 |
||||
Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.
 ..........
VESTI SRBIJA - više vesti - pretraga vesti |
||||
U Kovačici već 54 vetrogeneratora 14 Dec 2025 - N1 Meštani Kovačice nisu protiv vetroparkova niti obnovljivih izvora energije – problem je u tome što se u Srbiji takvi projekti grade bez jasnog zakonskog okvira, bez studija isplativosti za lokalnu zajednicu, uticaja klimatskih promena i bez zaštite poljoprivrednog zemljišta. Šest godina nakon izgradnje prvih vetroparkova, lokalna zajednica se suočava sa bukom, degradiranom zemljom i izvozom struje, dok zakoni i dalje nedostaju, dok se u okolini planira ukupno 370 turbina. Brujanje turbine/elise na savremenoj vetrenjači je svakodnevica meštana Padine u Banatu je svakodnevica Meštani Padine iz Banata u čijoj se okolini postoje dva vetroparka žive okruženi sa 54 turbine. To su vetropark Kovačica sa 38 vetroturbina, izgrađen 2019. godine i vetropark Pupin, sa 16 vetroturbina, izgrađen 2024. Kako kažu za N1 iz Ekološkog pokreta Padina, za šest godina od kada je prvi vetropark realizovan u opštini Kovačica, stavovi i mišljenja lokalne zajednice prema ovakvim projektima su se potpuno promenili. Navode da su prvi utisci meštana opštine Kovačica su bili pozitivni. Investitori ovih projekata su, kako ističu, vrlo vešto ubedili poljoprivrednike da prodaju svoju zemlju za potrebe izgradnje vetroparka pošto su nudili i dvostruko veće cene pa su poljoprivrednici mahom pristajali. Kao korist od izgradnje vetroparkova, investitori su izdvajali to da će poljoprivrednicima biti olakšano kretanje kroz njive, jer će nakon izgradnje atarski putevi ostati nasuti rizlom. "O negativnim posledicama ovih projekata nije bilo previše diskusije i svi zakonski minimumi potrebni za njihovu realizaciju su ispunjeni, čak je kompanija u nekoliko navrata donirala sredstva lokalnim organizacijama u različitim oblastima”, kažu iz Udruženja Padina. Oni posebno ističu to da se na prezentacijama projekata obnovljivih izvora energije, uglavnom ne govori o struji zbog koje se vetroparkovi grade niti kako će lokalna zajednica ili država prihodovati ili doprineti zelenoj tranziciji time što će na svojoj teritoriji izgraditi vetroelektrane. “Umesto toga govorilo se o pomoći lokalnim zajednicama u obnovi igrališta, parkova, nasipanju atarskih puteva šljunkom, ali o struji - ni reči. Tek nakon šest godina, poljoprivrednici pa i drugi meštani su uvideli da su dopustili da se njihove njive nepovratno unište radi proizvodnje struje koju nikada neće videti u svojim domaćinstvima. Ni oni, ni bilo koje domaćinstvo u Kovačici", poručuju iz Padine. Kako kažu, vetroparkovi ne napajaju strujom lokalna domaćinstva blizu kojih su izgrađeni, već slobodnim tržištem kroz mrežu elektrodistribucije putuju do granice gde se prodaju da osvetljavaju i greju "neke druge kuće u nekim drugim državama za neke veće pare”. U zemljama poput Danske ili Nemačke lokalne zajednice, direktno učestvuju u ovakvim projektima. Danski Zakon o obnovljivoj energiji iz 2009. obavezuje investitore da najmanje 20 procenata akcija novog vetroprojekta ponude lokalnim stanovnicima. Na ovaj način, lokalno stanovništvo postaje suvlasnik, a imaju korist i od zarade. Takav primer je vetropark na moru blizu glavnog grada Kopenhagena. Sastoji se od 20 turbina, a nastao je kao partnerstvo loklanog gradskog energetskog preduzeća i građana udruženih u zadrugu. U projekat je učestvovalo blizu 9.000 Danaca. Oni su prikupili 23.000.000 evra i dobili 50 odsto udela. Ovaj vetropark je napravljen 2000. godine, a zbog uspešnosti primenje je na desetine puta širom Danske. Šta sve može da dobije lokalno stanovništvo Nikola Nikačević, redovni profesor Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu, za portal N1 ocenjuje da su u slučaju Padine pozitivni uticaji na lokalno stanovištvo - skromni. Zbog specifičnosti posla kod vetroparka nema mnogo zaposlenih, a održavanje rade specijalizovane firme. "Lokalno stanovništvo bi moglo da traži određene stvari, poput većeg ulaganja u opštinsku infrastrukturu, koje bi trebalo da bude vidljivo pre početka projekta. Tu su i popusti za energiju koju koriste poljoprivrednici, koji obrađuju oko vetroturbina", kaže naš sagovornik. Ipak, govoreći o uticaju vetroparkova na životu sredinu i stanovništvo, Nikola Nikačević kaže da ga ima, ali su dosta manji od onih koji su od termoeleaktrana. "Uticaji su manji i od pojedinih projekata sa obnovljivim izvorima, na primer hidroelektranama", ističe Nikačević. Plan i procena bolji od prakse u Srbiji U ovom slučaju Nikačević ističe da su i Plan posebne namene i Strateška procena o uticaju na životnu sredinu dobro urađeni nacrti, bolji nego što je praksa u Srbiji. Kako kaže, detaljno su date kvalifikacije i ocene, što je, kako navodi, "baš retkost", čak i za procene uticaja projekata. Smatra da plan sadrži i dosta dobre zahteve i preporuke šta treba još uraditi. Profesor navodi da ako bi se držali tih zahteva, situacija bi bila sasvim u granicama standarda, ali da tako nešto često nije slučaj u praksi. Kao važno navodi što se u strateškoj proceni pominje da je potrebno izraditi zasebnu studiju kumulativnih uticaja na životnu sredinu za više vetroparkova - planirani Samoš i postojeće - Kovačica i Crepaja. "Ovo je važno zbog kumulativnosti efekata, pa i moguće negativne sinergije uticaja na stanovništvo od buke, faunu (veliki prostor i prisustvo ugroženih vrsta sisara, ptica i slepih miševa i zatvaranja koridora), fragmentacije/cepkanja poljoprivrednih parcela i uticaja na pejzaž. Kod nas se ove studije gotovo nikad ne rade, ili se ne rade ozbiljno. Naravno sve navedeno potrebno je pretočiti u praksu", ocenjuje Nikačević. Nadležni neinformisani o projektu Da bi se vetroelektrana mogla planirati, neophodno je da se podnese zahtev Elektromrežama Srbije (EMS), ali njega u slučaju vetroelektrane Samoš nema. "Nemamo zahtev za priključenje toga objekta, nema ga ni u procesu izrade Studije izvodljivosti, tako da nemamo pojedinosti o ovom projektu“, saopšteno je iz EMS. Prema propisima svaki bi morao da bude u registru EMS, jer EMS izdaje dozvolu za priključenje. Takođe, potrebno je znati kako se planira balansiranje najavljenog velikog broja megavata (MW) varijabilnog izvora što je tehnički jako veliki izazov. Nikačević navodi da samo dokumentacija košta kao nekoliko procenata samog projekta, što je u ovom slučaju milionska suma u evrima. Kaže da je u ovakvom poslu uvek prvo pitanje - ko je investitor. Tu informaciju bi moralo da zna Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) kao nadležni organ, bez obzira što je u ovom slučaju delegirana odgovornost na Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Letos je Ministarstvo rudarstva i energetike izjavilo da ne razvija ovaj projekat, niti je izdalo ijedan papir za razvoj ove vetroelektrane i s tim u vezi ih treba ukloniti. Zašto je važno ko je investitor i zašto je nepoznat? Nikačević kaže da je trenutno ključno pitanje ko je investitor, kao i to da li je u pitanju kreditiranje banaka ili se radi drugim vidovima finasiranja. Po njemu vrlo je čudno da se ne zna, pošto je investitor odgovoran za ceo proces koji sledi. "Nigde se ne spominje u dokumentima. U slučaju da je finansiranje od banaka, investitor pre procene uticaja za naše nadležne organe treba da sastavi obimnu procenu uticaja na životnu sredinu i društvo, po standardima banke. Ti standardi, kao i kvalitet i obim studija, dosta je veći od naših nacionalnih. Najvažnije je da te studije podrazumevaju uključivanje zainteresovane javnosti i stanovništva rano u procesu", ocenjuje Nikačević. Nesanica, glavobolja: Ograničenja nivoa buke nema Iz udruženja Padina tvrde da je za ljude najveći problem buka, koju opisuju kao neprestani huk. Inače, u Srbiji ne postoji zakon koji određuje koliko daleko od naselja treba da bude vetroturbina. Međutim, iz udruženja ističu da postoje brojne svetske studije, pa čak i studija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja navodi negativne posledice po ljude kada je u pitanju duže izlaganje buci od 45 decibela (dB), što je maksimalna dozvoljena noćna jačina buke rada vetrogeneratora. Tvrde da studije pokazuju da buka od 45 dB tokom noći može ometati kvalitet sna, uzrokovati buđenja i smanjiti dubinu sna. Prema SZO preporučuje se da noćna buka u spavaćim sobama ne prelazi 30 dB. Kako ističu građani Padine okupljeni u ovom udruženju, zvanični "Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Plana područja posebne namene za izgradnju vetroelektrane "Samoš" na teritoriji opština Alibunar i Kovačica" koji je obajvio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine", i sam priznaje prekoračenja. Propisane granične vrednosti indikatora buke po Uredbi Prema "Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima sa metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini", kada je u pitanju otvoren prostor u zavisnosti od vrste područja i doba dana dozvoljena buka se kreće od 40 do 65 decibela, gde je maksimalna predviđena pored autoputeva i sl. Dozvoljena buka u zatvorenim prostorima se kreće od 30 do 40 decibela. Za boravišne prostorije poput spavaće i dnevne sobe u stambenoj zgradi pri zatvorenim prozorima dozvoljeni nivo buke ne bi trebalo da prelazi 30 dB noću, a 35 danju. Proračuni su pokazali da upravo na granicama Padine i Kovačice buka turbina prelazi tu granicu. "Nivo buke koju stvara vetroelektrana "Samoš" u opsegu je od 0 dB do 55 dB. Maksimalne vrednosti nivoa buke javljaju se ispod samih vetroturbina, što je i očekivano", navedeno je u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja. Najmanje preporučena udaljenost vetroturbine koje prave buku od 40 decibela dB, od naseljenog mesta trebalo bi da bude 500 metara, dok neka istraživanja preporučuju i 1,5 kilometar. Prema Izveštaju o uticaju, naselje Kovačica je udaljeno 0,33 km odnosno 330 metara, a Padina 750 metara. Od naselja Dobirca turbine su planirane da budu na 400 metara, a od Samoša 960 metara. Ostala naselja su udaljena najmanje 1,3 km. Kako uklopiti poljoprivredu i vetroparkove Kao najočigledniji uticaj na poljoprivredno zemljište jeste smanjenje poljoprivrednih površina zbog njihovog ustupanja radi izgradnje vetroelektrana. "Pored toga što je poljoprivrednog zemljišta sve manje, ono koje nije prodato, u neposrednoj blizini vetrenjača gubi svoj kvalitet i mogućnost proizvodnje", tvrde iz ovog udruženja. "Nismo protiv obnovljiih izvora energije" "Jasno nam je da postoji mogućnost da se ljudi zbune i da im nije potpuno razumljivo zašto se ekolozi bune i bore protiv projekata obnovljivih izvora energije. Zbog toga se trudimo da budemo što jasniji i da naglasimo: podržavamo svaku odluku i svaki vid borbe protiv uništavanja životne sredine, iscrpljivanja neobnovljivih resursa naše planete i svaku inovaciju koja donosi stvarni napredak u tom pravcu - ali, nažalost, ne u današnjoj Srbiji", dodaju. Navode i vibracije do kojih dolazi usled rotiranja elisa za koje navode da utiču na mikroorganizme u zemljištu. Rotiranjem lopatica vetrenjača raspršuje se rosa, te do biljaka, pogotovo onih koje se tek razvijaju, ne dolazi dovoljno vlažnosti za opstanak, a samim tim se smanjuje količina prinosa. "Ptice grabljivice često ginu ili se odseljavaju sa područja oko vetroparkova te dolazi do prenamnožavanja štetočina na njivama što dodatno uništava poljoprivredne useve", kažu iz udruženja. Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za portal N1 da rad elisa zaista pojačava brzinu isparavanja, odnosno evaporacije. "Na taj način se incira veća potrošnja vode, pa je potrebna pojačano navodnjavanje, posebno leti", navodi Ćosić. Ne vodi se računa o uticaju klimatskih promena Ana Vuković-Vimić, redovna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ističe da se kod nas u ovakvim i sličnim projektima ne vodi računa o riziku o klimatskih promena, odnosno ne kalkulišu se potencijalne posledice. Ona navodi da je potrebno raditi na obnovljivim izvorima, ali da kada se rade slični projekti u zakonima ne postoji procena uticaja na životnu sredinu. "Sredina je ranjiva na klimatske promene, mnogo više nego što se pretpostavlja jer se ne radi procena. U Srbiji imamo povećanu učestalost toplotnih talasa, sa visokim rizikom od suša, odnosno visokim rizikom u ratarskoj proizvodnji. Smatra se da će više od 90 odsto ratarskih površina, uzimajući u obzir šta se gaji, biti u visokom riziku od klimatskih promena", kaže Vuković-Vimić za N1. Plan je da bude 370 vetroturbina Meštani Padine kažu da su svesni da je Južni Banat poznat po jakim vetrovima i razumeju da je to razlog zašto se tu planiraju vetroelektrane. Međutim, ističu pitanje mere, jer se, na primer, samo oko Padine planira 10 vetroelektrana sa više od 370 vetrenjača. Najveća bi trebalo da bude vetroelektrana Samoš sa 142 stuba, instalisane snage od jednog gigavata. "Sam taj vetar koji je finansijski dragocen za investitore u obnovljive izvore energije, za poljoprivrednike je finansijski koban jer raznosi najplodniji gornji sloj zemljišta, a time se smanjuju i prinosi. Potrebno saditi aleje drveća, vetrozaštitne pojaseve kako bi se uticaj vetra i raznošenje plodne zemlje smanjio. U slučaju vetroelektrane "Samoš", sve ove mere su zabranjene u predelu područja posebne namene, iako se tamo planira vetropark", poručuju iz Padine. Meštani smatraju da bi vetroparkove trebalo graditi na već degradiranom i nekvalitetnom zemljištu, a ne na poljoprivrednom zemljištu, čime se ugrožava proizvodnja hrane. "Mislimo da je u dokumentaciji za planiranje vetroelektrana potrebno izraditi i studiju isplativosti/opravdanosti, kojom bi se ukazali stvarnu korist za zajednice, životnu sredinu, energetski sistem, poljoprivredu. Vetroelektrane ne bi smele da se nalaze na velikim migratormin trasama ptica, a studija uticaja buke I vibracija trebalo bi da se radi i za životinje", navode oni. Šta kaže zakon i (neadekvatni) propisi? Kao i u mnogi slučajevima u Srbiji, zakonski okvir često nije jasan i neretko dolazi do suprotstavljenih članova. Tako je u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu u Članu 22 navedeno da postoji “Zabrana korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe”, da bi već u sledećem članu među izuzecima stoji opšta formulacija "ako je utvrđen opšti interes na osnovu zakona, uz plaćanje naknade za promenu namene". Tu je i Uredba Vlade Srbije o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivedne svrhe, gde se daje mogućnost lokalnim samoupravama da raspišu javna nadmetanja za izdavanje zemlje za instaliranje elektrana na obnovljive izvore, ali i za odlaganje jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija. Pravo na korišćenje može da traje najviše 30 godina. Meštani Padine to vide kao, kako oni smatraju, "prilagođavanje zakona projektima pojedinih interesnih grupa", koje vrlo često imaju podršku ljudi sa vlasti. "Akcenat je na maksimalnom crpljenju prirodnih resursa zarad ličnog interesa, a posebno je problematično što su takvi projekti sada grade pod parolom "neophodne energetske tranzicije", "obnovljivih izvora energije" i sličnog grinvošinga (greenwashinga)...", kažu iz "Padine". Lokalci podvlače da većina ljudi ne razume sve to, jer ne ulazi dublje u problematiku i zato ovakvi projekti mogu da se grade u nedogled bez suprotstavljanja javnosti. "Dokazi su svuda oko nas: zagađivanje čitavih područja zbog rudarske eksploatacije, isušivanje reka radi mini-hidroelektrana, nekontrolisana seča šuma, čak i na teritorijama sa najvišim stepenom zaštite, neplanska urbanizacija i divlja gradnja. Takvih primera ima na stotine", zaključuju iz Padine. Šest godina od prvih vetroparkova, Srbija još uvek nema adekvatne propise, a vlasti razvoj zemlje vide kroz razvoj rudarstva. Zagađenost životne sredine je ogromna, vladavima zakona nedovoljna. Zato pitanje vetroparkova u Kovačici je test slučaj za celu Srbiju. Da li će zelena tranzicija biti prava promena, ili samo nova forma za izvlačenje profita za pojedince gde zajednici ostaju posledice? Odgovor na ovo pitanje ne leži samo u broju turbina koje će se podići, već u tome ko će odlučivati o njima i ko će od njih imati koristi. Povezane vesti SRBIJA 15 Dec 2025 Kako zajednički solarni krovovi mogu biti rešenje biznis 14 Dec 2025 EPS profitabilan i u 2025. godini politika 14 Dec 2025 U Kovačici već 54 vetrogeneratora N1 7 Dec 2025 Šta kad vetar i solar preuzmu mrežu ekapija 4 Dec 2025 Problemi vetroparka Samoš danas 2 Dec 2025 Prvi vetromegavati „Elektroprivrede Srbije“ dnevnik 27 Nov 2025 EPS: Prvi vetropark Elektroprivrede Srbije "Kostolac" počeo probni rad rtv 25 Nov 2025 Srbija lane proizvela 48% iz obnovljviih izvora b92 18 Nov 2025 Hidroenergija ključna za zelenu tranziciju Srbije rtv 18 Nov 2025 Optimalnim upravljanjem hidropotencijalom moguće proizvesti još deset odsto novimagazin  |
||||
|
||||