ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
STRUJA JE NAJSKUPLJA KAD JE NEMA   12 Jan 2012 - balkan
U isto vreme kada su otvorene ponude za izgradnju novog bloka termoelektrane – toplane u Novom Sadu, Panonske TE TO su proizvodnjom struje u tri decenije starim pogonima doprinele da Elektroprivreda Srbije prevaziđe decembarsku krizu i bez problema obezbedi kontinuirano snabdevanje potrošača električnom energijom. Razgovaramo sa Milošem Saramandićem, direktorom Panonskih TE TO o tome kako su se Panonske elektrane ponovo pokazale kao dobar i efikasan strateški partner u situaciji kada je to bilo zaista neophodno Elektroprivredi Srbije; takodje i o pregovorima koji se ovih dana vode sa jedinim ponuđačem na tenderu za modernizaciju i proširenje novosadske termoelektrane – toplane, izgradnjom novog gasno – parnog bloka od 450 megavata (MW) instalisane snage za proizvodnju električne, i 250 do 300 MWt (megavat tona) toplotne energije za grejanje. Reč je o konzorcijumu od tri kompanije iz Grčke, Slovačke i Ruske Federacije.
„Zadovoljstvo mi je što smo ovu grejnu sezonu uspešno startovali i što smo uspeli da nadomestimo manjak proizvodnje struje iz hidroelektrana. Početkom ove zime radila su oba bloka u TE TO Novi Sad i jedan u Zrenjaninu, proizvodeći istovremeno i električnu i toplotnu energiju. U decembru su Panonske elektrane radile „punom parom“, kao i pre četiri godine kada smo imali gasnu krizu i kada smo proizvodili veću količinu i toplotne i električne energije. Očekujemo da ćemo imati nastavak ovako pojačanog pristiska da radimo jer se očekuje sušni period ove zime“, kaže Saramandić za Balkanmagazin.
Čuju se komentari da Panonske termoelektrane proizvode skupu struju. Vaša cena je u decembru bila u nivou cene uvozne električne energije.
Zahvaljujući radu termokapaciteta Elektroprivrede Srbije, ali i Panonskih TE TO koje su proizvodile struju koristeći gas kao energent, decembar je prošao bez problema u snabdevanju električnom energijom. To, na žalost, nije dobro po finansijsko stanje u Elektroprivredi Srbije zbog toga što je cena jednog kilovatčasa električne energije, proizvedenog u Panonskim elektranama, oko 10,5 evrocenti. Ali to je, svakako, mnogo bolje nego da imamo neku drugu situaciju – da, na primer, nema električne energije.
Struja iz Panonskih termotoplana i uopšte, iz izvora kao što su prirodni gas i mazut jeste skupa sa stanovišta potrošača i jeste skupa kada je kupujete, a kada je prodajete nije joj nikad dovoljno visoka cena. Svakako je povoljnije proizvoditi električnu energiju iz domaćih izvora nego je uvoziti. Istakao bih da je električna energija u stvari najskuplja kada je nema. To je najgori mogući scenario.
Specifičnost Panonskih TE TO je da mogu da rade sto odsto na gas ili na mazut, kao i da u kombinovanom režimu koriste oba ova energenta. Otežavajući faktor je to što smo određenim ekološkim standardima prinuđeni da mazuta trošimo najviše 25 odsto. To je mazut sa niskim sastojkom sumpora, koji se proizvodi u domaćim rafinerijama.
Prednost Panonskih TE TO u odnosu na gradsku toplanu u Novom Sadu je što ona, kada radi u kombinovanom režimu, dakle, kada proizvodi i struju i toplotnu energiju, potroši za 20 odsto manje gasa od toplane za proizvodnju iste količine toplotne energije.
Izgleda da je krajnji momenat za „podmlađivanje“ Panonskih TE TO.
Panonske TE TO su jedno od 11 privrednih društava Elektroprivrede Srbije koje, sa 585 zaposlenih, posluje na tri lokacije, u Novom Sadu, Zrenjninu i Sremskoj Mitrovici. Specifičnost Panonskih termoelektrana - toplana je da pored električne proizvode i toplotnu energiju, kao i industrijsku paru. Nažalost, industrijske pare proizvodimo sve manje zbog male potražnje, što ne treba da čudi s obzirom u kakvom nam je stanju privreda, koja je potrošač te pare.
Ove tri TE TO su jedine termotoplane koje proizvode i električnu i toplotnu energiju za grejanje sredina u kojima su sagrađene. Ta njihova kombinovana proizvodnja je, upravo, njihova prednost.
Panonske TE TO su relativno stara firma, ako se ima u vidu koliko rade postrojenja u ova tri grada. Zanimljive su godine kada su pogoni ovih termotoplana puštani u pogon. U Novom Sadu je, na primer, prvi startovao daleke 1981. A drugi 1984. godine. U Sremskoj Mitrovci još ranije, čak 1977. godine, a u Zrenjaninu 1989. godine. Postrojenje u Zrenjaninu je građeno sa pretpostavkom da će se u tom gradu više trošiti industrijska para što se, nažalost, zbog poznatih događaja 90-ih godina i toga da je tamošnja privreda skoro stala, nije desilo.
Razvoj ili „podmlađivanje“ Panonskih TE TO smo već započeli projektom izgradnje novog parno – gasnog bloka u TE TO Novi Sad a u termoelektranama – toplanama u Sremskoj Mitrovici i u Zrenjaninu će biti izgrađena postrojenja na biomasu.
Najavljivano je, najpre, da će u projektu modernizacije i proširenja novosadske termotoplane učestvovati 15 velikih kompanija. Potom su na „megdanu“ ostale samo četiri: ruska "Optima group", slovačka "PPC Energy group", slovenački "HSE Balkan Energy" i italijanski "Edison". Kako komentarišete što je pre dvadesetak dana stigla samo jedna ponuda? Hoće li, uopšte, biti izabran strateški partner?
Iako je za izgradnju stigla ponuda samo jednog ponuđača taj konzorcijum od tri kompanije iz Grčke, Slovačke i Ruske Federacije se dosta ozbiljno i zrelo pripremao za tender. Za evaulaciju ponude trebaće vreme, bar mesec dana, da Elektroprivreda Srbije i grad Novi Sad ispregovaraju sa ponuđačem oko uslova koji će biti definisani ugovorom. To treba da bude ugovor kojim će biti definisani uslovi za kupoprodaju električne i toplotne energije za najmanje narednih deset godina. Ako nađu zajednički interes, onda taj tender ne mora da bude neuspešan. Kako nas čeka krizna i ekonomski teška godina drago mi je da imamo bar ovog jednog ponuđača i nadam se da će se tender završiti uspešno, dakle, da dobijemo strateškog partnera sa kojim će se graditi nova gasna elektrana.
Možete li reći nešto više o članicama tog konzorcijuma?
To prate Elektroprivreda Srbije i Grad Novi Sad koji su osnovali Privredno društvo „Energija Novi Sad“ (ENS). Oni će sa savetnicima proveriti ispravnost ponude. Uslovi nisu ni malo laki. Ponuđač je morao da ih sve zadovolji, od finansijskih garancija do toga da su tenderom propisani uslovi koje ponuđač, u ovom slučaju firme - članice konzorcijuma moraju da ispune, da bi se kvalifikovale za ovaj projekat. Strateški partner mora da raspolaže finansijskim kapacitetima za izgradnju novog gasno – parnog bloka i da ima iskustva u podizanju i upravljanju sličnim postrojenjima.
Dobro je što to jesu firme iz branše. Grčka kompanija se, na primer, bavi proizvodnjom električne energije. Deluje da je to jedna ozbiljna ponuda i očekujem da ćemo dobiti partnera koji će krenuti sa realizacijom ovog projekta. Uslovi tendera zabranjuju da se, dok traju pregovori, otkriva koje firme su dostavile ponudu.
Dokle se stiglo?
Odluka o partnerstvu mogla bi biti doneta sredinom februara 2012. godine. Tek ako i kada budu ugovoreni detalji dugogodišnjeg ugovora realno je prognozirati rokove i dinamiku realizacije. Tehnički je potrebno oko dve godine za izgradnju. Ako do aprila budemo imati dogovorene osnovne stvari za realizaciju tada bi se mogli krenuti sa izradom elaborata a potom i samom izgradnjom.
Podsetio bih da je ovo postupak koji traje već dve godine. Urađena je studija u kojoj je data analiza potreba za toplotnom i električnom energijom, koja je pokazala da nam je neophodna modernizacija postojećeg zastarelog postrojenja u TE TO Novi Sad. Modernizacija i proširenje podrazumevaju izgradnju novog gasno – parnog bloka od 450 MW instalisane snage za proizvodnju električne i 250 do 300 MWt (megavat tona) toplotne energije za grejanje.
Karakteristike novog gasno-parnog bloka su brz ulazak u pogon i visok stepen energetske efikasnosti od 57 do 60 %.
Očekuje se da se putem tendera nađe strateški partner koji će dokapitalizacijom i modernizacijom postojećeg kapaciteta postati većinski vlasnik i omogućiti svojim finansijskim kapacitetima i tehnološkim znanjima da se u naredne dve godine izgradi novi gasno-parni blok.
ENS će u ovaj projekat uložiti zemljište za izgradnju i postojeće postrojenje Termoelektrane – toplane Novi Sad.
Znači, realno je da novosadska gasna elektrana bude prvi veliki kapacitet za proizvodnju električne energije koji će se izgraditi u Srbiji posle skoro tri decenije?
Svakako. Prednost ovog projekta je što za nju već postoji infrastruktura. Nova elektrana će se graditi na lokaciji gde se već nalazi stara termoelektrana – toplana, ali i infrastruktura za dopremanje prirodnog gasa i za transport proizvedene električne i toplotne energije. Ta infrastruktura se sada koristi i ne mora ponovo da se gradi.
Prednost je i to što je tehnologija gasnih parnih turbina ostala gotovo nepromenjena pa, bez obzira što postoji samo nekoliko proizvođača - četiri ili pet ih je u svetu, ne treba dugo čekati na isporuku gasno – parne turbine.
Da li nam je ovakva elektrana neophodna?
Ona je svakako neophodna. Panonske TE TO postroje i rade duže od trideset godina i pravo je vreme da se „osveže“. Mi jesmo poslednjih nekoliko godina ulagali u rekonstrukciju, kao i sva privredna društva EPS-a, što je doprinelo da bude smanjen broj ispada i poboljšali smo sigurnost rada. Značajno je, takođe, podignuta ekonomičnost rada, što se vidi po rezultatima u poslovanju ali ovo je svakako pravi momenat da uđemo u realizaciju jednog ovakvog projekata, ako želimo da imamo sigurno snabdevanje Srbije električnom energijom. Grad Novi Sad i EPS će, u svakom slučaju, biti prisutne u projektu izgradnje termoelektrane – toplane u Novom Sadu i potrudićemo se da obezbedimo što povoljnije uslove za snabdevanje toplotnom i električnom energijom.
Isto važi i za objekte Panonskih TE TO u Sremskoj Mitrovici i Zrenjaninu.
Zašto ste se u tim gradovima orijentisali na korišćenje biomase kao energenta?
Nije tajna da imamo veliki potencijal biomase u Vojvodini, koji se nedovoljno koristi, posebno u okolini Sremske Mitrovice i Zrenjanina.
U blizini Sremske Mitrovice imamo fabriku za proizvodnju ulja iz suncokreta, pri čemu je suncokretova ljuska nusproizvod koji će nama poslužiti kao energent jeftiniji od gasa ili mazuta. Rešili smo da iskoristimo ovu mogućnost i Panonske TE TO su pred kraj prošle godine u TE TO Sremska Mitrovica ugovorile izgradnju toplovodnog kotla snage 18 MWt, koji će kao gorivo trošiti biomasu, odnosno, suncokretove ljuske.
Tako ćemo građanima Sremske Mitrovice obezbedili jeftinije i privlačnije grejanje. Cilj nam je da izgradnjom ovog kotla smanjimo troškove proizvodnje toplotne energije i da tako očuvamo kupce. To znači da nam za budući rad ovog postrojenja neće trebati ni mazut ni uvozni prorodni gas, koji je mnogo skuplji energent od suncokretove ljuske.
Kolike su uštede?
Kod nas se suncokretova ljuska do sada na ovaj, krajnje ekonomičan i koristan način nije koristila. Samo su je u nekim uljarama koristili kao energent. Za nas u Panonskim TE TO to znači da ćemo za istu proizvodnju toplotne energije korišćenjem suncokretove ljuske smanjiti trošak za energente za oko 30 odsto u odnosu na potrošnju prirodnog gasa.
Da li to znači da će i potrošačima priključenim na toplanu biti jeftinije grejanje?
U svakom slučaju će im biti jeftinije grejanje iz toplane nego da se sami greju koristeći prirodni gas.
Ko će vas snabdevati suncokretovom ljuskom?
Srećna je okolnost da su se u našoj privredi obostrani interes prepoznali ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i oni koji se bave proizvodnjom kotlova. Već smo prošli sve procedure javnih nabavki i oglašavanja. Realizacija ovog projekta je u toku, tako da očekujem da će za narednu grejnu sezonu građani Sremske Mitrovice grejati na suncokretovoj ljusci.
Snabdevač suncokretovom ljuskom biće nam „Viktorija oil“ iz Šida, koja nam garantuje sigurnost snabdevanja. Dobro je što smo uspeli da obezbedimo snabdevanje sa male udaljenosti, tako da nam trošak transporta neće poskupljivati trošak nabavke. Takođe je bitno da se dobro i kvalitetno uradi kotao. Taj deo radi „Južna Bačka“, koji je dao finansijske garancije za tehničke karakteristike.
Kolika je investicija u ovaj projekat?
Uložićemo 2,5 miliona evra, što je otprilike ista suma koju bi potrošili za novi kotao na gas. U narednpj fazi, u sklopu TE TO Sremska Mitrovica, biće izgrađeno postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi biomase.
Hoćete li sa gasa kao energenta preći i u Zrenjaninu?
I u TE TO Zrenjanin postoje resursi (pomoćni pogon, četiri male turbine koje sada nisu u funkciji...) za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi biomase. U planu nam je izrada studije o mogućnostima i opravdanosti izgradnje ovakvog postrojenja.
Kako komentarišete najave iz Gasproma i iz Srbijagasa da će graditi gasne elektrane u Srbiji?
Zbog toga što je Srbija visoko zavisna od uvoza prirodnog gasa i laiku je jasno da bez osnovnog energenta, u ovom slučaju prirodnog gasa, nema ni elektrana. Neophodno je da Srbija ima dobru komunikaciju sa jedinim dobavljačem, u ovom slučaju sa Gaspromom i za očekivati je da će ruska strana pokazati interes za gradnju gasnih elektrana. Otvaranje tržišta električne energije će tome, svakako, doprineti.
 

Najnovije vesti Srbija :

7 Dec 2018 NIS 2020. godine pušta u rad elektranu i vetropark
7 Dec 2018 Priključenje na elektromrežu u roku od 15 dana
7 Dec 2018 Skuplja struja teško do rafa
3 Dec 2018 EPS-ova struja za privredu poskupljuje za 20,2%
3 Dec 2018 Tranzicija energetskog sistema biće bolna
26 Nov 2018 Gasne elektrane zamena za TE
19 Nov 2018 Evropa iskoristila 80 odsto snage reka

 

Povezane vesti :

7 Dec 2018 NIS 2020. godine pušta u rad elektranu i vetropark
7 Dec 2018 Priključenje na elektromrežu u roku od 15 dana
7 Dec 2018 Skuplja struja teško do rafa
3 Dec 2018 EPS-ova struja za privredu poskupljuje za 20,2%
3 Dec 2018 Tranzicija energetskog sistema biće bolna
26 Nov 2018 Gasne elektrane zamena za TE
19 Nov 2018 Evropa iskoristila 80 odsto snage reka
19 Nov 2018 Počinje provera malih centrala!
16 Nov 2018 HE “Đerdap 1” već ispunila godišnji plan
16 Nov 2018 Male centrale u Srbiji nisu problem
16 Nov 2018 Šteta ili korist od "zelene" struje?
10 Nov 2018 12 godina sajta www.elektroenergetika.info
9 Nov 2018 Struju platite telefonom
5 Nov 2018 Izgradnja gasne elektrane u Pančevu
5 Nov 2018 Priština krade struju sa srpskih dalekovoda

Web Analytics