elektroenergetika

Bum „zelenih” automobila
13 Avg 2021 - politika

Norveška je duboko zagazila u novu tehnološku revoluciju na polju električnih automobila. Kupovina novih vozila na struju povećava se iz meseca u mesec, pa ova zemlja ima najveći broj električnih vozila na svetu po glavi stanovnika. Prema najnovijim statističkim podacima, na norveškim drumovima nalazi se oko 400.000 vozila koja troše čistu električnu energiju, što je blizu 14 odsto od celokupnog voznog parka. Osim toga, na putevima je i oko 160.000 hibridnih automobila, koji istovremeno mogu da koriste klasično gorivo i struju („plag-in” hibridi, čije se baterije pune na struju i mogu da pređu, zavisno od tipa automobila, od 40 do 70 kilometara), kao i oko 140.000 klasičnih hibridnih automobila, koji koriste isključivo goriva za punjenje baterija. Do sada je registrovano tek dvadesetak automobila koji za pogon koriste vodonik i potražnja za njima drastično je smanjena nakon što je pre izvesnog vremena u blizini Osla u eksploziji potpuno uništena stanica za punjenje automobila kojima je vodonik pogonsko gorivo.

Prema podacima Udruženja vlasnika električnih automobila, u Norveškoj se neprestano povećava tražnja za vozilima na struju – od ukupne prodaje novih vozila, gotovo 60 odsto otpada na nove električne limuzine. Na listi najprodavanijih ranije je primat držao „Nisan”, ali se u poslednje vreme na tabeli u vođstvu smenjuju drugi favoriti kupaca – „Teslini” modeli, električni „golfovi”, a poslednjih meseci pristižu i veoma su popularni i drugi „Folksvagenovi” modeli. U samom vrhu popularnosti je i „Audijev” model „e-tron”. U kategoriji srednjih i manjih, „narodnih” automobila veliku popularnost uživaju vozila iz fabrika „Be-Em-Ve”, „Reno”, „Kija” i „Hjundaji”.

Električni bum prate izvesne poteškoće s izgradnjom stanica i punktova za punjenje ekološki čistih automobila. Za sada je duž puteva i u gradovima postavljeno oko 18.000 punjača. To nesumnjivo nije dovoljno, jer se već javljaju redovi na stanicama pošto, prema zvaničnim podacima, na jedan punjač dolazi 19 električnih vozila.

Pod sloganom „Budućnost je električna”, norveške vlasti su nizom mera, beneficija i subvencija privukle vozače da se s takozvanih fosilnih vozila preorijentišu na automobile koji su „klimatski prijatelji”, koji ne zagađuju okolinu, odnosno na „zelene” automobile koji ne izbacuju otrovne gasove i čestice. U početku automobilske revolucije, pre sedam, osam godina, pogodnosti za kupovinu četvorotočkaša s pogonom na struju bile su ogromne – nije se plaćao PDV niti druge dažbine prilikom registracije, vozila su se besplatno punila na posebnim punktovima u gradovima, a električni automobili imali su nekoliko godina privilegiju da svuda mogu besplatno da se parkiraju.

Vozači automobila na struju nisu plaćali ni putarinu, dok su vlasnici dizelaša i benzinaca morali za to da izdvajaju pozamašne sume jer se, primera radi, putarina naplaćuje ne samo na auto-putevima, već i na ulasku, pa i izlasku iz većih gradova. Električna vozila imala su, a i sada delimično imaju pravo da koriste posebne, takozvane kolektivne trake, koje u gradovima služe isključivo vozačima autobusa i taksistima da izbegnu gužve u špicevima. Sada, od svih pogodnosti i beneficija ekološki čistim i bešumnim vozilima ostali su samo struja, koja je dakako jeftinija od dizela i benzina, i upola niže cene drumarine u odnosu na onu koja se plaća za klasične automobile.

Uprkos izvesnim restrikcijama i gubljenju privilegija, električni automobili polako, ali sigurno potiskuju i u zasluženu penziju guraju vozila na fosilna goriva. Prema nedavno usvojenom dugoročnom klimatskom planu norveške vlade, od naredne godine svi novi putnički i laki transportni automobili u službenoj upotrebi biće električni. „Zelenom petoletkom” predviđeno je da sve državne ustanove, uprave, javna preduzeća, ministarstva moraju da nabavljaju nove automobile na električni pogon. Od ove uredbe „pomilovane” su vojska, policija, vatrogasne službe, hitna pomoć, kao i druge državne strukture i ustanove gde nije moguće koristiti električna vozila zbog prirode posla, jer transport na struju ima svoja ograničenja i domete, odnosno potrebno je određeno vreme da se vozila napune energijom.

Prema ambicioznom ekološkom planu norveških vlasti, nova službena električna vozila moraće da nabavljaju i niže strukture – od opština do okruga. Od 2025. godine i javni gradski prevoz trebalo bi da se obavlja električnim autobusima. Vlast procenjuje i nada se da će od te godine moći da uvede i zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel pogon. Dakle, za tri godine očekuje se da se na tržištu novih automobila prodaju isključivo vozila na struju.

Vlasti su dale zeleno svetlo većim gradovima da razrade mogućnosti i planove za delimičnu zabranu ulaska benzinaca i dizelaša u najuže gradske zone. Tako su Oslo i Bergen određeni za pilot-projekat i u ovim gradovima postepeno se vrše pripreme za proterivanje četvorotočkaša zagađivača iz užeg gradskog jezgra. U norveškoj prestonici već su mnoge ulice i parkirališta zatvoreni i pretvoreni u pešačke zone i biciklističke staze. Cilj je da se zagađenje smanji potpunom zabranom ulaska benzin i dizel vozila u strogi centar Osla, gradsku zonu takozvanog Prstena dva, koji u izvesnoj meri podseća na beogradski „krug dvojke”.

Povezane vesti BALKAN

11 Avg 2022 Najavljeno najveće ulaganje u „čiste tehnologije" u istoriji SAD rts

10 Avg 2022 Trend poskupljenja struje se sigurno nastavlja rtv

10 Avg 2022 Singapur gradi elektranu na plimu i oseku biznis

8 Avg 2022 Pet nuklearki u Francuskoj privremeno izuzeto od ekoloških pravila politika

8 Avg 2022 Portugal dobio plutajuću sunčanu elektranu energetikanet

8 Avg 2022 EV u Evropi: Smena na čelnoj poziciji kamatica

3 avg 2022 Smanjenje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030.godine b92

25 Jul 2022 ERUPCIJA VULKANA NIJE OŠTETILA NUKLEARKU blic, 021

25 Jul 2022 Broj električnih vozila porašće pet puta do 2025. godine novaekonomija

25 Jul 2022 Usporava rast svetske tražnje električne energije euractiv



Web Analytics