elektroenergetika

Moguće međunarodne arbitraže BiH i Hrvatske
25 Mar 2024 - politika

Nakon rešenja nedavnog arbitražnog spora između Republike Srpske (BiH) i Slovenije u vezi sa Rudnikom i termoelektranom (RiTE) „Ugljevik”, koji je rezultirao obavezom „Elektroprivrede RS” da nadoknadi oko 123 miliona evra štete za neisporučenu struju iz tog postrojenja, mogući su novi potencijalni sporovi između BiH i Hrvatske, proistekli iz ratnih dešavanja i raspada nekada jedinstvenog energetskog sistema.

Hrvatska, navodno, razmatra sličan pristup kao Slovenija u vezi sa RiTE „Gacko”. Hrvatska elektroprivreda (HEP) može da pokrene arbitražni spor sa zahtevom da RiTE „Gacko” isplati 100 miliona evra i zatezne kamate. Međutim, Republika Srpska i BiH najavljuju sličan odgovor, spremne da pokrenu kontratužbu u vezi sa situacijom s Hidroelektranom (HE) „Plat” kod Dubrovnika.

I energetski objekat „Plat” zajedničkim snagama su izgradile dve tadašnje republike, a on se, za razliku od „Gacka” i „Ugljevika”, prostire čak i na teritorijama sadašnjih država BiH i Hrvatske.

Ipak, HEP smatra da „Gacko” treba da ih obešteti po osnovu ulaganja u izgradnju te termoelektrane početkom osamdesetih godina prošlog veka. S druge strane, Srpska najavljuje da bi mogla da traži da joj HE „Plat” kod Dubrovnika, koja je deo nekadašnjeg hidrosistema „Trebišnjica”, nadoknadi preuzetu i nenaplaćenu električnu energiju od 1994. godine.

Radovan Višković, predsednik Vlade RS, izjavio je da će Hrvatska, ako ne želi dogovor, dobiti tužbu za HE „Plat” kod Dubrovnika, koja je, kako kaže, znatno veća od njihove tužbe za „Gacko”. Višković zato poziva Hrvatsku da se dogovore bez tužbi.

Luka Petrović, generalni direktor „Elektroprivrede RS”, rekao je za „Nezavisne” da su svesni problema s kojim se suočava RiTE „Gacko”, ali i da znaju čime raspolažu u slučaju „Plat”.

Kako javljaju mediji, HE „Plat” građena je kao deo sistema tri hidroelektrane: „Trebinje”, „Trebinje 1” i „Trebišnjica”. Ova hidroelektrana je poslednja na slivu reke Trebišnjice i nalazi se u dve države – BiH i Hrvatskoj. Brana, veštačko jezero i deo cevovoda su u BiH, dok su ostali delovi postrojenja u Hrvatskoj. Hidrocentrala koristi akumulaciju Bilećkog jezera i reke Trebišnjice.

Dogovorom dve države tada je predviđeno da 78 odsto proizvedene električne energije sa tih agregata pripada BiH – danas Republici Srpskoj – a 22 odsto Hrvatskoj. Međutim, ta srazmera nije poštovana jednostranom odlukom Hrvatske.

Luka Petrović pojasnio je da je hrvatska strana tada uzela jednokratno polovinu struje koja je proizvođena u „Platu”, a da nije uzeto predviđenih 22 odsto iz hidroelektrane „Trebinje 1”. Kada bi se sve sračunalo, kaže Petrović, od 1. novembra 1994. do danas, to su ogromne količine električne energije, više od sedam teravat-sati. Petrović nije precizirao koliko je Srpska izgubila u novcu i koliko bi mogla da traži eventualnom tužbom.

Mlađen Mandić, bivši pravobranilac BiH, misli da je protivtužba najadekvatnije rešenje ako HEP ne pristane na dogovor. Napomenuo je da je „ulaganje Hrvatske u Gacko u potpunosti isto kao ulaganje BiH u Dubrovnik” i ocenio da je „dosta više da maltretiraju BiH”. Mandić je naveo kako Slovenija i Hrvatska samo podnose tužbe za ulaganja koja su bila za vreme SFRJ, ističući kako su nakon raspada zemlje „našli neke pravnike i krenuli da podnose tužbe ili zahteve za odštetu”.


Povezane vesti BALKAN

18 Jul 2024 Evropska mreža operatora o junskoj regionalnoj havariji n1

18 Jul 2024 Rusija i Mađarska počinju zajedničku gradnju b92

16 Jul 2024 Zaustavljanje rada TE koštat će EPCG 70 milijuna eura seebiz

16 Jul 2024 Zapadni Balkan ima dovoljno planiranih solarnih i vetroelektrana da se odrekne gasa ekapija

10 Jul 2024 Slovenija: Lani veća proizvodnja i manja potrošnja električne energije seebiz

4 Jul 2024 Zapadni Balkan kasni sa sprovođenjem evropskog zakonodavstva biznis

4 Jul 2024 Procureo kotao u TE Pljevlja alo

4 Jul 2024 Slovenija će u sljedeće tri godine za projekte OIE izdvojiti 271 milijun eura see

6 Jun 2024 Solaris Pons pustio u rad 1000-tu sunčanu elektranu seebiz

3 Jun 2024 Dodatni gigavat proizvodnje u „Krškom 2“ koštaće barem 9,3 milijarde evra novaekonomija



Web Analytics