elektroenergetika

Za struju na sunce iz kućne radinosti treba oko 2.500 evra
26 Avg 2021 - dnevnik

Kako bi se povećala energetska efikasnosti i pospešilo korišćenje obnovljivih izvora energije, država je obezbedila subvencije za zamenu stolarije, te ugradnju solarnih panela.

Javni poziv za zamenu stolarije već su raspisale mnoge opštine i gradovi, a kako je rekla ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, uskoro će biti raspisan i javni poziv za subvencije za ugradnju solarnih panela.

- Javni poziv za subvencije za ugradnju solarnih panela trebalo bi da bude raspisan 3. septembra - rekla je Zorana Mihajlović. - Država će obezbediti 50 odsto sredstava, a drugu polovinu plaćaju građani. Nekada je to bilo jako skupo i komplikovano jer su ljudi imali problema da postave solarne panele i da se priključe na mrežu. Ministarstvo je donelo podzakonski akt kako bi građani mogli samo jednim korakom da dođu do solarnih panela. Nakon što oni budu postavljeni, građani se obraćaju snabdevaču, u najvećem procentu je to EPS “Snabdevanje”, potpisuju ugovor o proizvodnji električne energije i nakon pet dana biće povezani na mrežu. Naš interes je da u narednim godinama između 700.000 i 800.000 domaćinstava postavi solarne panele, te ćemo sledeće dve godine ponavljati javne pozive i subvencionisati kupovinu s 50 odsto od ukupne cene.

Dakle, do raspisivanja javnog poziva ostalo je još malo vremena, a po rečima direktora prodaje kompanije “Abi solar Balkan”, ekskluzivnog zastupnika za proizvodnju fotonaponskih panela američke kompanije “Abi solar”, Želimira Ivanovića. u opticaju su samo dva modela solarnih sistema - nezavisni i mrežni sistem.

- Nezavisni sistem pruža potpunu autonomiju i mora imati akumulacione baterije gde se proizvedena energija smešta i po potrebi koristi u domaćinstvu - kaže Ivanović. - Takav vid sistema koristi se tamo gde nema elektrodistributivne mreže, ali sve više i tamo gde su česti nestanci struje. Druga vrsta je solarni mrežni sistem, za koji se sve više potrošača odlučuje, on nema akumulacione baterije, već radi paraleleno s elektrodistributivnom mrežom. Deo proizvodnje koristi potrošač, a viškovi se plasiraju u elektrodistibutivni sistem. Višak energije može se, preko dvosmernog brojila, vratiti potrošaču nazad - kad nema dovoljno sunca, odnosno kad je manja proizvodnja.

On ukazuje da su ovi sistemi povoljniji od onih koji imaju bateriju, trajniji su i održiviji, garancija je od 10 do 25 godina, a cena oko 1.000 evra po kilovatu.

- Prosečno domaćinstvo troši oko 500 kilovat-časova električne energije mesečno, a da bi se prozvelo toliko energije, potrebno je oko pet kilovata instalisane snage, što znači da sistem podrazumeva postavljanje 12 solarnih panela, te pretvarača/invertora i prateće opreme. Inevsticija bi, u proseku, koštala oko 5.000 evra, a uz subvencije za kućne mrežne sisteme, potrošač bi trebalo da uloži oko 2.500 evra, pošto polovinu troškova snosi država. Nakon postavljanja tog sistema, potrošač, praktično, ne bi imao trošak za električnu energiju jer bi trošio struju koju sam proizvede. To, takođe, znači i da bi se za oko četiri godine isplatilo ulaganje za sopstvenu potrošnju, a ostvarivali bi se i benefiti od prodaje viškova.

On ukazuje i da se oni koji žele da konkurišu za subvencije za postavljanje solarnih panela suočavaju s jednom preprekom.

- Da bi se postavio mrežni sistem, neophodno je da objekat bude uknjižen i da ima upotrebnu dozvolu, a to, nažalost, često nije tako, pa će mnogi prvo morati to da urade, pa tek onda da konkurišu za subvencije za solarne panele - kaže Ivanović.

Pu­šta­nje u rad za je­dan dan

Po­stu­pak po­sta­vlja­nja so­lar­nih pa­ne­la i ko­mlet­ne in­sta­la­ci­je te pu­šta­nje u rad ve­o­ma je brz i po­sao se mo­že za­vr­ši­ti za sa­mo je­dan dan. Po re­či­ma Že­li­mi­ra Iva­no­vi­ća, ove si­ste­me ugra­đu­ju di­stri­bu­te­ri kom­pa­ni­je “Abi so­lar Bal­kan”, ko­ji ima­ju od­go­va­ra­ju­će li­cen­ce i ser­ti­fi­ka­te za oba­vlja­nje ovog po­sla.

- Za­in­te­re­so­va­nih za po­sta­vlja­nje mre­žnih iste­ma ima i sve ih je vi­še, te po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na be­le­ži­mo zna­tan rast - ka­že Iva­no­vić. -Po­sta­vlja­ju ih po­tro­ša­či za sop­stve­nu po­tro­šnju, ali se sve vi­še na to od­lu­ču­ju i mno­ge fa­bri­ke i in­du­strij­ski po­go­ni.

Povezane vesti SRBIJA

19 Jan 2022 Srbija mora u energetsku tranziciju radiostoplus

19 Jan 2022 DOMAĆA PAMETNA BROJILA – Sigurnost razvoja srpske energetike blic

18 Jan 2022 Borba sa vetrenjačama - Retrospektiva 2021 ekapija

17 Jan 2022 Kod Zaječara u planu gradnja solarne elektrane snage 50 MW ekapija

14 Jan 2022 EMS: Ne stopiramo Zakon o obnovljivim izvorima energije, tražimo izmene beta

11 Jan 2022 Kako obezbediti dovoljno energenata rts

5 Jan 2022 Ugalj nam "dogoreva" rts

4 Jan 2022 EPS traži izvođače za gradnju solarne elektrane Petka kod Kostolca ekapija

3 Jan 2022 Hladna zima EPS bi mogla da košta 600 miliona evra danas

2 Jan 2022 Subotica dobija novu solarnu elektranu b92



Web Analytics