predstavlja ambijentalnu i pejzažnu izmenu, ali ona nije usmerena u nepovoljnom pravcu. Iskustva pri realizaciji sličnih sistema, kada su brze tekućice usporavane radi realizacije manjih akumulacija sa mirnim, praktično stabilizovanim nivoima i ambijentalno lepo uređenim obalama, pokazuju da se takva promena ne doživljava kao pogoršanje, već naprotiv, kao vizuelno oplemenjavanja dolinskog prostora. Tome često doprinosi i činjenica da se u mirnoj vodi kao u ogledalu ogledaju okolni visovi, u ovom slučaju će to biti slučaj i sa tvrđavom i njenim živopisnim kulama, što sve skupa stvara zaista znatno izmenjen pejzažni ambijent, koji nije ni malo pogoršan. Posebnu vrednost pejzažu daje gotovo potpuno stabilizovan nivo akvatorije, što omogućava da se obalna zona uredi i oplemeni raznim sadržajima koji omogućavaju da se ljudi približe vodi i da je koriste za rekreaciju. Stabilizovan nivo omogućava i hortikulturno uređenje obala, što još više može da oplemeni pejzažne vrednosti zone reke pod usporom.
Realizacijom HE Maglič biće onemogućen sadašnji dosta improvizovan pristup tvrđavi preko visećeg mosta. Međutim, čitav projekat HE Maglič biće sociološki i kulturološki održiv i izvodljiv samo uz uslov da se kao sastavni deo projekta obezbedi znatno bolji i lagodniji pristup tvrđavi u odnosu na sadašnje stanje. Postavlja se logičan zahtev da se omogući slobodan pristup tvrđavi preko krune brane. U sklopu projekta brane treba predvideti na pogodnom mestu parking za vozila, prelaz preko krune brane za pešake (a možda i za vozila ukoliko je to povoljnija varijanta za parking), kao i solidno urađenu i potpuno bezbednu pešačku stazu za pristup tvrđavi.
Planirani sportski centar Maglič, revitalizacija Starog grada, centar za kajak i drugi, budući turistički sadržaji
U zoni ispod brane Maglič planiran je sportski centar Maglič. Živi tok reke od brane do Bogutovačkog jezera planiran je za uređenje staze za kajak na divljoj vodi. U tom prostoru je predviđena izgradnja potrebnih objekata, kao što su hangar za čamce, objekat za smeštaj i ishranu sportista, ugostiteljski objekat, kontrola i snimanje staze, prostor za rad sportskih izveštača, sudija i organizatora i prostor za publiku, kao i drugi komplementarni sadržaji u skladu sa kapacitetom prostora.
Brana Maglič će biti izgrađena tako da omogući prelaz pešaka, biciklista i motociklista sa jedne na drugu obalu. Za potrebe revitalizacije Maglič grada planirana je izgradnja potrebne infrastrukture i to saobraćajne i komunalne.
U zoni postojećeg mosta koji će biti potopljen, odnosno uklonjen, planirana je izgradnja novog mosta na višoj koti i pristupnog puta koji će bez narušavanja postojećeg izgleda gradskog brda voditi od mosta preko železničkog tunela, uz reku Maglašnicu, a zatim uz gradsku kosu do prokopa na istočnoj strani grada. Most i saobraćajnica će imati karakter servisne saobraćajnice i služiće isključivo za interventni saobraćaj i snabdevanje, dok će vozila posetilaca imati parking na levoj obali.
Na delu pruge od mosta na Maglašnici planirana je izgradnja stajališta, tako da se turističkim sadržajima može pristupiti i vozom. Za sada je grad snabdeven elektroenergetskim instalacijama, a nedostaju hidrotehničke instalacije. Snabdevanje vodom će se rešiti kaptiranjem izvora u gornjem toku Maglašnice, a otpadne vode će se evakuisati u skladu sa pravilima građenja.
Na prostoru od mosta, bunkera pored tunela, železničarske kućice, uz Maglašnicu i uz put planirana je izgradnja objekata podgrađa namenjenih kontroli ulaza, prijemu posetilaca, edukaciji i prezentaciji, izložbeni prostor, prodaja suvenira i ugostiteljstvo. Odatle do prokopa na istočnoj strani grada planirana je izgradnja uspinjače (tipa: kosi lift), koja će biti ukopana i neće učestvovati u izgledu gradskog brda.
 

Najnovije vesti Srbija :

12 Nov 2019 Uskoro početak gradnje novog bloka TE Kolubara
3 Nov 2019 Poskupljuje struja od 1. decembra
3 Nov 2019 U Srbiji najstarija hidrocentrala u Evropi
3 Nov 2019 Solarna elektrana EPS na Tari ispunjava planove
29 Okt 2019 EPS: Milijarda za čistiji vazduh
29 Okt 2019 TE jesu najveći zagađivači,ali trenutno nisu glavn
19 Okt 2019 Početak rada TETO u Pančevu krajem 2020.

 

Povezane vesti :

12 Nov 2019 Uskoro početak gradnje novog bloka TE Kolubara
3 Nov 2019 Poskupljuje struja od 1. decembra
3 Nov 2019 U Srbiji najstarija hidrocentrala u Evropi
3 Nov 2019 Solarna elektrana EPS na Tari ispunjava planove
29 Okt 2019 EPS: Milijarda za čistiji vazduh
29 Okt 2019 TE jesu najveći zagađivači,ali trenutno nisu glavn
19 Okt 2019 Početak rada TETO u Pančevu krajem 2020.
19 Okt 2019 Novi kop Radljevo kod Lazarevca
19 Okt 2019 Realizujemo vredne projekte iz oblasti ekologije
11 Okt 2019 Kod Kovina otvoren najveći vetropark
11 Okt 2019 Domaći punjač za električna vozila
11 Okt 2019 Male centrale izvan svih parkova prirode
11 Okt 2019 U Srbiji se proizvode električni bicikli
6 Okt 2019 Struja neće poskupeti do kraja godine
25 Sep 2019 VE Košava: Snaga vetra za 45.000 domaćinstava

Web Analytics