elektroenergetika

Uskoro „jeftiniji“ novac za energetsku efikasnost
18 Feb 2021 - danas

Činjenica je da rasipamo električnu i toplotnu energiju i trošimo četiri puta više nego prosečno zemlje EU, izjavila je početkom ovog meseca ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović predstavljajući nacrte dva nova zakona kojima bi to trebalo da se izmeni – o obnovljivim izvorima i o energetskoj efikasnosti.

Oba nacrta već su protekle nedelje prošla javnu raspravu, nakon toga bi se sagledale primedbe i predlozi, eventualno korigovao prvobitni tekst nakon čega bi se ponudili Vladi i najzad ušli u skupštinsku proceduru.

Ministarka očekuje da će put do usvajanja biti kratak a najavila je i brze promene gotovo svih zakona u toj oblasti kako bi se usaglasili sa savremenim trendovima kod razvijenih zemalja.

Za nova rešenja u sektoru energetike zainteresovani su i građani i privreda, posebno kada je reč o obnovljivim izvorima i mogućnosti da domaćinstva osim potrošača postanu i proizvođači električne energije preko solarnih panela.

Do sada, iako se o obnovljivim izvorima uveliko govori, u praksi bi svako ko je odlučio da, na primer, ugradi solarne panele na svoju kuću, morao da savladava ne male činovničke barijere i interna pravila Elektroprivrede, a krajnji ishod bi bio neizvestan.

– U skladu sa EU direktivama, Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije predviđa da će operator distributivnog sistema biti u obavezi da propiše pojednostavljenu proceduru priključenja za snagu do 10,8 kilovata, što se odnosi i na solarne panele na kućama koje bi koristili tzv. kupci-proizvođači, prosumeri – navode za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Podsećaju da je u nacrtu zakona predviđeno osnivanje Uprave za finansiranje i podsticaj energetske efikasnosti i to najduže tri meseca nakon usvajanja u Skupštini dok će funkcionisanje modela početi do kraja ove godine.

Taj fond bi neophodna sredstva, prema planovima Ministarstva, obezbedio iz budžeta Srbije, naknade za unapređenje energetske efikasnosti, od donacija i kredita međunarodnih finansijskih institucija, kao i iz ušteda energije ostvarenih primenom mera energetske efikasnosti.

Prema toj računici mogla bi da se privuku i bespovratna sredstva EU, pet do deset miliona evra u početku, zatim IPA projekti, a kasnije i iz strukturnih fondova kada se očekuju i značajno veća sredstva, i do deset puta više na godišnjem nivou, a nastaviće se i sufinansiranje bespovratnim sredstvima iz budžeta.

– Sredstva naknade koja se sada slivaju u Budžetski fond sada su već povećana oko tri puta, iznose oko 500 miliona dinara godišnje, ranije su se kretala između 150 i 200 miliona, a koriste se za projekte energetske sanacije javnih objekata i modernizacije javnog osvetljenja u jedinicama lokalne samouprave. U toku su razgovori sa Delegacijom EU, KfW, EBRD u vezi sa podrškom da se formiraju programi unutar uprave i utvrde mehanizmi finansiranja i organizacija same uprave – kažu u Ministarstvu.

Naglašavaju da će jedan od prioritetnih programa biti okrenut domaćinstvima. On će započeti finansiranjem projekata energetske sanacije stambenih zgrada i kuća, u vlasništvu fizičkih lica, a razmatra se više modela podrške.

– U jednom od njih glavnu ulogu imale bi komercijalne banke koje bi građanima odobravale zajmove za promenu stolarije, vrata ili izolaciju a deo investicije pokrio bi se bespovratnim sredstvima iz budžeta. Račun pokazuje da bi se od godišnje uštede energije posle tog ulaganja pokrila polovina rate za kredit. Drugi model bi bio da građani uzmu novac od toplane, a kroz račun ga vraćaju. To podrazumeva uključivanje lokalnih samouprava kao i podršku toplanama iz fondova međunarodnih institucija. Treći model je da se preko proizvođača opreme za sanaciju zgrada, prozora, vrata, izolacije obezbede povoljni uslovi finansiranja i otplate sredstava – ističu u Ministarstvu i dodaju da će se modeli razraditi do kraja godine.

Profesor Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka, smatra da se birokratske prepreke neće tako lako izbeći ni novim zakonima, ali objašnjava da je dobro to što se oblast obnovljivih izvora našla izdvojena u posebnom zakonu.

– Naše istraživačke mape pokazuju da se crvena zona, koja pokazuje rast temperatura kreće od jugoistoka prema severozapadu i polako prekriva Srbiju a to je posebno vidljivo kada se uporede dekade. Dakle, insolacija je sve veća, što znači da bi akcenat na solarnu energiju, uz dobre mere mogao da obezbedi veliko rasterećenje elektroenergetskog sistema. Za jedno domaćinstvo dovoljno je oko šest kvadratnih metara panela na krovu, a oni ne moraju da budu samo za proizvodnju struje, mogu i hibridni, koji proizvode toplotu – kaže Babić i dodaje da neće biti u redu ako se trošak podsticaja i fid-in tarifa prevali na račune svih građana.

Ističe da je jedan od najvažnijih poteza donošenje zakona o energetskoj efikasnosti. Iako detalji još nisu razrađeni, zna se da bi sredstva najvećim delom bila namenjena domaćinstvima gde se, zbog loše izolacije objekata, prema nekim procenama, gubi više od 40 odsto električne i toplotne energije.

Simboličan udeo

Najveći deo električne energije u Srbiji dobija se iz uglja, što je ujedno i najznačajniji izvor aerozagađenja, na šta nas upozoravaju i evropska tela uz ocenu da deset srpskih termoelektrana emituje više ugljen-dioksida i sumpora nego sva slična postrojenja u EU. Tek oko 27 odsto energije dobija se iz obnovljivih izvora, najviše iz hidrocentrala. Iz biomase, geotermalne, solarne ili energije vetra proizvodi se skromnih četiri do pet odsto, što je malo u odnosu na potencijal Srbije i na količine koje se dobijaju u drugim zemljama.

Kompromitovane mini-hidroelektrane

– Ranije studije pokazivale su veliki potencijal malih hidroelektrana, ali su tada mnogi bili protiv ne zbog zaštite ekosistema u zonama gradnje, nego jer je njihovo uključivanje u sistem bilo komplikovano. Sada je ideja malih centrala potpuno kompromitovana zbog velikih apetita investitora koji su hteli brzi povraćaj uloženog pa su čitave reke trpali u cevi, podizali ih uvis i praktično osušili ostatak tog vodotoka. Ranije smo imali u vidu drugu tehnologiju gradnje, koja je podrazumevala malu akumulaciju, veštačko jezerce sa turističkim potencijalom, građeno kao dugoročna investicija uz državne subvencije. Ali, prevladali su drugi interesi, brza zarada i upropašćena je ideja iako je činjenica da u brzim planinskim rekama postoji dosta energetskog potencijala – objašnjava Milun Babić.

Povezane vesti SRBIJA

4 Apr 2021 Otkup struje iz obnovljivih izvora uskoro zakonska obaveza novaekonomija

30 Mar 2021 Vlada Srbije usvojila četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva danas

29 Mar 2021 NOVI SEEPEX REKORDI ems

19 Mar 2021 Izraelci će blizu Idvora izgraditi vetroparak "Pupin" rtv

16 Mar 2021 Država računa na 2.555 gigavatsati elektricne energije iz solarnih panela danas

14 Mar 2021 Šta je potrebno da biste postavili solarne panele na zgradu? ekapija

11 Mar 2021 EPS investira u zaštitu životne sredine srbijadanas

11 Mar 2021 Tri zamerke Srbiji iz EU u vezi energetike telegraf

8 Mar 2021 Novi zakon o OIE omogućava domaćinstvima da stvaraju energiju novosti

5 Mar 2021 Srbija godišnje uštedi energije za oko 150.000 domaćinstva, ali i dalje ispod evropskog proseka ekapija



Web Analytics