elektroenergetika

Da li će kriza pokrenuti peštersku termoelektranu
26 Dec 2021 - politika

Da je termoelektrana na Pešteri, u ataru sela Štavalj sagrađena kada je priča i pokrenuta bila bi već remontovana. Ovako, sve je decenijama ostalo na papiru i, kako u Sjenici tvrde, pominjala se najviše pred izbore. Međutim, sada energetska kriza otvara arhive i opet se govori u smislu „šta bi bilo da je bilo”. Kako doznajemo biće to i tema za razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koga su predstavnici lokalne uprave zvali i očekuju da uskoro poseti Sjenicu.

Podsećanja radi, planovi i, kako se ispostavilo više bajkovita nego realna priča, krenula je pre nekoliko decenija. Ponajviše se o tom poduhvatu govorilo početkom druge decenije ovog veka. Naš list je 2011. godine pisao da je, shodno najavi tadašnjih predstavnika resornog ministarstva, sačinjen plan za izgradnju termoelektrane i da već ima zainteresovanih inostranih investitora, koji bi je izgradili a država sa rudnicima bi im posle bila strateški partner. Istina, nije u to vreme ovo mnogo podgrejalo javnost na hladnoj Pešterskoj visoravni pa nam je tadašnji predsednik sjeničke opštine Muriz Turković objašnjavao:

– Priča nije nova, a mi ćemo, naravno, poštovati odluku Vlade Srbije, jer nam je u interesu da zaposlimo hiljadu ljudi u ovo vreme besposlice i siromaštva. No, ne vidim da će to biti skorije, bliže sam mišljenju da je reč o dalekoj budućnosti.

Pogodio je, očigledno, Turković a shodno tadašnjoj studiji izvodljivosti, rađenoj za Češki energetski privredni blok i Evropsku agenciju za obnovu i razvoj i javnom objašnjenju Petra Škundrića, savetnika premijera za energetiku na Pešteri bi se gradila termoelektrana od 320 megavata, u kojoj bi posao našlo oko hiljadu radnika. Uz to, rečeno je da su tu potvrđene rezerve uglja od 250 miliona tona, a proizvodna cena kilovata bila bi 4,16 evrocenti. Naizgled, vrlo primamljivo za investitore da za realizaciju projekta nije bilo potrebno 742,6 miliona evra. Ta vrednost neophodnog ulaganja posebno je izazvala skepticizam kod stručnjaka srpske elektroprivrede, što su predstavnici resornog ministarstva protumačili i kao „želju za održavanjem monopola u oblasti energetike”.

Pamtimo da su još tada, brzo i žestoko, reagovali zagovornici očuvanja zdrave životne okoline, tvrdeći da bi, buduća termoelektrana znatno doprinela degradaciji zdravog i čistog ekološkog prostora kakva je Pešterska visoravan. Bilo je reagovanja i u smislu odvođenja veće količine vode za potrebe tog energetskog bloka i ugrožavanja reke Vape, jezera Uvac... i, mogućeg zagađenja čitavog područja, pa i izvorišta odakle se Sjenica snabdeva vodom, a postojala bi, tvrdilo se, i opasnost od nestašice uglja za grejanje meštana Sjenice...

Na takve i slične primedbe predstavnici države uglavnom su odgovarali da će buduća termoelektrana biti najsavremenije opremljena. A, što se vode i uglja tiče, govorio nam je i Mesko Turković, direktor rudnika Štavalj.

– Zanemarljiva bi bila količina vode koja bi se uzimala sa reke Vape, jer nije reč o malovodnom delu Pešteri, posebno kada su u pitanju podzemne vode na kojima leži rudnik. Prevashodno bi se ta voda koristila za hlađenje turbina, a tek za rezerve uglja nema razloga za strahovanje. Ovde je istražena samo trećina nalazišta pa se pretpostavlja da su rezerve veće od milijardu tona. Studija predviđa i otvaranje novog kopa a, recimo, sigurne su i overene rezerve od 250 miliona tona samo na zapadnom polju i odatle bi se ta buduća termoelektrana mogla snabdevati punih 60 godina. Bezrazložno je, dakle, i strahovanje da uglja neće imati za domaćinstva – tvrdio je tada direktor Turković.

On je i danas na toj funkciji a, kako smo u Sjenici doznali, uz Čehe, koji su i dalje zainteresovani, želju za saradnjom u eventualnoj gradnji termoelektrane iskazali su i Kinezi, Turci...

Inače, u rudniku sada radi oko 400 radnika i kopa se godišnje i do 80.000 tona kvalitetnog uglja. Moglo bi i više da je bolja ponuda radne snage, nema mladih i zainteresovanih za rudarski posao jer su mnogi sa ovog područja u međuvremenu otišli na rad u inostranstvo. Stoga su u rudniku pod ogromnim pritiskom da, u ove hladne dane, zadovolje sve kupce, pa ni direktor Turković nije imao mnogo vremena za duži razgovor o termoelektrani. Rekao nam je samo: „Gradila se termoelektrana ili se od toga odustalo pa krnulo i u zatvaranje rudnika ovaj će biti poslednji za katanac. Jer, naš mrki ugalj je izuzetno kvalitetan i zbog takvih svojstava i čistoće može da se koristi i za termoelektrane, a i široku potrošnju. Uprkos toj baš velikoj tražnji nije poskupeo, prodajemo ga za 6.260 dinara po toni.”

Povezane vesti SRBIJA

10 Maj 2022 Energetska tranzicija skup, ali neminovan i isplativ proces ekapija, biznis

3 Maj 2022 Šta je "Srpska energetska kriza"? novaekonomija

21 Apr 2022 Neophodne investicije u nove elektroenergetske kapacitete ekapija

4 Apr 2022 Pljevaljski rudnik izvoziće Srbiji 500 tona uglja dnevno politika

24 Mar 2022 Imamo veće predispozicije za korišćenje solarne energije nego Nemačka! mondo

21 Feb 2022 Dan kad je cela Jugoslavija ostala bez struje kurir

14 Feb 2022 Megavati sa Đerdapa rts

9 Feb 2022 Energetski sektor u Srbiji, bez obzira na otpore, mora da se menja biznis

7 Feb 2022 Srbiji su potrebne kapitalne investicije u zelenu agendu biznis

3 Feb 2022 Iz TENT-a se svakog dana izlije hiljade kubika tople vode rts



Web Analytics