elektroenergetika

Dok jedni gase – drugi grade nove TE na ugalj
31 Jan 2021 - energija

Sve više razvijenih zemalja napušta ugalj kao dosad najvažniji energent, uz naftu. Tako je proizvodnja električne energije iz uglja u zemljama Evropske unije smanjena 2019. godine za 24 odsto, što je najveći pad od 1990. godine. Najdalje su u tome odmakli, prema pisanju DPA, Nemačka, Španija, Holandija, Velika Britanija i Italija, koje u ukupnom smanjivanju ove proizvodnje učestvuju sa 80 odsto.

Niz evropskih zemalja saopštilo je svoje planove za zatvaranje elektrana i toplana na ugalj. Energija iz uglja se sada više ne proizvodi u Estoniji, Litvaniji, Letoniji, Švedskoj, Belgiji i Austriji. Pored njih, u zemlje koje ne proizvode ugalj spadaju i Švajcarska, Island, Albanija i Norveška. Do 2021. trebalo bi da prestane proizvodnja energije iz uglja u Portugalu, do 2022. u Francuskoj, do 2024. u Velikoj Britaniji, mada se, već od minule godine u ovoj zemlji ne koristi ugalj za proizvodnju električne energije. U Irskoj i Italiji proizvodnja energije iz uglja prestaje do 2025. godine, a do 2028. u Grčkoj, do 2029. u Finskoj i Holandiji, a do 2030. u Mađarskoj, Slovačkoj i Danskoj. Nemačka je, kao ugljena velesila, ostavila malo više vremena. Utvrđen je harmonogram postupnog napuštanja ugljene energetike - do 2038. godine. U tom istom roku bi, inače, trebalo da bude napuštena proizvodnja uglja u Češkoj, koja ima sličnu energetsku strukturu kao Nemačka.

Utvrđivanje termina dugo je odlagala Poljska, koja se čak (jedina) nije pridružila zajedničkom cilju da će sve zemlje EU da budu najkasnije do 2050. klimatski neutralne u energetici. Sindikati poljskih rudara su krajem prošle godine postigli sporazum s vladom da će ona da dotira sve rudnike uglja koji budu imali gubitke zbog smanjivanja proizvodnje, tako da će poslednji rudnik biti zatvoren do kraja 2049. godine.

Neizvesnost u pogledu napuštanja uglja još vlada u Rumuniji i Bugarskoj, kao i svim zemljama bivše Jugoslavije, među njima i u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su članice EU.

EU priprema osnivanje evropskog fonda JTF, koji bi trebalo da ublaži ekonomske i društvene posledice prelaska zemalja Unije na takozvanu klimatski odgovornu ekonomiju u oblastima pretežno zavisnim od uglja. Taj fond bi trebalo da raspolaže sa 17,5 milijardi evra. Tu je sporno pitanje dotiranje prelaska u energetici s uglja na gas jer ima dosta zemalja u kojima preovlađuje mišljenje da gas nije ekološki čist izvor energije.

„Crno zlato“ van EU i SAD sve traženije

Ovako stvari stoje u Evropi, koja je najdalje otišla u „eliminaciji“ uglja. Međutim, sasvim je drugačija situacija kada je reč o ostatku sveta. U ovom trenutku, kako pokazuju podaci portala Global Coal Plant Tracker, u 62 zemlje sveta je u planu ili se gradi 1.600 termoelektrana na ugalj, od čega 27 u Evropskoj uniji. Novim TE na ugalj, kako se navodi u Biltenu Agencije za energetiku Republike Srbije, uvećala bi se svetska proizvodnja električne energije iz ovog energenta za 43 odsto.

– Ovo deluje neverovatno imajući u vidu da je proizvodnja električne energije iz uglja pod napadima zapada, posebno zemalja EU i SAD – konstatuje Tod Rojal, ekspert za energetiku konsultantske kompanije „Ascendance Strategies“ u analizi pod naslovom „Da li je ugalj odgovor za milijarde ljudi bez energije i struje?“

Bilo kakav novi zeleni dogovor, Pariski klimatski sporazum ili regulatorno izbacivanje uglja od strane EU i američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) nadoknađuju Japan, Indija i Kina. Ali i sama EU, koja gradi 27 elektrana na ugalj kako bi sprečila poremećaje u snabdevanju električnom energijom usled prevelike zavisnosti od kapaciteta na vetar i sunce.

– Zapad sa SAD i EU na čelu vrši energetsko samoubistvo kada odbija da prihvati i reguliše postojanje HELE elektrana na ugalj sa manjom emisijom do četrdeset i pet odsto – konstatuje Tod Rojal.

Dakle, mimo Zapada, ugalj se koristi više nego ikada. Kina, Japan i Indija grade najnovije elektrane visoke efikasnosti s niskim emisijama (high efficiency low emission - skraćeno HELE). Konkretnije, postrojenja za proizvodnju električne energije HELE deluju na višim temperaturama od normalnih, uz povećanu efikasnost. HELE elektrane zaista funkcionišu na nivou 45 odsto niže emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova nego u postojećim termoelektranama na ugalj.

Zvanična indijska energetska strategija zasniva se na odluci da će ugalj da bude glavni izvor električne energije te zemlje. Japan priprema izgradnju 22 HELE elektrane koje bi zamenile nuklearke ugašene posle katastrofe u Fukušimi. Kina planira da izgradi čak 300 HELE elektrana kod kuće i u inostranstvu.

Ono što im daje posebnu prednost svakako je činjenica da HELE elektrane proizvode drastično više električne energije od obnovljivih izvora. Dakle, glavni razlog je što HELE postrojenja imaju iskorišćenost kapaciteta 86 odsto, dok je kod korišćenja energije vetra on 35 odsto, a solarna postrojenja imaju iskorišćenost kapaciteta od 22 odsto.

„Predah“ u potrošnji električne energije

Pošto trenutno doživljava svoj najveći pad potražnje u poslednjih nekoliko decenija, očekuje se da će globalna potražnja za električnom energijom vrlo skromno da poraste 2021. godine. Ovo ističe Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom prvom izveštaju sa tržišta električne energije (Electricity Market Report).

Istorijski šok krize zbog pandemije korone, kako zaključuje ova agencija, rezultira smanjenjem globalne potražnje za električnom energijom u 2020. godini za dva odsto.

Prognozira se da će potražnja za električnom energijom u 2021. godini da poraste za oko tri odsto. To će biti znatno slabije od oporavka potražnje za električnom energijom, koja je bila viša čak za iznad sedam odsto u 2010. godini – godinu dana posle globalne finansijske krize. IEA očekuje da će rast potrošnje u 2021. da predvodi porast potrošnje u Kini, Indiji i drugim privredama u usponu.

U Evropi je potražnja za električnom energijom minule godine opala za oko pet odsto! Obnovljivi, koji su 2019. zadovoljavali u Evropi 37 odsto potreba za električnom energijom, u 2020. godini su zadovoljavali čak 42 odsto, dok je proizvodnja iz uglja opala za 15 odsto, a iz nuklearki 12 odsto, što je najveći pad u protekle dve decenije. Najmanji pad zabeležila je proizvodnja struje iz gasa, koja je sa 771,3 milijarde kilovat-časova opala na 723 milijarde kilovat-časova. Najveći pad potražnje za električnom energijom prošle godine zabeležile su Nemačka, Francuska, Britanija, Italija i Španija.

Povezane vesti BALKAN

29 Mar 2021 Evropa do 2030. zatvara termoelektrane na ugalj vesti

9 Mar 2021 Deset godina nakon nuklearne nesreće u Fukušimi rts

8 Mar 2021 Nemačka daje NUKLEARKAMA milijarde da se – UGASE bizlife

31 Jan 2021 Dok jedni gase – drugi grade nove TE na ugalj energija

26 Jan 2021 Obnovljivi izvori prvi put preuzeli primat u proizvodnji električne energije u EU euractiv

14 Jan 2021 Nova tehnologija čuva planetu vesti

29 Nov 2020 Solarni paneli iznad irigacionih kanala u Indiji danas

14 Okt 2020 Gašenje nuklearki Nemačku mnogo koštalo? b92

13 Avg 2020 Deset posto električne energije svijeta dolazi iz obnovljivih izvora aljazeera

9 Avg 2020 Španija investira 316 miliona evra u razvoj obnovljivih izvora energije b92



Web Analytics