ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Razvoj prenosne mreže u Srbiji   26 Jun 2011 - ems
Izgradnja nove transformatorske stanice Beograd 20, podizanje prenosne mreže u zapadnoj Srbiji na 400 kV-ni nivo, nove interkonekcije prema Makedoniji, Rumuniji i Crnoj Gori samo su deo plana razvoja prenosne mreže u Srbiji. Planirano ulaganje u investicije u narednom periodu je od 50 do 70 miliona evra godišnje. - U nekoliko zadnjih godina je u JP EMS čak oko 20 odsto ukupnih investicija JP EMS-a pokriveno evropskim donacijama. Plan razvoja prenosne mreže Srbije (EMS) od 2010. do 2014. (2020) godine, sa vizijom razvoja mreže u Zapadnoj Srbiji“, bila je tema prvog okruglog stola, kojim je otvoreno jedno od najvećih i najuglednijih savetovanja u državi - CIGRE Srbija (Savetovanje srpskog nacionalnog komiteta Međunarodnog Kongresa za velike električne mreže). U skladu sa zakonskom obavezom da obezbedi sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom, JP EMS preduzima odgovarajuće aktivnosti i pažljivo planira uravnotežen razvoj prenosne mreže u cilju obezbeđenja prenosa potrebnih količina električne energije za zadovoljenje potreba svojih kupaca. Kao osnova se koriste različite studije (lokalne, regionalne i republičke), podaci prikupljeni na godišnjoj bazi od svih subjekata koji koriste elektroenergetski sistem i interne analize stručnih službi JP EMS-a. Planovi razvoja se usklađuju sa planovima JP EPS-a kao i planovima evropske organizacije operatora prenosnog sistema ENTSO-E.
Generalni direktor JP Elektromreža Srbije, dr Miloš Milanković posebno je istakao činjenicu da su gubici u prenosnoj mreži JP EMS-a oko 2,6 odsto, što nas svrstava u evropske okvire, dok elektrodistributivna preduzeća imaju nekoliko puta veće gubitke, među kojima su pored tehničkih gubitaka, prisutni i tzv. komercijalni gubici. Zbog našeg geostrateškog položaja, granica sa osam susednih država i velikog broja interkonekcija značajni smo činilac u razmeni električne energije u ovom delu Evrope, a osim toga, mi smo i punopravni član organizacije ENTSO-E. Učestvovali smo u aktivnostima oko priključenja sistema Turske na evropsku prenosnu mrežu, a imaćemo i značajnu ulogu i u aktivnostima oko priključ enja sistema Moldavije i Ukrajine. Od 1974. godine priključeni smo na elektroenergetski sistem Zapadne Evrope, tako da je JP EMS prava evropska firma – naveo je na početku izlaganja generalni direktor JP EMS-a dr Miloš Milanković.
On je naglasio da je u toku realizacija velikog broja projekata, u koje će biti uložena značajna novčana sredstva. Ilustrujući tempo i dinamiku realizacije projekata i investiranja, Milanković je naveo da je aktuelni plan investicija JP EMS-a, u odnosu na period kada je “Elektroistok” bio u sastavu JP EPS-a i iznosio oko 12 miliona evra godišnje, danas višestruko veći. To znači, kako je rekao, da JP EMS od 2005. godine, kada je osnovano, mnogo više radi na razvoju i otklanjanju problema, pre svega vodeći računa o sigurnosti napajanja električnom energijom potrošača u Srbiji.
Generalni direktor JP EMS-a podsetio je da mrežu JP EMS-a čini oko 10.000 km dalekovoda 400kV, 220kV i 110kV naponskog nivoa, sa oko 55.000 stubova, da ima 95 trafostanice i 187 transformatora, ukupne snage 18,3 TVA. Prenesena energija u 2010. godini bila je oko 47 TWh, gubici u prenosu iznosili su 2,58 odsto.
JP EMS vidi granice Makedonije i Albanije, i u tom smislu smo, pored kontrole letenja, retki privredni subjekt u Srbiji koji ima ingerencije nad Kosovom i Metohijom – rekao je Milanković. Naš najveći prihod ostvarujemo u saradnji sa JP EPS-om, jer mi preuzimamo električnu energiju od elektrana i predajemo je distribucijama, te su naši najznačajniji partneri elektrodistributivna privredna društva EPSa.
Dodatno, transparentnim aukcijama alokacija svojih kapaciteta, JP EMS ostvaruje značajne godišnje prihode, što doprinosi smanjenju cene električne energije kupaca u Srbiji, objasnio je Milanković

Revitalizacija devastiranog elektroenergetskog sistema

U elektroenergetski sistem se nije značajnije ulagalo od 80-tih godina, a 1999. godine su tokom bombardovanja ozbiljno oštećeni mnogi objekti JP EMS-a. Od 2000. godine se kreće u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih objekata ulaganjima iz sopstvenih sredstava, što je pomognuto i međunardnom donacijama i povoljnim kreditnim linijama. Od Evropske unije, 2004. godine, dobili smo oko 70 miliona evra donacija, uglavnom za infrastrukturne projekte, a koristili smo i kredite Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, nemačke KfW banke - rekao je Milanković.
Više od 20 odsto ukupnih investicija bilo je pokriveno donacijama, po čemu je EMS srazmerno prvi u Srbiji po korišćenju donacija EU. To samo potvrđuje ogromno poverenje koje EU ima prema JP EMS .

Završeni objekti

Govoreći o objektima koji su realizovani, Milanković je naveo izgradnju novih TS Jagodina 3 i Sombor 3, proširenje TS Sremska Mitrovica 2 i TS Leskovac 2 na 400kV, rekonstrukcije TS Novi Sad 3, TS Beograd 8 i TS Niš 2, realizaciji komplikovanog projekta izgradnje dvostrukog kabla 110kV u Beogradu, od TS Beograd 1 do TS Beograd 28. Osim navedenih trafostanica, izgrađeni su i 400kV dalekovodi Sremska Mitrovica – Ugljevik, Sombor-Subotica, Niš - Leskovac, a uskoro se očekuje i završetak izgradnje 400kV dalekovoda Leskovac- makedonska granica.

Trafostanica Beograd 20 - ključna za glavni grad

Projekti koji bi trebalo da budu završeni do 2015. godine su izgradnja novih TS Beograd 20, Vranje 4, proširenje TS Srbobran i TS Smederevo 3, te rekonstrukcije TS Bajina Bašta, Bistrica, Beograd 3, Beograd 5, Kruševac 1, Kraljevo 3.
Transformatorska stanica Beograd 20 ključna je za Beograd i ukoliko ona ne bude izgrađena, sigurnost snabdevanja električnom energijom u glavnom gradu će i dalje biti ugrožena. Ovu trafostanicu posebno ističem jer njenu izgradnju planiramo i iščekujemo više od 30 godina i svih tih godina Beograd je, na neki način, talac te trafostanice. U međuvremenu smo imali četiri promene lokacije za njenu izgradnju, a nadam se da će izgradnja same transformatorske stanice biti realizovana za godinu dana. U ovom poslu veliki problem je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na trasama dalekovoda, posebno zbog divlje gradnje - rekao je dr Miloš Milanković.

Strategijski plan razvoja mreže

Strategijski plan u razvoju EMS-ove mreže prvenstveno proizlazi iz unutrašnjih razloga i potrebe sa sigurnim, kvalitetnim i pouzdanim snabdevanjem električnom energijom u Srbiji i zato će se velika pažnja posvetiti razvoju unutrašnje prenosne mreže, ali se dodatno, zbog sigurnijeg snabdevanja kako potrošača u Srbiji tako i u regionu, planiraju i nove interkonekcije. U tom smislu, u narednom periodu ulaganje u investicije iznosiće od 50 do 70 miliona evra godišnje. Za centralni deo Srbije od velike važnosti su dalekovodi Kragujevac 2 - Kraljevo 3.

Razvoj prenosne mreže na jugu Srbije i nova interkonekcija sa Makedonijom

Veoma kompleksan projekat predstavlja razvoj mreže na jugu Srbije, koji uključuje interkonektivni dalekovod od Niša ka makedonskoj granici i proširenje TS Leskovac 2 i izgradnju nove TS Vranje 4 (400/110kV). Ukupno smo od EU za ovaj projekat dobili donacije od oko 45 miliona evra, a učestvujemo i sa značajnim sopstvenim sredstvima. Pomenuti dalekovod radimo na teškom, brdovitom i šumskom, terenu. Do sada je razmena energije na 400kV naponskom nivou išla preko Kosova i Metohije, te ovaj dalekovod predstavlja novu vezu između Srbije i Makedonije i dalje prema Grčkoj. Makedonija vrši pripreme za početak realizacije ovog projekta, koji će finansirati kreditom Svetske banke i očekujemo da će za dve godine izgraditi svoj deo dalekovoda. To su veoma dugi i zahtevni projekti i generacije inženjera i mnogi direktori pre mene su se tim bavili - kaže Milanković.

Integracija vetroelektrana u Južnom Banatu i nova interkonekcija sa Rumunijom

Za projekat nove interkonekcije sa Rumunijom izrađene su studije izvodljivosti, studije uticaja na životnu sredinu, idejni projekat trase, potpisan je bilateralni sporazum sa rumunskim partnerom (Transelectrica), a trenutno se rade pripremna dokumenta i planovi za rešavanje imovinsko- pravnih pitanja. Vrednost investicije je 25 miliona evra i do sada je ovaj projekat pomagala delegacija EU.
Ova interkonekcija, odnosno dvostruki 400kV dalekovod Pančevo - Rešica, dužine 80 kilometara, ne predstavlja samo mogućnost razmene električne energije sa Rumunijom nego pre svega mogućnost da u ovom delu Južnog Banata evakuišemo električnu energiju proizvedenu iz budućih vetroelektrana.
U ovom trenutku nalazimo se pred izazovom zahteva za priključenje preko 2.500 MW električne energije u Južnom Banatu proizvedene iz vetroelektrana.
Po pitanju koliko u ovom trenutku može integrisati vetroelektrane u naš sistem se još uvek vrše analize. Podsticajnim merama o korišćenju električne energije iz obnovljivih izvora je obuhvaćeno 450 MW. Rezultat nove studije upućuje na mogućnost priključenja veće snage, ali ne bih sada da licitiram - rekao je Milanković.

Podizanje prenosne mreže zapadne Srbije na 400kV i nova interkonekcija sa Crnom Gorom

Govoreći o razvoju prenosne mreže u regionu zapadne Srbiji, generalni direktor JP EMS-a naglasio je da je ovo pitanje za nas prioritet jer se revitalizacijom mreže 220kV i uvođenjem 400kV mreže, zanavlja 220kV prenosna mreža stara 50 godina, otklanjaju preopterećenja u delu Bajina Bašta - Obrenovac, povećava prenosna moć i sigurnost snabdevanja, smanjuju gubici u sektoru te otvara mogućnost prelaska RHE Bajina Bašta na 400kV naponski nivo.
Dodatno, to omogućuje i novu interkonekciju prenosnih sistema Srbije i Crne Gore, sa perspektivom povezivanja dalje prema Italiji, i konačno projekat povezivanja Bosne i Hercegovine sa Centralnom Srbijom.
Urađene su značajne aktivnosti, sistemka studija – PFS, dok se studija izvodljivosti, studija uticaja na životnu sredinu i idejni projekat očekuju do sredine 2011. Orijentaciona dužina novog dvostrukog 400kV dalekovoda od Bajine Bašte do Obrenovca je 110km a vrednost oko 35 miliona evra. Izgradnjom ovog dalekovoda biće smanjeni sistemski gubici oko 42 GWh, smanjiće se neisporučena energija oko 136 GWh, a to vodi i ka gašenju 220kV mreže u Zapadnoj Srbiji. Ukupna vrednost ovog projekta je oko 100 miliona evra.
Prilikom planiranja trase, radi minimizacije vremena i troškova izgradnje, potrebno je, pre svega zbog komlikovanog procesa rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, koristiti u što većoj meri postojeće koridore 220kV dalekovoda, te zbog troškova minimizovati prolazak kroz naselja. Dodatno, potrebno je maksimalno uzeti u obzir zaštitu životne sredine.
Planira se i nova interkonekcija od Bajine Bašte do Pljevlja, u Crnoj Gori. U Crnog Gori se planira izgradnja novog dalekovoda od Pljevlja do Tivta, a od Tivta do Italije biće položen podmorski kabl kapaciteta 1000 MW.
Italijanski partneri, kaže Milanković, zainteresovani su za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji i za izgradnju dalekovoda. Nova interkonekcija prema Crnoj Gori trebalo bi da doprinese i smanjenju gubitaka u Srbiji. U perspektivi bi mogli da budemo deo nove transevropske magistrale električne energije od severoistoka do jugozapada( do Italije).
Dakle, JP EMS predstavlja ključ za mnoge projekte i u tom smislu ne treba da nas iznenadi što smo u poslednje vreme u fokusu svetskih i evropskih institucija, posebno banaka.
Osvrćući se na probleme u prošlom periodu, generalni direktor dr Miloš Milanković je naglasio da je JP EMS u poslednjih godinu dana ugovorio nabavku značajnog broja novih transformatora, čija se isporuka očekuje krajem ove godine. Mogući problemi sa kojima će se JP EMS u budućnosti suočavati tiču se velikih taksi za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, taksi za nacionalne parkove, nadoknada za krčenje šume kod izgradnji novih dalekovoda itd.. Na primer, vrednost investicije izgradnje dalekovoda koje bismo trebali da izgradimo u Istočnoj Srbiji je oko 2 miliona evra, a troškovi za posečenu šumu iznose oko 7 miliona eura. Zato se postavlja pitanje ekonomičnosti i ostvarivosti takvih projekta - naglasio je Milanković.
 

Najnovije vesti Srbija :

14 Dec 2017 Gubici zbog energetske neefikasnosti javnih objeka
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 EPS traži veće kazne za kradljivce struje
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
3 Dec 2017 Ko može da dobije besplatne kilovate?
30 Nov 2017 EPS podiže kredit od 80miliona evra za vetropark

 

Povezane vesti :

14 Dec 2017 Gubici zbog energetske neefikasnosti javnih objeka
11 Dec 2017 Male hidroelektrane najisplativiji OIE
9 Dec 2017 Počeo projekat za odsumporavanje u TENT-u
3 Dec 2017 EPS traži veće kazne za kradljivce struje
3 Dec 2017 Ušteda na uvozu gasa nauštrb proizvodnje struje?
3 Dec 2017 Ko može da dobije besplatne kilovate?
30 Nov 2017 EPS podiže kredit od 80miliona evra za vetropark
30 Nov 2017 Stiže 38 turbina za vetropark Kovačica
29 Nov 2017 Srbija usvojila strategiju GAŠENJA termo blokova
29 Nov 2017 Malim firmama struja poskupljuje i do 18 odsto
27 Nov 2017 U Boljevcu se gradi elektrana na biomasu
27 Nov 2017 Kako odabrati pravo pametno kućno osvetljenje?
26 Nov 2017 Stabilna energetska situacija u Srbiji
23 Nov 2017 EPS gradi novu termoelektranu
20 Nov 2017 EPS odoleva konkurenciji

Web Analytics