elektroenergetika

Hrvatski nuklearni otpad definitivno stiže na granicu sa BiH
18 Feb 2023 - dw

Godinama su se iz Bosne i Hercegovine jalovo bunili protiv hrvatskih planova da tik uz granicu bude odlagalište nuklearnog otpada. Ali, deluje da je ta borba izgubljena.

Radioaktivni otpad iz nuklearne elektrane Krško, koju dele Slovenija i Hrvatska, odlagaće se na Trgovskoj gori i u kasarni Čerkezovac, tik uz granicu sa BiH. Prva veća varoš tu je Novi Grad u Republici Srpskoj odakle je godinama stizao oštar protest. Ali, sada je stvar gotova.

Prema ugovoru Slovenije i Hrvatske, ova potonja od ove godine mora da preuzme svoj deo nuklearnog otpada.

Iako su Slovenci ponudili Hrvatima da zajedno grade odlagalište u blizini elektrane, Hrvatska je odbila, kako kažu stručnjaci, zbog visokih troškova. Zbog će se otpad prenositi u Hrvatsku, gde će ga skladištiti zajedno sa ostalim nuklearnim otpadom.

Čerkezovac lokacija od 1999.

Kasarna Čerkezovac je pomenuta kao lokacija odlagališta još u Programu prostornog uređenja Hrvatske 1999. godine, te potvrđena 2013. kao konačna lokacija. Tih godina iz BiH nije bilo reakcije.

To su sada navela dvojica resornih ministara u Savetu ministara BiH, Elmedin Konaković i Staša Košarac. Oni su saopštili da će sve insittucije BiH raditi „na ovom pitanju“ i sa stavom BiH upoznati međunarodne institucije te vlasti u Zagrebu i Ljubljani.

Institucije, prvo Republike Srpske, a zatim i Bosne i Hercegovine, reagovale su ozbiljnije prvi put 2019. godine. Tada su u Novom Gradu, čiji meštani udaljeni par stotina metara od lokacije, protestovali zbog ovog problema.

Vlada RS čak je 2019. godine kompletan pojas na toj lokaciji proglasila Nacionalnim parkom, ali je Hrvatska i dalje nastavila sa pripremama.

BiH je tada formirala ekspertski i pravni tim, a nakon toga i koordinacioni. Skoro četiri godine od formiranja, održano je svega nekoliko sastanaka na kojima nije bilo dogovora.

Zvanične reakcije iz Hrvatske nema, osim da se nastavljaju poslovi na pripremi lokacije kasarne Čerkezovac, što je u nekoliko navrata potvrdio i premijer Andrej Plenković.

Gotova stvar

„Sve je već dogovoreno na višem nivou. Hrvatska neće menjati lokaciju, to je za nas gotova stvar. Obećano je i da nikakve tužbe pred međunarodnim sudovima neće biti pokretane“, rekao je naš izvor iz hrvatskog tima, koji je učestvovao u dosadašnjim razgovorima.

Da je tako, može se zaključiti i iz poteza timova u BiH koji trenutno nemaju nikakav konkretan odgovor.

„Činjenica je da oni rade korak po korak“, kaže Emir Dizdarević, član ekspertskog tima BiH, dodajući da je Hrvatska završila geološka, geofizička i geohidrološka istraživanja te da se samo čeka ekološka dozvola sa još nekim uslovima koje treba ispuniti.

Slovenija je nedavno dobila ekološku dozvolu za nuklearnu elektranu Krško na još dvadeset godina, što znači da će polovina radioaktivnog otpada za taj period završiti u Hrvatskoj. Tako će, nekoliko stotina metara od sliva reke Une, on predstavljati potencijalnu opasnost za oko 250 hiljada stanovnika ovog kraja, tvrde kritičari.

„Posebno zabrinjava dosadašnja inertnost Ministarstva spoljnih poslova BIH, koje se do sada ponašalo kao navijač koji gleda utakmicu omraženog fudbalskog kluba, a ne kao neko ko mora biti na terenu, čiji doprinos je ključan za ishod ove životno važne utakmice“, kaže aktivista Mario Crnković iz Udruženja Green Team iz Novog Grada.

„BiH se odnosi prema ovom kao da će to proći samo od sebe“, kaže Crnković. Tvrdi da ima saznanja da se u Hrvatskoj priprema pravna odbrana koja bi umanjila uspeh eventualne međunarodne tužbe BiH protiv Hrvatske.

Previše prašine ni oko čega?

Viši naučni saradnik Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu Tonči Tadić kaže za DW da bi tužba bila besmislena. Uopšte, nepotrebno velika prašina se digla oko ove stvari, smatra on.

„Deset godina je tražena lokacija za odlagalište otpada jer je trebalo ispuniti sve standarde. Ali ovde govorimo o otpadu niskog i srednjeg radioaktivnog spektra. Ne o istrošenom nuklearnom gorivu“, kaže Tadić, podsećajući da je takav otpad uskladišten 30 kilometara severno od Zagreba.

Proces uklanjanja nuklearnog postrojenja atomske centrale Krško trebalo bi da počne za 50 godina i koštaće milijardu evra. Od toga će na zbrinjavanje otpada biti utrošena polovina sredstava, koja će se deliti na Hrvatsku i Sloveniju.

„Pa mi se čini lukavije da tih 250 miliona evra ode na lokaciju u Hrvatskoj za ekološku rentu za sve gradove sa obe strane granice, nego da to junački isporučimo Sloveniji, uz opasnost koja teži nuli“, kaže Tadić.

Poređenja radi, Vlada Slovenije plaća naknadu opštini Vrbina nadomak elektrane Krško gotovo šest miliona evra godišnje, dok Hrvatska za opštinu Dvor planira iznos od oko milion evra.

Iako će politička priča o upozorenjima ili recipročnim merama BiH, poput one o skladištenju radioaktivnog otpada iznad Dubrovnika, još biti aktuelne, sve više se razmišlja o dogovoru koji bi značio utvrđivanje ekološke rente za mesta u okolini Trgovske gore.

Iz opštine Novi Grad ne prihvataju ovu mogućnost jer, kako su rekli, ne postoji novac kojim se mogu nadoknaditi životi 250 hiljada stanovnika ovog kraja.

Povezane vesti BALKAN

18 Jul 2024 Rusija i Mađarska počinju zajedničku gradnju b92

10 Jul 2024 Slovenija: Lani veća proizvodnja i manja potrošnja električne energije seebiz

3 Jun 2024 Dodatni gigavat proizvodnje u „Krškom 2“ koštaće barem 9,3 milijarde evra novaekonomija

23 Maj 2024 Teško do novca za projekte izgradnje i remonta termoelektrana ekapija

23 Maj 2024 Gen energija procijenila troškove nove nuklearke Krško see

13 Maj 2024 Nova nuklearka u Krškom mogla bi biti izgrađena do 2040. seebiz

2 Maj 2024 NE Krško nakon remonta ponovo priključen na mrežu seebiz

15 Apr 2024 NE Krško: Finansirana iz ratne odštete, od ideje do realizacije skoro 20 godina 021

15 Apr 2024 Mađarska opredeljena za zelene kilovate politika

15 Apr 2024 Sporna dva nova nuklearna reaktora u Bugarskoj politika



Web Analytics