ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 10.11.2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Pretražite vesti Srbija:

 

VESTI SRBIJA

     









    NAZAD  
Vetar uzburkao srpsku elektriku   17 Avg 2009 - kWh
Procenjuje se da se trenutno traže ili su već izdate, energetske dozvole za gradnju oko dve hilja de „vetromegavata“, a operatore sistema ozbiljno brine mogućnost ugrožavanja stabilnosti rada sistema. Primenom predviđenih feed in tarifa 500 MW vetroelektrana u mreži podiglo bi cenu struje u Srbiji za šest odsto
O vetroelektranama u Srbiji, sve do nedavno gotovo da se i nije govori lo. A onda, od pre nekoliko meseci, in teresovanje privatnih investitora za gradnju ovih čistih izvora električne energije, kao da je odjednom buknulo. Procenjuje se da se trenutno traže ili su već izdate, energetske dozvole za gradnju oko dve hiljade „vetrome gavata“! Sada su se nekako svi našli u čudu. Jedni zbog tolikog interesovanja uglavnom inostranih ulagača, a drugi, stručniji deo začuđenih, zbog spoznaje činjenice da mnogo šta nedostaje da bi tako nešto moglo da se izvede i da na mrežu uđu ovi vrlo nestabilni proiz vođači energije. Oni bi, priključeni onako kako to laici misle, uveliko de stabilizovali elektroenergetski sis tem. Niko, razume se, ne spori potrebu korišćenja ovih izvora energije, na kojima Evropa u poslednje vreme veoma insistira, ali u Srbiji je do sada, izu zev dobre volje da se tim stremljenji ma izađe u susret, zaista malo šta urađeno. Predstoji mnogo posla, počev od uklapanja vetroelektrana i „za štite“ elektroenergetskog sistema od njihovog isprekidanog rada, do pra vednog načina plaćanja tako dobijene električne energije. Sve je to, za sada, u priličnoj magli. Zato neki stručnjaci vele da već izdate energetske dozvole za vetroelektrane, kao i novi zahtevi, za sada predstavljaju samo virtuelne megavate i da svemu tome valja vrlo ozbiljno i objektivno pristupiti, jer u ovom trenutku postoji mnogo otvore nih pitanja.
Izvesno je da je i to bio jedan od razloga neusvajanja uredbe o podsti cajima za korišćenje obnovljivih iz vora energije na sednici Vlade Srbije početkom jula, iako je ranije najavlji vano da je pitanje dana kada će sve to srediti jedna dobra uredba. Sve je od loženo za naredni mesec, a sasvim mo guće i neki naredni. Tom uredbom tre balo bi da se stimuliše cena struje dobijena iz obnovljivih izvora, ali se još ne zna koja će to količina elekt rične energije imati tu stimulativnu cenu, kao ni ko će preuzeti troškove za skuplje kilovatsate iz obnovljivih izvora energije?
Bez ambicije da na to odgovori ali uz želju da tu temu najzad neko otvori, list „kWh“ je bio slobodan da bar neka od tih pitanja postavi i pokuša kroz činjenice da objasni kako to ve tar „ulazi u mrežu“ drugih zemalja i kakve su šanse i vajda od zauzdavanja „našeg vetra“.
Umesto uvoznog gorivadomaći vetar
Vetroelektrane su u svetu posta le aktuelne posle saznanja u mnogim zemljama da uvoze mnogo goriva za proizvodnju električne energije i da bi ta zavisnost, uz domaći čisti vetar, mogla da se smanji. Ta postavka našla je i posebnu potvrdu u nedavnom pre kidu isporuke gasa Evropi prošle zime, zbog već poznatih problema u Uk rajini rekao je Martin Bergenkamp, predstavnik stručnog tima „Dženeral elektrika“ (GE), 28. maja u Privrednoj komori Srbije na prezentaciji svog rada „Zakonodavni i razvojni aspekti integracije vetroelektrana u elektro energetski sistem“. Izlaganje trojice stručnjaka „Dženeral elektrika“, u vezi sa vetroelektranama u PKS izazvalo je veliko interesovanje domaćih elekt roprivrednih poslenika.
Bergenkamp je napomenuo da bi celu tu stvar trebalo posmatrati i kroz primenu Kjoto protokola i izda vanje dozvola za emisiju ugljen diok sida. Međutim, on je napomenuo da je za samog vlasnika vetroelektrane ključ no pitanje koliko će novca dobiti za ovako proizvedenu električnu ener giju i koliko će takve investicije da budu sigurne za ulagače, bar u periodu od naredne dve decenije.
On navodi svoja iskustva da će veća sigurnost u pogledu cene tako dobijene električne energije biti jevtinija za zemlju i njenu ekonomiju, a da nasup rot tome, ako cena struje fluktuira, automatski se dodaje premija rizika i to značajno poskupljuje proizvodnju struje iz vetroelektrana. Za one, koji su poput Srbije van EU, rekao je Bergen kamp, posebno je važna i stabilnost va lute, ali i u okviru EU, jer je recimo i u samoj Velikoj Britaniji funta opala za desetak odsto, a slično se događa i sa švedskom krunom. To je direktno skop čano sa operativnim troškovima i to valja odmah urediti zakonskom regula tivom, odnosno vezati se za stabilnu valutu, na primer evro.
Iskustva ovog stručnjaka upućuju na to da je veoma važno voditi računa i o ljudima koji žive u blizini ovih vetroelektrana i na lokalnom i na nacionalnom nivou. U Nemačkoj se iz vetra proizvodi sedam do osam odsto električne energije (instalisano je 24 gigavata), što je četvrtina vršnog opterećenja i ona je po količini ova ko dobijene električne energije dru ga zemlja na svetu odmah posle SAD. Za razvoj vetroelektrana u Nemačkoj je zadužena posebna kancelarija, a ope ratori sistema dobili su podsticaje za servisiranje rada ovih elektrana i oni sada imaju veće interesovanje da kupuju specijalnu opremu, kojom mogu da podržavaju rad sistema u kome su vetroelektrane. Investitori, potro šači i kompanije koje isporučuju op remu sada, posle deset godina, imaju poverenje, ne samo u tržište ove energije, nego i u održivost ovakvog modela rada tržišta ne samo danas, nego i u narednih pet godina.
Stimulacije za obnovljivu energiju
Postoje različiti načini defi nisanja cene ovako proizvedene elekt rične energije. Evropska komisija ima tendenciju da daje zelene sertifikate, a to podrazumeva obavezu da se koris ti određeni nivo obnovljivih izvora energije. Međutim, moram da kažem da nije dobro da imate stimulaciju za obnovljivu energiju, koju će da plaćaju poreski obveznici. Ta cena u Nemačkoj je distribuirana na sve potrošače i recimo i na mom računu za struju to je dva evra mesečno, odnosno to je nakna da za električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Iz ovih izvora dolazi 15 odsto električne energije u Nemačkoj, a polovina je iz vetroelekt rana. Nemačka vlada smatra da građani sebi mogu da priušte ta dva evra za ove svrhe. Nemački primer povlašćenih cena primenjen je i u Danskoj, Španiji, pa čak i u Kini. Znači, ovakav jedan sis tem mora zakonski da se definiše i traje dvadeset godina. Ni vladi ni re gulatornim agencijama ne bi trebalo davati mogućnost da taj sistem menjaju, jer njihov uticaj na tu cenu znači do datnu neizvesnost, koju investitori nikako ne vole. Vetroelektrane bi trebalo da budu strateški planirane, kao i sama prenosna mreža i to mora zajedno da se radi kaže ovaj stručnjak i objašnjava da vlasnik vetro elektrane energiju predaje pre nosu, naravno kada ima vetra, a račun šalje operatoru sistema, koji energiju naplaćuje, a uz te račune i sredstva prikupljena od ona dva evra u svakom me sečnom računu za struju za ob novljive izvore, operator pro sleđuje vlasnicima ovakvih izvora. Oni nisu u obavezi da ta sredstva dalje investiraju u obnovljive izvore rekao je na kraju Bergenkamp.
Njegov kolega iz struč nog tima „Dženeral elektrika“ Frank Fišer, pored toga što se osvrnuo na ponudu GE, koji ima najveće kapacitete za proiz vodnju vetroelektrana na svetu, govorio je i o nizu uslova, čije ispunjenje i oni, kao kompanija traže. Njihov partner treba da nađe povoljnu lokaciju za vet roelektranu, reši pitanje vlas ništva zemljišta, a posebno da traži da li je takvo zemljište pod naznakom „Natura 2000“, koja ima za cilj da zaštiti floru i faunu, kao i kolika je ta povr šina. Posebno je značajno da li na tom području postoje ptice, koje mogu da budu ugrožene ra dom vetroelektrana. Ti rezervati, kako je rečeno ovom prilikom, postoje i u Srbiji. Sve te okolnosti treba da budu dobro poznate, pre nego što se pristu pi gradnji vetroelektrana, jer su to ve oma značajni ograničavajući faktori. Nadalje mora da postoji veoma dobra povezanost sa prenosnom mrežom. On očekuje da će novi Zakon o energetici Srbije sva ta pitanja regulisati.
Veliki prodor vetroelektrana
Stručni pristup radu, odnosno pla niranje i upravljanje rada mrežom kada su tu vetroelektrane čini se, najviše je zaokupilo prisutne elekt roprivredne poslenike. Nikolas Mi ler, iz Njujorka, takođe član stručnog tima GE izneo je u Privrednoj komori Srbije važne detalje, počevši od toga da je korišćenje vetra za proizvodnju električne energije bilo potpuno skrajnuto u elektroprivrednim kom panijama. O tome je intenzivno počelo da se razmišlja tek od 2002. godine i shvatilo se da one u sistemu mogu da budu kompatibilne sa drugim izvori ma. U poslednjih sedam godina, kako je naveo Miler, mnogo šta se promeni lo u pogledu integrisanja, planiranja rada vetroelektrana i upravljanja mrežama koje uključuju dosta obnovlji vih izvora. Jer, ni malo nije jednostav no adaptirati mrežu da prihvati jed nu vetroelektranu, pošto vetra nema u kontinuitetu.
U Njujorku je, recimo, operator prenosa 2003. godine stavio limit da u mreži može da bude samo jedan od sto vetroelektrana od ukupno insta lisanih kapaciteta i mi nismo znali kako da isplaniramo mrežu za više vetroelektrana i 2004. godine počeli smo da obavljamo razne analize. Jer, pre pet godina industrija nije imala odgovarajuće alate, niti je bilo potrebnih mehanizama i metoda da se analizira šta se u tom slučaju događa sa pre nosnom mrežom. Alate i me tode, kako da mreža prihvati veći procenat vetroelektra na, smišljali smo u hodu. Pos tavili smo cilj da to bude 10 odsto od ukupno 33 hiljade me gavata instaliranih u Njujorku, odnosno 3.300 megavata. I za ključili smo da na tom nivou može da se radi sa vrlo malo problema, ali svakako ne i bez njih. Razne analize su pokazale da većina elektroenergetskih sistema može da prihvati i visoke nivoe vetroelektrana, ali da se to ne može uraditi bez promene načina na koji su ti sistemi funkcionisali de cenijama i potrebna su ozbilj na ulaganja da bi se koristili na način koji prihvata vetro elektrane rekao je Miler.
On je dalje rekao da su na činjene stotine strana raznih studija o povećanju i smanjenju energije vetra i potrebnom balansiranju koje to izis kuje sa ostalim resursima u sistemu.
Veće učešće veći problemi
Obično me ljudi pitaju, koliko određeni sistemi mogu da prime vet roelektrana. Svi naši elaborati po kazuju da se nikada ne sme ići do kraja. Obično prvih pet odsto učešća vetro elektrana ne pravi probleme, ali sve se značajno menja ako je to 10 ili 20 od sto i to neizostavno iziskuje dodatne troškove u elektroenergetskom siste mu i rešavanje pitanje balansa ener gije. Ima tu puno problema, ali se oni ne rešavaju preko noći, a svakako tre ba učiti i na greškama drugih. Svaki sistem, koji planira da u svom sastavu ima i vetroelektrane, mora da ima i preciznu prognozu za energiju vetra za sledeći dan i potom se pravi dnev ni grafikon proizvodnje. Bez toga jed nostavno ste u magli i ne znate šta će se dogoditi i to može da predstavlja zaista veliki problem za rad elektro energetskog sistema. Te prognoze sada se prave na vrlo sofisticiran način i razvijaju se softveri , kako bi dispe čeri mogli pravilno da procene šta mogu da očekuju sledećeg dana. A ono što je u svemu tome korisno, svakako je činjenica da je energija vetra bes platna i u SAD ona na primer zamenjuje proizvodnju električne energije iz gasa. U Njujorku je na ovaj način umanjen trošak za gas i naftu potreban za pro izvodnju električne energije (ugalj se ne koristi) , na nivou od 430 miliona dolara godišnje! Vetar, dakle, koris timo da bismo štedeli novac za gori vo. Na fleksibilnost funkcionisanja mreže najviše utiču hidroelektrane, jer je njihov rad najkompatibilniji sa radom vetroelektrana. Danska i Nor veška su to vrlo dobro ukomponovale, a koliko znam i Srbija ima značajne ka pacitete u hidroelektranama. Fleksi bilnost elektroenergetskog sistema se svuda plaća rekao je na kraju ovaj ekspert „Dženeral elektrika“.
Do 2020. 13 odsto evropske struje iz vetroelektrana?
Andre Merlen, predsednik Među narodnog saveta za velike električne mreže CIGRE, izjavio je na savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE 31. maja na Zlatiboru, da bi u Evropi, već 2020. godine, čak dve trećine elek trične energije moglo da se proizvo di iz izvora koji su ekološki isprav ni, odnosno ne produkuju preterano štetne količine ugljen dioksida. A takva velika izmena će iziskivati i drastične promene u elektroenerget skim sistemima ne samo Evrope nego i – celog sveta.
Jer, ukoliko se, recimo, 2020. go dine u vetroelektranama bude proiz vodilo 13 odsto evropske električne energije, biće to pravi izazov za čitav energetski sistem, a naročito za usk lađivanje njegovog rada. Ovo, između ostalog, nameće potrebu da se radi sigurnog snabdevanja obezbede bolje veze među susednim elektroenerget skim sistemima, ali to isto čak i na globalnom nivou! Ovaj stručnjak pred viđa i relativno skoro povezivanje dalekovodima celih kontinenata Ev rope, Afrike i Azije. Ne mora da bude, ali teško je oteti se utisku da su baš vetroelektrane najveći razlog gotovo paničnog jačanja evropske električne mreže i njenog širenja u svim pravci ma: prema Rusiji, Africi i Aziji! Vidi se, dakle, da Evropa, ali i svet, ozbiljno računa na vetroelektrane i da njihovi razlozi, najpre, leže u tome što su, bar kadaje reč o razvijenim zemljama, praktično, već iskoristili sve raspoložive hidropotencijale.
A, gde smo mi, realno gledano, u sve mu tome i šta nam valja činiti?
Ljubo Maćić, predsednik Saveta AERSa, izjavio je nedavno da na rast cena električne energije u Srbiji može uticati i uvođenje podsticaja za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, kao što se događa i u drugim zemljama.
Primera radi, ukoliko bi se izgra dilo 500 MW u elektranama na vetar i ta električna energija plasirala pot rošačima u Srbiji po feedin tarifi iz sadašnje verzije predloga tog akta o cenama morala bi se povećati cena električne energije za sve potrošače za više od šest odsto, ne računajući ostale troškove koje sistem ima zbog isprekidanosti rada vetroelektrana!
Šta je preče, jeftinije i efikasnije
Približavanjem Evropskoj uniji će se nametnuti i troškovi vezani za emisiju ugljen dioksida. Ipak, zahvaljujući povoljnim prirodnim resursima, Srbija još dugo može da ima nižu cenu električne energije od velikog broja drugih zemalja. kaže Maćić.
Razume se, u Srbiji se ne odustaje od takvih ulaganja, pitanje je samo šta je preče, jeftinije i efikasnije. Praktično, počelo se i kod nas sa vet roelektranama jer, kako je nedavno za list „kWh“ izjavio Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, sva ko ulaganje u elektroenergetiku regi ona dobro je došlo.
Na pitanje ko će da pokrije tu raz liku u ceni kod proizvodnje skupe električne energije iz obnovljivih izvora, Škundrić je tada odgovorio da će to da uradi država, dok se ne postigne ekonomska cena električne energije u Srbiji!
Takozvane Feed in tarife, odnos no podsticajna otkupna cena, treba lo bi da bude garantovana i nepro menljiva tokom perioda od 12 godina. Visina feed in tarife je formirana tako da svakom investitoru omogući da za 12 godina rada povrati uložena sredstva, uz pokrivanje svih opera tivnih troškova nastalih u tom pe riodu rekao je ministar Škundrić.
Ko i kako treba da podstakne proizvodnju čiste struje?
U Ministarstvu rudarstva i ener getike procenjuju da Srbija ima poten cijal da iz energije vetra proizvede 2,3 milijarde kilovatčasova elekt rične energije godišnje, što čini oko sedam odsto sadašnje proizvodnje, a lokacije sa najvećom prosečnom go dišnjom brzinom vetra u Srbiji su Midžor, Suva Planina, Vršački Breg, Tupižnica, Krepoljin i Deli Jovan.
Preliminarne analize su pokazale da bi vetroelektrane mogle biti iz građene i u Negotinu, Dolovu kod Pan čeva, Beloj Crkvi, Inđiji i Kovinu...
Predlog dokumenta kojim se od ređuju feedin tarife je gotov i već je u proceduri. Na primer, komercijalna cena električne energije u Srbiji na veliko je ispod četiri evro centa po kilovat času, a cena struje iz malih hidrocentrala biće između sedam i devet evro centi. Cena električne energije dobijene iz energije vetra trebalo bi da bude 10,5 evro centi po kilovat času izjavio je Škundrić.
Nedavno nam je potvrđeno da je, na osnovu postojećih i dostupnih anali za i studija realni energetski poten cijal vetra u Srbiji procenjen na ins talisanu snagu od oko 1.300 MW.
Kada neko hoće da gradi vetroelekt ranu, ili bilo koju drugu elektranu, koja koristi ob novljive izvore energije, pre do bijanja energetske dozvole u obavezi je da obezbedi i mišljenje opera tora sistema od nosno EMSa. Na te zahteve moramo da odgovorimo u roku od mesec dana, što je vrlo kratak rok i još nije definisano šta to naše mišljenje sve treba da sadrži, niti kolika je obaveznost njegovog spro vođenja i koliko ono kasnije može da se menja kada dođe do same procedu re priključenja takve elektrane na mrežu. Pošto u međuvremenu mno go šta može da se promeni, dosta je teško naći to optimalno rešenje i zato smo uveli da se obavezno uradi i Analiza optimalnih uslova pri ključenja. Njoj se pored načina pri ključenja, sagledava i kako se taj pro izvođač električne energije ponaša u sistemu i koje su njegove obaveze u tom pogledu, kako se ne bi naruši la stabilnost sistema. Ova analiza nije zakonom obavezujuća, mi je pre poručujemo i u poslednje vreme svi investitori žele da se to uradi kaže Dragan Balkoski, koordinator za poslove priključenja u Direkciji EMSa za upravljanje prenosnim sis temom.
Prva prijava Vetropark Inđija
On napominje da se prva prijava, koju su dobili još u januaru 2008. go dine, odnosila na Vetropark Inđija od 20 MW, potom je u septembru iste godine dato mišljenje za Vetropark Bela Crkva, snage 187,5 MW, u januaru ove godine za Vetroelektrane „Kovin“ Bavanište snage 188 MW... Među da tim mišljenjima bilo je onih koja su se odnosila na parkove snage od 300 MW (Vetropark Dolovo), pa čak i 400 MW (Vetroelektrane Vršac). Tre nutno se obrađuju zahtevi za davanje mišljenja za vetroparkove na Vlasi ni i u još nekim krajevima Srbije, van južnog Banata, gde je interesovanje za sada najveće. Do sada su, prema po dacima iz Ministarstva rudarstva i energetike, date četiri dozvole i to tri za velike vetroparkove koji se priključuju direktno na prenosnu mrežu, upravo u južnom Banatu: „Ba vanište“ 188,5 MW; „Bela Crkva“ 185 MW i „Dolovo“60 MW. Takođe, data je i dozvola za „Vršac“ 5 MW, koja se pri ključuje na distributivnu mrežu, jer je manja od 10 MW.
Moglo bi da se kaže da je dobijanje ovih energetskih dozvola samo nešto čime je iskazana želja da se grade vet roelektrane i da predstoji još mnogo toga da se uradi i dobiju propisane dozvole, pa tek onda Agencija za ener getiku Republike Srbije (AERS) izdaje licencu za gradnju vetroparka. Dakle, ovo praktično nikoga ni na šta ne obavezuje.
U okviru jedne studije, Evropska komisija nam je izašla u susret u vezi sa integracijom obnovljivih izvora u srpski EES i od obrađivača ove studije se očekuju preporuke, koje će se defi nisati zakonskim i podzakonskim ak tima i tako će se regulisati za šta je u radu prenosnog sistema odgovoran EMS, a za šta država. S druge strane i EBRD je donirala još jednu studiju u vezi za integracijom samo vetroelek trana u EES i mrežnim problemima. Ovako dobijena saznanja ubacivaćemo u naše buduće analize i preporuke, jer naša sadašnja davanja mišljenja, na koja nas obavezuje Zakon, uglavnom su načelna kaže Balkoski.
Ko će da koristi „zelene resurse“?
Za dve godine, koliko traje energet ska dozvola investitor ima dosta toga da istraži i ispita, pre nego što do nese konačnu odluku i često se događaju odustajanja od gradnje vetroelektrana. Naš sagovornik ističe primer Grčke, gde je izdato energetskih dozvola za oko 10.000 MW, a snaga izgrađenih vet roelektrana je oko 1.000 MW. Dug je to period i ispreče se razni problemi. A, nisu to male pare naročito za pri vatne investitore. Vetropark od oko 300 MW staje bar 450 miliona evra! Takođe, mora da se nađe ko će da bude balansno odgovoran, odnosno ko će u sistemu za „zameni“ ove elektrane kada vetra nema. Za sada to je svakako EPS, ali ova energija može da se obez bedi i iz drugih sistema. Ta balansna energija je izuzetno skupa i ako je reč o tržišnim uslovima njene nabavke i ona može da donese dobru zaradu. A ne kao sada da se EPSov kWh na visokom naponu prodaje po limitranim cenama od 2,8 evro centi, a da se kilovatčas proizveden iz vetroelektrana prema nezvaničnim kazivanjima vrednuje oko 10,5 evro centi?! U vezi sa naglim rastom interesovanja za gradnju vet roelektrana na našem području dovo di se još jedna činjenica.
U maju ove godine izašla je i nova direktiva EU kojom se omogućava da zemlje članice u graničnim zemljama sa EU grade kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, odakle bi se ta zelena ener gija direktno prenosila kod njih. To bi se računalo kao kapacitet te zemlje EU, koja je inves tirala u gradnju takve elektrane. Na nedavnom sas tanku u Beču ljudi iz zemalja, koje se graniče sa EU su se pitali, a kakvu oni korist imaju od toga? Praktič no nikakvu, izuzev zapošljavanja ma log broja ljudi, a trošio bi im se taj zeleni resurs, koji će im kasnije biti i te kako pot reban za ispunja vanje propisane obaveze za proizvodnju ovakve ener gije, kada uđu u EU! S tim u vezi jasno se postavlja pitanje da li mi uopšte ovaj resurs treba da ustupamo ili da ga čuvamo za svoje potrebe napo minje Balkoski.
Za vetroelektranu od recimo 188 megavata za validne rezultate merenja jačine vetra, svakako nije dovoljan samo jedan stub već ih je potrebno naj manje tri za merenje njegove brzine i to najmanje na tri različite visine napominje Tomislav Peruničić, samo stalni inženjer za obnovljive izvore energije Sektora za strategiju u Direk ciji EPSa za strategiju i investicije. Ako se postavi stub od 50 metara, merila bi se brzina na 10, 30 i 50 meta ra. Međutim, preporuka Svetske banke, koja većinu od tih firmi, koje se bave energijom vetra kreditira, nalaže izgradnju meteoroloških stubova vi sine 80 metara, zato što se i turbine obično nalaze na visini od oko 80 metara; mada se sada ide na 100 i više metara. Tako se dobijaju prave infor macije, a jedna studija EPSa završena 2002. samo je ukazala na oblasti gde postoji određeni potencijal vetra i gde je potrebno obaviti dodatna ispi tivanja kaže Peruničić.
To se odnosi na jugoistočnu Srbiju i deo južnog Banata, oko Vršca, a ko rišćeni su podaci sa glavnih meteoro loških stanica sa visine od 10 metara. Kasnije su neke kompanije postavile i svoje stubove za merenje parametara vetra, na visinama 50 i 60 metara. Koliko sam obavešten, jedino je urađena studija izvodljivosti po na šim zakonima za eventualnu izgradnju i potencijalni vetropark 15 puta po 3 MW (ukupno 45 MW) za planinski prevoj Popadija (opština Negotin). Najviše dosadašnjih zahteva za izda vanje energetskih dozvola skoncent risan je na gradnju vetroelektrana u Banatu. Jedan od glavnih razloga je što, pored solidnog potencijala vet ra, tu postoje i mnogo bolji pristupni putevi, nego u mnogim drugim krajevi ma Srbije. Ali, s obzirom na snage tih vetroparkova, koje trenutno iskazuju zainteresovani investitori, mnogi od njih morali bi da grade sopstvene dalekovode i to ne male kilometraže! Zato sam prilično skeptičan koli ko će se cela ova priča o gradnji tih nekoliko stotina pa i više megavata, ostvariti kaže Peruničić.
Do novca samo zatvorenom finansijskom konstrukcijom
Pare od Svetske banke, ili neke druge mogu se dobiti, samo ako je za tvorena kompletna finansijska kons trukcija, sa jasnim feed in tarifama, sa dogovorenim plasmanom električne energije i svim ostalim ekonomskim parametrima. One procenjuju da li postoje uslovi za vraćanje kredita. Energetske dozvole za neke vetro elektrane investitori su već dobili, vreme protiče, a treba još mnogo toga da se uradi. Mislim da sve te priče o stotinama i stotinama megavata iz vetroelektrana nisu još realne, jer ne postoji dobra podloga za realiza ciju tih projekata u narednih godinu i više dana i opaske o virtuelnosti takvih megavata, za sada su prilično osnovane kaže Peruničić.
 

Najnovije vesti Srbija :

23 Jun 2019 Potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na 1035MW
23 Jun 2019 „Veliko spremanje” Dunava
23 Jun 2019 USPEŠAN BILANS TE-KO KOSTOLAC
23 Jun 2019 Srbija bogata geotermalnim potencijalima
23 Jun 2019 I u Leskovcu novo osvetljenje
20 Jun 2019 EMS: Tri plana odbrane
20 Jun 2019 Proizvodnja uglja u EPS-u povećana za 9.000 tona

 

Povezane vesti :

23 Jun 2019 Potencijal vetra u Srbiji procenjuje se na 1035MW
23 Jun 2019 „Veliko spremanje” Dunava
23 Jun 2019 USPEŠAN BILANS TE-KO KOSTOLAC
23 Jun 2019 Srbija bogata geotermalnim potencijalima
23 Jun 2019 I u Leskovcu novo osvetljenje
20 Jun 2019 EMS: Tri plana odbrane
20 Jun 2019 Proizvodnja uglja u EPS-u povećana za 9.000 tona
20 Jun 2019 Ovoliko kilovata proguta klima-uređaj
10 Jun 2019 Gasne elektrane svetski trend
10 Jun 2019 Bugarska nam nudi da PRAVIMO NUKLEARKU
4 Jun 2019 Zašto je struja u „crvenoj zoni“ daleko skuplja
30 Maj 2019 SEEPEX: Uvedeni fjučersi
27 Maj 2019 Savetovanje CIGRE Srbija od 2. do 6. juna 2019
27 Maj 2019 Rekordna proizvodnja struje na godišnjicu Đerdapa
14 Maj 2019 U Srbiji trenutno 285 energetskih menadžera

Web Analytics