elektroenergetika

„Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju“
13 Jan 2023 - okradio, mre

Ministarstvo rudarstva i energetike i USAID projekat „Bolja energija“, uz podršku „EU u Srbiji“, počeli su kampanju „Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju“.

Cilj kampanje je informisanje građana putem medija i društvenih mreža o značaju energetske efikasnosti u domaćinstvima. Pridržavajući se praktičnih saveta, građani mogu da smanje svakodnevnu potrošnju električne energije prilikom korišćenja kućnih aparata, u pripreme hrane ili zagrevanja doma i time doprinesu energetskoj bezbednosti Srbije, navode u Ministarstvu.

više o kampanji "Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju" : https://www.mre.gov.rs/cuvaj-stedi-ne-rasipaj-energiju

Energetski odgovorni ka istom cilju

Promenom navika i ponašanja, bez novih ulaganja, moguće je ostvariti dvocifrene procente uštede električne i toplotne energije što je veoma važno u uslovima kad se ceo svet suočava sa energetskom krizom i rastom cena energije. Malim i odgovornim koracima moguće je sačuvati energiju od nepotrebnog rasipanja bez smanjenja žiotnog komfora.

Svakoga dana upotrebljavamo energiju za prevoz, kuvanje, grejanje, hlađenje, proizvodnju, osvetljenje, zabavu i druge svrhe. Ipak, veoma je važno na koji način se ta energija koristi s obzirom da bitno utiče na našu okolinu i život. Tu se izdvajaju dva važna pitanja - da li štedimo energiju i da li je koristimo na najefikasniji način? Kako se trenutno ceo svet nalazi u globalnoj energetskoj krizi, veoma je značajno da preduzmemo adekvatne mere kako bismo racionalizovali potrošnju električne i toplotne energije tokom zimskih meseci i smanjili potrebu države za uvozom električne energije. Prosečna godišnja potrošnja za grejanje u Srbiji veća je za 30 kilovat-časova po metru kvadratnom u odnosu na prosek u Evropskoj uniji, dok je potrošnja primarne energije po društvenom proizvodu, merena prema kupovnoj moći, veća za skoro 90 odsto. Ti pokazatelji upućuju na zaključak da u Srbiji postoji značajna energija koja se neracionalno upotrebljava. Potrebno je podići svest i odgovornost kako ne bismo uzaludno rasipali energiju i u najmanjoj mogućoj meri osetili posledice energetske krize.

Ušteda energije podrazumeva odgovoran pristup i male svakodnevne promene navika kojim se energija značajno može uštedeti ali i smanjiti finansijski troškovi.

Od ukupne energije koju potroši jedno domaćinstavo, oko 60 odsto potroši se na grejanje, devet odsto na zagrevanje vode, šest odsto na kuvanje, pet odsto na klima uređaje, dok se ostalih 20 odsto potroši na ostale kućne uređaje i rasvetu. Od ovih ostalih, najveći potrošači su frižideri, zamrzivači i mašine za veš. Zbog toga pri kupovini kućnih uređaja, treba da obratite pažnju na njihov energetski razred, a posebno u slučajevima kod uređaja koji se svakodnevno koriste, jer se tako može ostvariti i do 50 odsto uštede energije. Pored toga, dodatne uštede se mogu ostvariti njihovim racionalnim i pravilnim korišćenjem.

Kada su u pitanju sijalice, preporuka je izgasiti ih u prostorijama u kojima se ne koriste i maksimalno korišćenje prirodnog svetla. Značajne uštede mogu se ostvariti zamenom običnih sijalica sa užarenim vlaknom LED sijalicama koje troše i 10 puta manje energije i traju višestruko duže.

Kuvajući u poklopljenoj posudi može se uštedeti do 20 odsto energije. Pri kuvanju treba koristiti posude koje su veličinom istovetne veličini grejne ploče i najekonomičnije kuvanje obavlja se u ekspres loncu kojim se vreme kuvanja i utrošenja električna energija smanjuju za dva do tri puta. Isključivanjem šporeta pre nego što je jelo gotovo može se uštedeti 10 odsto energije.

Bojleri troše oko 20 odsto ukupne električne energije ili oko 8 odsto ukupne energije u domaćinstvima. Najefikasniji način da se smanji nepotrebna potrošnja energije i kvarovi bojlera obezbeđuje se podešavanjem termostata bojlera na temperaturu zagrevanja vode do 60 stepeni. Racionalnom upotrebom protočnog bojlera u kuhinji može se uštedeti do 40 odsto energije.

Mašina za veš troši troši oko 10 odsto električne energije u domaćinstvima. U procesu pranja veša, oko 80 odsto električne energije potroši se na zagrevanje vode zbog čega se najznačajnije uštede postižu pranjem veša na nižim temperaturama, pri čemu današnji detedženti podjedanko uspešno otklanjaju nečistoće kao i na višim temperaturama. Mašinu za veš treba programirati da radi noću, u periodima niže tarife, jer je tada električna energija četiri puta jeftinija nego danju. Ukoliko je moguće, izbeći sušenje veša u sušilicama, već ga sušiti na vazduhu. Energetski je mnogo efikasnije pranje punog bubnja veša, nego dva pranja do pola napunjenog bubnja. Takođe, prilikom kupovine veš mašine voditi računa o energetskom razredujer se tako može uštedeti i do 50 odsto energije.
Temperaturu za čuvanje hrane u frižideru treba podesiti na najmanje 4 stepena (srednja pozicija), a u zamrzivaču na -18 stepeni. Svaki stepen niže temperatura povećava potrošnju električne energije za pet odsto.

Računarski monitor troši oko 50 odsto od ukupne električne energije koju troši ceo računar zbog čega je potrebno podesiti računar da nakon određenog vremena nekorišćenja se automatski uključi na „stand-by“ režim rada. Televizori, monitori i računari i kada su u „stand-by“ režimu rada troše preko 20 odsto ukupne električne energije koju inače troše u normalnom radu. Potrošnja energije u „stand-by“ režimu može da dostigne i do 6 odsto ukupne električne energije potrošene u domaćinstvu. Zbog toga je potrebno isključiti ove uređaje kada se ne koriste. Punjači za mobilne telefone, laptopove, digitalne kamere troše energiju i kada su uređaji napunjeni i kada su uključeni u utičnicu.

Unapređenje energetske efikasnosti je pitanje energetske i finansijske racionalizacije
Energetska efikasnost po aktuelnoj Strategiji razvoja posmatra se kao „novi izvor energije“. U Srbiji se u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru utroši oko 50% finalne potrošnje energije. Prosečna potrošnja toplotne energije po m2 godišnje u Srbiji je oko dva puta veća od proseka u zemljama članicama EU. Zbog toga će u narednom periodu biti izuzetno važno da se u ovom segmentu potrošnje energije sprovedu mere unapređenja energetske efikasnosti kako bi se smanjili nepotrebni troškovi i unapredilo stanje u energetskom sektoru. U periodu do 2030. godine očekuje se da se smanji finalna potrošnja energije za oko 10% u odnosu na sadašnji trend njene potrošnje, što je više od godišnje proizvodnje električne energije u termoelektrani TENT A (oko 12 TWh). Samo u sektoru domaćinstava u narednom periodu trebalo bi da se ostvari oko 23% ovog cilja.

Najveći izazov za unapređenje energetske efikasnosti predstavljaju domaćinstva a posebno ona koja žive u stambenim zgradama.

Kroz Nacionalni program energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća koji MRE sprovodi u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave obezbeđena su sredstva za subvencije za preko 25.000 domaćinstava u vrednosti od oko 2,66 milijarde dinara.

Očekivana ušteda energije je 235 miliona kWh godišnje, što je reda godišnje proizvodnje toplotne energije toplane u Nišu, a smanjenje emisija CO2 oko 103,3 hiljade tona gasova godišnje što je jednako emisiji 57.000 vozila godišnje.

Osim stambenih objekata, veoma je važno raditi na unapređenju energetske efikasnosti postojećih objekata javnog sektora pa je Ministarstvo u prethodnom periodu sprovelo rehabilitaciju javnih objekata u jedinicama lokalne samouprave u okviru kojih je završeno 107 projekata (smanjenje CO2 13.000 t/god, uštede energije oko 22,54 miliona kWh godišnje). Ukupna investicija iznosila je oko 1,76 milijardi dinara. Ovi projekti najvećim delom su obuhvatili energetsku rehabilitaciju škola, vrtića, domova zdravlja i zgrada opština.

Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti raspisala je u 2022. godini javni poziv za dodelu podsticaja javnim objektima u jedinicama lokalne samouprave i sredstva u iznosu od 688 miliona dinara su dodeljena 38 jedinici lokalne samouprave. Realizacijom projekta ostvariće se uštede energije 30 - 50% godišnje u zavisnosti od primenjenih mera (zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača, postavljanja termičke izolacije zidova, unapređenje termotehničkih sistema u zgrade putem zamene sistema ili dela sistema efikasnijim sistemom, ugradnja solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode, modernizacije sistema javnog osvetljenja, ugradnja solarnih panela i dr).

U narednom periodu očekuje se dalji nastavak ovih aktivnosti kako sredstvima budžeta tako i kroz realizaciju projekata u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. U segmentu domaćinstava to su SURCE projekat i projekat „Energetska sanacija stambenih i javnih objekata priključenih na sistem daljinskog grejanja“ za koje je EBRD obezbedio zajam od 50 miliona evra i donaciju od 5 miliona evra i čiji se početak realizacije očekuje 2023. godine. U sektoru javnih zgrada u pripremi je realizacija projekta „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“ za šta je obezbeđen zajam Banke za razvoj Saveta Evrope u visini od 40 miliona evra i projekat „Energetska sanacija stambenih i javnih objekata priključenih na sistem daljinskog grejanja“ – VMA, za čiju je prvu fazu obezbeđen zajam KfW-a od 50 miliona evra i 5 miliona evra donacije.

Zbog čega su važni energetsko označavanje i eko-dizajn?
Uvođenjem nove regulative Evropske unije izmenjena su obeležja energetskih klasa proizvoda, a samim tim i energetskih nalepnica. Od sada će se energetski razredi obeležavati od najvišeg „A“ razreda do „G“, najnižeg.

Kupovina bele tehnike i drugih kućnih aparata je naš izbor na duge staze, jer ih često koristimo više od 10 godina. Zato je potrebno dobro razmisliti i doneti odluku koji uređaj će se, tokom godina, najviše isplatiti. Energetski efikasni uređaji štede električnu energiju, umanjuju račune za struju i efikasniji su na duže staze. Zelene oznake nam pomažu da napravimo pametniji izbor kućnih aparata i potvrđuju bolji odnos prema našem okruženju. Pored ovih informacija, energetske oznake pokazuju: godišnju potrošnju uređaja, njegovu zapreminu, nivo buke koju proizvodi i QR kod za detaljnije informacije o proizvodu.

Novo označavanje energetske efikasnosti na proizvodima kreće se od „A“ do „G“ klase. „A“ predstavlja najefikasniju energetsku klasu. To znači da, na primer, frižider ili šporet „G“ klase godišnje potroše bar dvostruko više električne energije od onih obeleženih klasom „A“ i emituju znatno veću količinu štetnog ugljen-dioksida.

Svi proizvođači moraju da se pridržavaju novih propisa dok će kupci dobiti tačne i pouzdane informacije o energetskim karakteristikama njihovih proizvoda. Na njima je da se odluče, da li žele da kupe proizvod koji troši malo više struje, ili da kupe uređaj koji troši malo manje struje, manje troši vode, manje stvara buku itd. Te nalepnice su namenjene potrošačima, i sve informacije koje se tu nalaze su upućene potrošačima, radi njihovog lakšeg izbora.

Prema istraživanjima koja su rađena u Evropskoj uniji, 80% potrošača Evropske unije pri odabiru proizvoda vodi se energetskim razredom tog proizvoda. Kod nas, nažalost, samo 13% ljudi bira proizvod na bazi njegove potrošnje električne energije, što je poražavajuće. I zbog toga moramo da radimo na unapređenju svesti o energetskoj efikasnosti.

Kupovinom kućnih aparata sa zelenom oznakom štedimo energiju, čuvamo kućni budžet i prirodu. Oni su dobar izbor za sve nas danas i sutra.

Kalkulator potrošnje energije pomaže građanima EU prilikom kupovine kućnog aparata
Kako bi građani prilikom kupovine kućnog aparata mogli da raspolažu sa svim informacijama u vezi sa njegovim potrošnjom energije, u okviru EU projekta BELT je razvijen kalkulator koji kupce informiše o godišnjoj potrošnji energije, potrošnji energije po satu za taj uređaj, godišnjim troškovima električne energije povezane sa korišćenjem uređaja (prema cenama u EU), emisiji CO2 koja se generiše pri proizvodnji potrošene električne energije i broju stabala potrebnih za apsorpciju emitovanog CO2.

Ovaj alat omogućava svakome da proveri koliko određeni proizvod troši struje i novca, i kako utiče na prirodu, uzimajući u obzir tip aparata, njegov energetski razred i broj članova domaćinstva, odnosno način upotrebe. Kalkulator daje informacije o aparatima čije su energetske oznake nedavno promenjene: frižiderima, sijalicama, mašinama za pranje sudova, mašinama za pranje veša, mašinama za sušenje veša i monitora.

Na primer, kao što je navedeno na sajtu , kombinovani frižider energetske klase „A“ koji koristi jedna osoba potrošiće 67 kWh električne energije godišnje, što će koštati 24 evra (srednja evropska vrednost) godišnje, a proizvešće 22 kg CO2 godišnje, za čiju apsorpciju je potrebno 2,2 stabla drveta. Poređenja radi, isti frižider energetske klase „C” troši 105 kWh struje godišnje (37 evra), i proizvodi 34 kg CO2 godišnje, što zahteva 3,4 drveta za apsorpciju.

Kako navodi projekat BELT, EU energetska oznaka se pokazala uspešnom: 85% potrošača u Evropskoj uniji je prepoznaje i razmatra prilikom kupovine. Takođe, novi način označavanja je podstakao proizvođače na inovacije i tehnološka unapređenja uređaja. Kada su važile stare oznake za energetske razrede, većina proizvoda na tržištu je bila u klasama „A+++“, „A++“ ili „A+“, a u trenutku uvođenja novih oznaka većina uređaja na tržištu bila u najnižim klasama: „G“, „F“, ili „E“, a skoro nijedan uređaj nije bio u klasama „B“ ili „A“. To znači da je ranije kupcima bilo otežano da razlikuju proizvode sa najboljim učinkom, mogli bi pomisliti da kupujući proizvod „A+“ klase kupuju jedan od energetski najefikasnijih na tržištu, dok u stvari ponekad kupuju prosečan proizvod, ili čak jedan od najmanje efikasnih.

Kako bi građanima olakšala razumevanje i upoređivanje proizvoda, EU je krajem februara 2019. usvojila revidirani sistem energetskog označavanja i skalu od „A“ do „G“ za šest kategorija proizvoda koji je stupio na snagu 01. marta 2021. godine. Novina uključuje reskaliranje postojećih oznaka, kao i obavezu proizvođača da svoje proizvode koje prodaju u EU registruju u onlajn bazi podataka energetski efikasnih proizvoda , što omogućava veću transparentnost i lakšu inspekcijsku kontrolu tržišta. Ovim će se potrošačima omogućiti da lakše prepoznaju najefikasnije proizvode.

Projekat BELT finansirao je program za istraživanje i inovacije Evropske unije Horizont 2020. Njegovi glavni ciljevi bili su da olakša prelazni period na novu, promenjenu, oznaku; da informiše i obuči glavne aktere u sistemu; da stimuliše potrošače da biraju proizvode sa boljim energetskim učinkom i proizvođače da istražuju i dalje unapređuju svoje proizvode, podržavajući na taj način inovacije i investicije.

Povezane vesti SRBIJA

 1 Okt 2024 Đerdap 3 ključan u energetskoj budućnosti Balkana euronews

1 Okt 2024 Nikola Tesla na EXPO izložbama bizlife

26 Sep 2024 Otkriveno kako će izgledati druge aukcije u OIE ekapija

16 Sep 2024 Koja je tajna srpske energetske stabilnosti euronews

11 Sep 2024 Cilj je 45 odsto struje iz OIE do 2030. danas

6 Sep 2024 Do prve nuklearke nam je potrebno bar 10 godina nin

5 Sep 2024 Cene struje ostaju iste do kraja godine, tokom leta istorijska potrošnja politika

1 Sep 2024 Francuzi će nam pomoći oko nuklearki euronews

22 Avg 2024 Srbija može dostići broj od 5.000 električnih punjača na svojoj mreži puteva politika

21 Avg 2024 Nuklearna energija uneta u izmene Zakona o energetici biznis



Web Analytics