ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
Otvaranje novih TE ugroziće životnu sredinu   22 Nov 2013 - blic

Najnovije vesti Balkan :

24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
15 Apr 2020 CG: U požarima uništeni i stubovi
11 Apr 2020 GEN-I Hrvatska snižava cijene za 15%
30 Mar 2020 EPBiH: Smjenski rad bez napuštanja objekata

 

Povezane vesti :

8 Jan 2020 ERS: ODLIČNI REZULTATI
24 Apr 2019 Hrvati ulažu 100 miliona evra u SE
23 Mar 2019 Albanija dobiva plutajuću solarnu elektranu
11 Feb 2019 Albanija: Zaustavljena izgradnja novih HE
9 Jul 2018 Hrvatska dobiva najveću sunčanu elektranu
7 Apr 2018 Hrvatska sve ovisnija o uvozu električne energije
7 Mar 2018 Zagađenje ne poznaje državne granice
27 Nov 2017 Novi koncept fuzijske elektrane na konferenciji
16 Nov 2017 Međunarodni energetski samit u Podgorici
19 Mar 2017 CGES: Ove godine investicije 40 miliona eura
16 Feb 2017 Projekat drugog bloka TE u Pljevljima
10 Jan 2017 Turbulentna budućnost svetske energetike
29 Sep 2016 Radnici u Srpskoj grade 15 malih hidroelektrana
30 Maj 2016 Odobreno proširenje NE Cernavoda
18 Maj 2016 CGES: Eksproprijacija zemljišta skoro završena

Negativni uticaji na životnu sredinu u Srbiji imaće otvaranje novih termoelektrana i površinskih kopova, rezultat je danas predstavljenog Nacrta izveštaja o proceni uticaja Strategije razvoja energetike Srbije do 2025. godine. Jedan od autora izveštaja Boško Joksimović kazao je na javnoj raspravi o tom dokumentu u Privrednoj komori Srbije da su negativni uticaji identifikovani kao neminovna posledica razvoja i prirodnih potencijala Srbije na kojima se mora zasnivati razvoj energetike.

Prema njegovim rečima, odredjen negativan uticaj imaće i gradnja reverzibilnih hidroelektrana "Bistrica" i "Djerdap 3" zbog uticaja na hidrološki režim vodotokova, biodiverzitet i moguću promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Joksimović je naveo i da izveštaj pokazuje da će realizacija Strategije razvoja energetike imati i odredjeni pozitivan uticaj na životnu sredinu. Kako je naveo, radi se o smanjenju zagadjenosti vazduha, vode i zemljišta i smanjenja emisije gasova staklene bašte kroz povećano korišćenje obnovljivih izvora energije i gašenje starih elektrana na lignit snage do 300 megavata.

Pozitivan uticaj, istakao je Joksimović, imaće i primena mera enegetske efikasnosti i razvoj i primena regulative uskladjene s propisima EU.

Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović kazao je da je ugovor o gradnji trećeg bloka u Termoelektrani "Kostolac B" dokaz da se Strategija razvoja energetike Srbije do 2025. godine, s projekcijama do 2030. već primenjuje u praksi. On je kazao da se razgovara s kanadskim investitorima o gradnji reverzibilne hidroeleketrane "Bistrica" na Limu snage 680 megavata, kao i da su u toku razgovori o izgradnji Termoelektrane-toplane u Novom Sadu, što su takodje projekti predvidjeni strategijom.

Trifunović je istakao da je strategija bazirana na investicijama i dodao da je izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike Srbije na životnu sredinu uradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.

Državni sekretar u Ministarstvu energetike Srbije Dejan Popović kazao je da bi strategiju razvoja energetike trebalo da usvoji Vlada Srbije do kraja godine, a zatim da bude upućena u Skupštinu Srbije. Potpredsednik PKS Raša Ristivojević kazao je da je energetika okosnica i pokretač privrednog razvoja Srbije i da taj sektor u narednih 10 do 15 godina treba da privuče više od 12 milijardi evra
investicija.

"Revitalizacijom i izgradnjom novih postrojenja stvoriće se nova dodata vrednost, angažovati domaća operativa i industrija, zaposliti mladi kadrovi. Ukoliko energetika bude stabilan, moderan i kvalitetno organizovan sektor, to će biti dobrobit za čitavu privredu", kazao je Ristivojević.

Učesnici u javnoj raspravi izneli su primedbe da izveštaj o uticaju na životnu sredinu stategije razvoja energetike slab u procenama zdravstvenih i socijalnih uticaja i da nije dovoljno prostora posvećeno obnovljvim izvorima energije.
 
Web Analytics