elektroenergetika

Modularni nuklearni reaktori
16 Maj 2022 - euronews

Nuklearne elektrane pouzdan su izvor energije širom sveta, ali ne i u Srbiji. Izgradnja nuklearnih elektrana u našoj zemlji zabranjena je Zakonom, koji je donet 1989. godine, tri godine nakon katastrofe u Černobilju, i koji je i danas na snazi. Kako se najavljuje, ove godine bi trebalo da bude gotova nova strategija razvoja energetike, uglja je sve manje, traže se novi izvori, a od političara se čuje da se razmišlja i o modularnim nuklearnim elektranama.

Geleralni sekretar Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarović kaže da je dobra stvar ta što one mogu da se nadograđuju u skladu sa potrebama.

"Prednosti su zato što su male snage i mogu da se pakuju. Prema rastu potreba za energijom one se modularno ugrađuju, pa se povećava snaga. I u pogonu su praktičnije, možete da isključite jedan modul ako vam je potrebna manja snaga ili da uključite neki koji je bio u rezervi ako snaga poraste. Zbog toga su one su fleksibilnije za rad", kaže Mesarović.

Stručnjaci za nuklearnu energiju se već godinama zalažu za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearki, ali bezuspešno. Oni tvrde da je u nuklearnoj energiji budućnost, ali i rešenje za energetski sistem Srbije.

Dimović: Mali reaktori najbolje rešenje

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči Slavko Dimović kaže da je dubokog uverenja da je nuklearna energija jedini način da se postigne energetska efikasnost i energetska stabilnost u Srbiji.

"Nuklearke proizvode 10 odsto struje, jer su i dalje fosilna goriva dominantna, odnosno ugalj. Ako hoćemo da živimo i da ne udišemo zagađen vazduh, moramo da se oslobodimo termo-elektrana. EU je prevela nuklearnu energiju u zelenu, pomoću tih modularnih reaktora. Mislim da bi bilo potrebno godinu dana da se javnost spremi na ovu promenu. Mi moramo da nađemo rešenje za fosilna goriva. Gas je prelazno rešenje, ali i dalje emituje CO2 u atmosferu, a alterativni obnovljivi izvori energije, kao što su solarna i energija vetra nisu dovoljni za industrijsku revoluciju četvrte generacije, ako i za neku ozbiljniju privredu", kaže Dimović za Euronews Srbija.

On smatra da su modularne nuklearne elektrane za sada kao tehnološka inovacija najbolje rešenje i da imaju niz prednosti.

"Pre svega je novac glavni faktor, zatim stvaranje manje radioaktivnog otpadnog materijala, efikasnije su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Prema energetskim potrebama države ili regiona se mogu skalirati energetske potrebe, tako što će se u fabrikama praviti modularni reaktori iz više delova, od kojih dodajete deo po deo, transportujete ih iz fabrike i montirate na površiinu gde će biti nuklearka koji je veličine fudbalskog igrališta i znači da zauzima destet puta manju površinu od nuklearke, što opet pojeftinjuje izgradnju. Drugo, umiruje i javnost jer može da se napravi u izolovanom području koje nije gusto naseljeno", objašnjava Dimović.

On ukazuje da modularne nuklearne elektrane nisu osmo tehnološko svetsko čudo i da su njihova preteča kompaktni nuklearni reaktori koji su se koristili najviše u Rusiji, za nosače aviona, podmornice i ledolomce. Podseća da je 2019. godine puštena čuvena plutajuća elektrana Akademik Lomonosov, koja je zamenila nuklearnu elektranu Bilibino u Čukotskoj oblasti na dalekom istoku Rusije.

Na pitanje da li manja nuklearna elektrana znači i manje akcidenata, Dimović je rekao da je nuklearna energija neopravdano stigmatizovana vezano za nuklearne akcidente, jer ih do sada imamo tri - ostrvo Tri milje, Fukušima i Černobilj.

"Manja nuklearna elektrana znači veću bezbednost, veću sigurnost, manju cenu koštanja, fleksibilnost i adaptilnost. Kada imate modularni nuklearni reaktor, vi nemate problem sa hlađenjem jezgra, jer vam nisu potrebna ekstremna napajanja električnom strujom pomoću specijalnih generatora. Problemi Srbije sa nedostatkom radne snage prevazilaze samo nuklearnu energiju, ali postoji i takozvana regionalna pamet, ali i varijante u kojima vi možete da počnete da razmišljate o tome i da se obučavate", kaže Dimović.

On ističe da se naš obrazovni sistem suviše dugo oslanjao na rusko obrazovanje i da smo narod koji je potkovan više teoretskim, nego praktičnim znanjem, ali napominje da imamo široko obrazovanje i ako bi se ideja fokusirala u datom smeru, za nekoliko godina mogli da oformimo kadarove koji to mogu da sprovedu u delo.
Kada je u pitanju menjanje zakonskog okvira da bi se dozvolila izgradnja nuklearnih objekata, Dimović podseća da je odluka o moratorijumu 1989. godine doneta za vreme Jugoslavije, kada je država imala rudnik Živinice i druge kopove, kao i Krško i da je bilo razumljivo da nuklearna elektrana nije bila ni potrebna.

Bubnjarević: Imamo kapaciteta za konvencionali reaktor

Naučni novinar Slobodan Bubnjarević kaže za Euronews Srbija da je izgradnja nuklearke za zemlju poput naše veliki zalogaj i da sve češće u javnosti možemo da čujemo kako bi rešenje bilo u takozvanim modularnim elektranama.

"Reč je o tehnologiji koja je namenjena za sve one lokacije i lokalitete gde se konvencionali reaktori ne mogu napraviti. Dakle u džunglama, viskokim planinama, u polarnom krugu, na mestima gde nemate odgovarajuću infrastrukturu da napravite konvencionalnu elektranu. Mi nismo zemlja koja se nalazi u pustinji ili u krševitom priobalju nego mi imamo kapaciteta da izgradimo konvencionalni reaktor kada bismo želeli da ga gradimo. Nama nije neophodno da postavljamo modularne reaktore", rekao je Bubnjarević.

Stručnjaci objašnjavaju da se modularni reaktori proizvode serijski, u fabrikama i takvi dopremaju na lokaciju. Ovakva elektrana može da se izgradi duplo brže od klasične, ali njena snaga je tri ili četiri puta manja. Bubnjević tvrdi da je reč o novoj tehnologiji o kojoj se mnogo govori, ali koju zapravo niko ne koristi.

"Broj malih modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu je, nećete verovati jedan. Dakle, samo jedan mali nuklearni reaktor u Rusiji, u polarnom krugu na plutajućoj nuklearnoj elektrani se koristi, a istovremeno 450 konvencionalnih nuklearnih reaktora radi širom sveta", tvrdi Bubnajrević.

O tome kakva bi elektrana za Srbiju bila najbolja, može se govoriti tek ako bi se ukinuo moratorijum, a o tome bi, kaže Bubnjević, pre svih trebalo da odluče građani Srbije, referendumom.

Spasić: Država mora da se odluči

Vladimir Spasić sa portala "Balkan green energy news" kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je izgradnja modularnih nuklerki nešto što je tek u razvoju. Spasić navodi da je ključno pitanje to da Srbija najpre reši hoće li da koristi nuklearnu energiju ili ne, a tek onda da se bavi pitanjem za kakvu bi se elektranu odlučila - klasičnu ili modernu.

"Najpre moramo da rešimo kako želimo da proizvodimo energiju ili ipak hoćemo da razvijamo neke druge izvore. To nam je za sada ključno. Ukoliko bi se odlučili za nuklearke, onda bi morali da se pozabavimo i zakonom koji kod nas brani njihovu izgradnju, a to znači da mora da se napravi predlog novog zakona, da on prođe javnu raspravu i da se o tome javnost izjasni, a na kraju bi trebalo i da se glasa o svemu tome", kaže Spasić navodeći da cela ta procedura zapravo i ne mora da bude duga, već da je presudno da pre svega Srbija prelomi šta želi.

"To bi trebalo da se temeljno razmotri u okviru nove eneregetske strategije koju pripremamo. Znači da tu kažemo kako želimo da razvijamo energiju", smatra on.

Upitan da prokomentariše da li u Srbji ima budućnosti za nuklearnu energiju, Spasić kaže da je to jedno od vodećih pitanja u svetu i da to i nije ni malo jednostavno odlučiti.

"Imate Nemačku koja bi trebalo da zatvori tri preostale nuklearne elektrane, dok imate i Francusku koja od toga ne odustaje. Činjenica je da se u svetu i one i dalje grade. Naši susedi, Rumunija i Bugarska, potpisale su memorandume sa američkim kompanijama baš o modularnim nuklearkama. Zbog svega toga mi moramo da donesemo strateško pitanje da li to uopšte želimo da radimo. Moje mišljenje je da treba da sagledamo potencijale za obnovljiv razvoj energije, a zatim da vidimo te preostale opcije pa među njima i nuklearnu energiju. Ne treba ništa odbacivati, ali po meni pre svega obnovljivi izvori energije, pa onda sve ostalo", kaže Spasić.



Povezane vesti SRBIJA

20 Jun 2022 Potrebno je do šest milijardi evra i oko pet godina vremena za nuklearku kurir

16 Maj 2022 Modularni nuklearni reaktori euronews

21 Apr 2022 Neophodne investicije u nove elektroenergetske kapacitete ekapija

14 Mar 2022 Nuklearke u Evropi potpuno sigurne rts

9 Feb 2022 Energetski sektor u Srbiji, bez obzira na otpore, mora da se menja biznis

18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021 ekapija

13 Jan 2022 Nuklearke proizvode četvrtinu električne energije u EU, u Srbiji se razmatra izgradnja biznis

12 Jan 2022 Otpor OIE znak nesposobnosti; EMS: Nismo protiv zelenih energija dnevnik

11 Jan 2022 Kako obezbediti dovoljno energenata rts

5 Jan 2022 Ugalj nam "dogoreva" rts



Web Analytics