elektroenergetika

Izazovi energetske tranzicije u Srbiji
9 Avg 2020 - energija

Dva panela posvećena energetskoj tranziciji bila su posebno zapažena na nedavno održanom savetovanju Saveza energetičara. Tranzicija sada pred Srbiju postavlja zahteve za još krupnijim i bržim promenama, ocena je naučnih radnika i stručnjaka.

– Kompleksnim promenama koje se od nas očekuju, biće obuhvaćena ne samo energetika već kompletna makroekonomija, tako da će se posledice energetske tranzicije osetiti na širem društveno-socijalnom nivou. Sve dosadašnje promene u sektoru energetike odvijale su se kao posledica napredovanja tehnoloških procesa. Promene koje se sada očekuju od svih nas obuhvaćene su popularnim pojmom 3D i podrazumevaju dekarbonizaciju, decentralizaciju i digitalizaciju. Za razliku od prethodnih promena, ove su podstaknute regulatornim okvirima i pred nama je velika odgovornost da ih što bolje realizujemo – istakao je moderator panela Ljubo Maćić, specijalni savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu. On je objasnio da su međunarodni regulatorni okviri iz kojih proističu ovi zahtevi Pariski sporazum, pravila i direktive EU, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice i Zeleni plan. Srbija mora da donese zakon o klimatskim promenama i strategiju razvoja, kojom će utvrditi ciljeve do 2030. godine. Treba da napravi integrisani energetsko-klimatski plan i da počne da ga primenjuje. Jedan od regulatornih podsticaja koji treba da doprinese smanjenju klimatskih promena jeste aktuelno uvođenje takse za emisiju ugljen-dioksida. U poslednjih pet godina ove promene su uticale na to da je 2014. najjeftiniji izvor energije bio ugalj, a 2019. to su sunce i vetar. Evidentno je da pada udeo uglja, a raste udeo OIE i gasa, a tome su najviše doprinele zemlje azijskog Pacifika. U Evropi se traži gašenje elektrana na ugalj. Samo još sedam zemalja to do sada nije učinilo. Do 2040. godine to će ostvariti sve zemlje osim Poljske.

– U Srbiji se jedna trećina energije proizvodi iz hidroelektrana i dve trećine iz TE na ugalj. Tako obezbeđujemo stabilno snabdevanje i nisku cenu električne energije. Međutim, problem je što se emituje visok nivo ugljen-dioksida po stanovniku, čak za 50 odsto više od evropskog proseka. Veoma smo pogođeni zahtevima Evropske energetske zajednice da se do 2040. udeo uglja potpuno zameni drugim izvorima, gasom i OIE, jer to ima velike posledice na privredni razvoj – ukazuje Maćić. On je naglasio da treba da se zapitamo kako na najpametniji način možemo da projektujemo strukturu proizvodnje električne energije iz mešavine termo i hidro potencijala, te OIE i gasa; kako da iskoristimo prilike koje tranzicija može da donese, kako da povećamo međunarodnu podršku, da izbegnemo socijalne makroekonomske posledice. O tome se govorilo u nastavku panela.

Odgovore je ponudio i prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. – Prioritetan zadatak je da formiramo nezavisni fond za energetsku nezavisnost, koji bi finansirala Evropska komisija, lično na tome radim već duži niz godina. Hrvatska je za protekle četiri godine u takav fond povukla 500 miliona evra, a Mađarska jednu milijardu evra za šest godina. Oni ta bespovratna sredstva koriste i za OIE. Uveli smo sistem energetskog menadžmenta kao odličan sistem za monitoring – ocenio je Banjac i dodao da je ministarstvo pripremilo plan u kom pravcu treba da ide dalji podsticaj za OIE kako bi oni bili još zastupljeniji.

– Što se tiče velikih vetroparkova i solarnih elektrana, oni će od 2021. ići na aukcije. Trebalo bi da se fid-in koncept menja, da se ta premija svede na nulu. Prethodno moramo da korigujemo Zakon o energetici. Za male proizvođače i ostale OIE bismo nastavili sa fid-in tarifom, kao podsticajem. Uradili smo veći deo zakonske regulative za biogoriva. Sproveli smo niz obimnih pripremnih aktivnosti neophodnih za donošenje integrisanog energetsko-klimatskog plana, za čije donošenje smo od EU dobili rok od godinu i po dana. Važno je da imamo valjane podatke na osnovu kojih ćemo EU dokumentovati da sa sadašnjom strukturom, koja se sa dve trećine zasniva na uglju, ne možemo u potpunosti da ispunimo ciljeve koje su predvideli. Banjac je skrenuo pažnju da je resorno ministarstvo skromnog kadrovskog kapaciteta i izrazio zadovoljstvo što su se naučnostručna javnost i Odbor za energetiku SANU uključili, jer to daje dobre izglede da se sprovedu krupni tranzicioni zadaci.

– Treba graditi i solarne elektrane i vetroelektrane. Međutim, njihova proizvodnja je promenljiva, tako da iz njih energije u nekim periodima i nema, a neko mora da obezbedi sigurnost snabdevanja. Taj stabilizator je svakako „Elektroprivreda Srbije“ – podsetio je prof. dr Aleksandar Gajić, zamenik generalnog sekretara Akademije inženjerskih nauka i član Nadzornog odbora JP EPS. On je predstavio strateške projekte najveće energetske kompanije u regionu. – Najpouzdaniji OIE su reverzibilne hidroelektrane. Rok otplate reverzibilnih HE je od sedam do 10 godina, tako da se u inostranstvu, u Švajcarskoj, recimo, sada čak koristi stari rudnik soli za podzemnu, donju akumulaciju RHE. Investicije EPS-a sa sadašnjom cenom električne energije se ne mogu realizovati u ranije predviđenom obimu, a planirane su bile HE na Velikoj i Zapadnoj Moravi, Ibru, Drini, Bistrici, Dunavu... Revitalizacije se sprovode, počinje revitalizacija šestog agregata na Đerdapu, na HE „Zvornik“ završen je četvrti agregat. Priprema se projekat za revitalizaciju HE „Potpeć“ i za izgradnju novog objekta. Nedavno su potpisani ugovori o zajedničkom ulaganju EP Republike Srpske i EPS-a za izgradnju tri hidroelektrane ukupne instalirane snage od 180 megavata – poručio je Gajić.

– Od potrošača koji su bili u direktnoj vezi sa distribucijom, liberalizacijom tržišta postali smo kupci koji mogu da biraju snabdevača od koga će kupovati energiju – objasnio je Željko Marković, menadžer iz „Dilojta“. – Sada smo u promenama čiji je cilj smanjenje štetnih emisija – dekarbonizacija. Energija se sve više proizvodi iz OIE i mi kao kupci imamo obaveze da je platimo po određenim zelenim tarifama. Sledi i drugi nivo promena – decentralizacija, koja kupcima omogućava da postanu proaktivni i da uz određene podsticaje i sami proizvode energiju. Digitalizacija, kao treći korak promena, omogućava da veliki broj pametnih uređaja, koje već imamo u svojim domaćinstvima, povežemo i koristimo kroz pametnu platformu. On je objasnio i da se menja uloga distribucije, koja više nema monopol jer nije u direktnoj sprezi s kupcima. Sada postoje i snabdevači, tržište, i uspostavlja se veliki prostor za različite firme koje će raditi pojedine usluge. Postoji potražnja i davanje energije u mrežu, od distributivnih resursa, tako da sada može da bude i poremećaja u sistemu jer postoji više energije nego potražnje. Zato se javlja mnogo veća potreba za balansiranjem. U tranzicionim promenama kupci žele da isporuka i upravljanje distributivnim sistemom bude na visokom nivou. Traže sigurnost snabdevanja koju čine adekvatnost resursa, adekvatnost goriva i adekvatnost samog distributivnog sistema. – Proaktivni kupci imaju najveći rast u razvijenim zemljama. U Nemačkoj, na primer, kod malih kupaca ima oko šest gigavata instalirane snage, a to je oko 15 odsto ukupne instalirane snage u solaru. Jasno je, dakle, da i kupci očekuju bitne dobrobiti i aktivnu ulogu u procesu tranzicije energetskog sektora – zaključio je Marković.


Povezane vesti SRBIJA

5 Mar 2021 Uspešna 51 godina rada TENT A b92

5 Mar 2021 KADA ĆE SRBIJA PREĆI NA ELEKTRIČNE AUTOMOBILE? srbijadanas

13 Jan 2021 EMS: Naši dispečeri sprečili "blekaut" u regionu blic

25 Dec 2020 Muzej Nikole Tesle seli se u zgradu Termoelektrane "Snaga i svetlost" na Dorćolu rts

16 Nov 2020 Srbija, ugalj i životna sredina bbc

6 Nov 2020 Vetropark nastavlja da se širi - uskoro i pogon "Pupin" b92

24 Sep 2020 TE KOSTOLAC prema planu novosti

21 Sep 2020 Biogas i biomasa veliki potencijal za Srbiju ekapija

14 Sep 2020 Otpad koji nastaje „od njive do trpeze" idealan za „zelenu struju" rts

31 Avg 2020 Kostolačke elektrane iznad plana danas



Web Analytics