 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI BALKAN |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Regionu preti NOVI NESTANAK STRUJE | 18 Maj 2025 - blic | |||||||||||
Najnovije vesti Balkan :
4 Jun 2026 Slovenski Eles će sudjelovati u razvoju europskog modela umjetne inteligencije
Povezane vesti :
1 Mar 2026 Ko je najviše podigao cene? |
||||||||||||
| U susret očekivanoj povećanoj letnoj potrošnji električne energije na Balkanu, koji je u avgustu prošle godine pretrpeo jednodnevni strujni "blackout", Institut za energiju jugoistočne Europe (IENE) sa sedištem u Grčkoj izašao je sa upozorenjem kako postoji pretnja za sličan nestanak struje u ovom delu Evrope i ovog leta. - Jugoistočna Evropa mogla bi da bude ranjiva na nestanak struje zavisno od uslova. Pomnim planiranjem, regionalnom koordinacijom i pravovremenim ulaganjem, region može da ublaži te rizike i nastaviti da gradi čišću i sigurniju energetsku budućnost - ocenjuje IENE u analizi pod nazivom "Koliko je jugoistočna Evropa ranjiva na nestanak struje?" podstaknutoj i nedavnim nestankom struje u Španiji i Portugalu. Spomenuta ranjivost proizlazi, prema istom izvoru, iz nepovoljnog energetskog miksa Grčke koja 45 posto svojih godišnjih potreba za strujom obezbeđuje iz elektrana na obnovljive izvore energije. - U određenim danima velike solarne ili vetroelektrane mogu obezbediti i do 70 ili 80 posto potrošnje električne energije u zemlji, što je statistika koja odražava uslove kakvi su navodno bili na Iberskom poluostrvu u vreme nestanka struje. Slični trendovi prodora obnovljivih izvora pojavljuju se u Bugarskoj i Rumuniji, a zemlje poput Albanije i Crne Gore uveliko su zavisne od hidroenergije, još jednom povremenom izvoru na koji utiču vremenski uslovi - napominju analitičari IENE. Opterećenje dalekovoda - Donekle se mogu složiti sa zaključkom IENE koji je dosta neodređen i opšti - kaže za "Jutarnji list" stručnjak sa Zavoda za visoki napon i energetiku zagrebačkog Fakulteta elektrotehnike i računarstva (FER) Božidar Filipović-Grčić. Čak ako postoje pravovremena ulaganja i pažljivo planiranje, dodaje Filipović-Grčić, to nije garancija da se ovakvi događaji u elektroenergetskom sistemu (EES) ne mogu dogoditi jer to, ističe, zavisi od još mnogo faktora. - Kritično, na primer, može biti isključenje i(li) ispad interkonekcijskih ili drugih dalekovoda koji su znatno opterećeni ili u slučaju ispada velikih elektrana s mreže. Ako to korelira sa velikim udelom proizvodnje iz obnovljivih izvora i malom inercijom u EES-u, nepovoljnom topologijom mreže i malim brojem interkonekcija na "čvrsti" sistem sa većom inercijom, verovatnost raspada EES-a se povećava. Kasnijim kaskadnim poremećajem mogu biti pogođeni različiti delovi - kaže Filipović-Grčić. Osvrnuo se i na preporuku grčkog instituta da su skladištenje energije u baterijama, reverzibilne hidroelektrane, odziv na potražnju i fleksibilna proizvodnja uz pomoć najsavremenije energetske elektronike ključni za smanjenje rizika od nestanka struje. - Ako na probleme koje donosi masovna integracija obnovljivih izvora u EES, a koji su sami po sebi skupi i nepredvidljivi izvori energije, reagujemo samo na način da u mrežu ugrađujemo dodatne nove i još skuplje uređaje kako bi rešili probleme, trebamo da budemo svesni da se i ti uređaji kvare, da i njih neko treba da održava, što nije jeftino, i da se kompleksnost upravljanja EES-om povećava - upozorio je. Neusklađenost protokola Energetska uslovljenost između Grčke i ostalih zemalja jugo-istočne Evrope proizlazi iz prekograničnih prenosnih sistema i trgovine električnom energijom koja se odvija između njih, što je potvrdio "blackout" prošlog leta, kada je kvar na dalekovodima u Grčkoj, Albaniji i Crnoj Gori prouzrokovao nestanak struje i Hrvatskoj i BiH. - Starenje prenosnih sistema, neravnomerna ulaganja u tehnologije pametnih mreža i ograničeni kapaciteti za skladištenje energije povećavaju izloženost regiona velikim poremećajima. Osim toga, iako je prekogranična trgovina električnom energijom prednost, ona takođe može preneti nestabilnost mreže preko nacionalnih vodova, posebno ako protokoli za hitne slučajeve nisu usklađeni - upozorava IENE. U Grčkoj su, inače, dodatni oprez u pogledu sigurnog snabdevanja električnom energijom izazvale, kako navodi tamošnji portal Energypress, "zabrinjavajući niski nivoi vode u hidroelektranama, što pojačava procene viših veleprodajnih cena električne energije u sledećim mesecima". Skuplja struja na jugu Evrope Konačno, grčki premijer Kirjakos Micotakis u nekoliko navrata prozvao je zapadni deo Evropske unije da obezbedi niže cene električne energije za svoje građane uvozom iz južnog dela EU, u kojem su, zbog nedostatka ponude, cene struje za građane više nego na zapadu Evrope. - Ne možemo da imamo jednu zemlju sa trocifrenim cenama električne energije dok u istom satu druga zemlja ima nulte ili negativne cene - istakao je Micotakis, ciljajući na fenomen negativnih cena struje na berzama električne energije u Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj. Nalaz grčkog instituta dolazi u trenutku kada još nisu utvrđeni uzroci nestanka struje na Pirenejima 28. aprila ove godine, koje će od ove nedelje pokušati da utvrdi i krovna organizacija evropskih upravljača elektroenergetskom mrežom ENTSO. Unutar ENTSO-a osnovana je ekspetska grupa u čijim se preliminarnim istupima kao mogući uzrok kolapsa elektroenergetskog sistema Španije, Portugala i dela Francuske ističe niz prekida proizvodnje u sunčanim elektranama na jugu Španije. Usled pada proizvodnje, prema istom izvoru, došlo je do pada napona u mreži Španije i Portugala, a to se odrazilo i na deo Francuske i dovelo do nestanka struje. |
||||||||||||
|
||||||||||||
