ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
Kina - novi "energetski igrač" na Balkanu   21 Apr 2013 - balkan

Najnovije vesti Balkan :

24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
15 Apr 2020 CG: U požarima uništeni i stubovi
11 Apr 2020 GEN-I Hrvatska snižava cijene za 15%
30 Mar 2020 EPBiH: Smjenski rad bez napuštanja objekata

 

Povezane vesti :

24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
15 Apr 2020 CG: U požarima uništeni i stubovi
11 Apr 2020 GEN-I Hrvatska snižava cijene za 15%
30 Mar 2020 EPBiH: Smjenski rad bez napuštanja objekata
23 Mar 2020 Nuklearka Krško normalno funkcioniše
18 Mar 2020 CG: Ugovori o zakupu zemljišta za VE na Brajićima
9 Mar 2020 RS: Megavati iz obnovljivih izvora
9 Mar 2020 CG: Udvostručiti proizvodnju HE Perućice
9 Mar 2020 Usvojene odluke o gradnji dvije VE u BIH
1 Mar 2020 Samit energetike ŠANSA za privredu Srpske
1 Mar 2020 CG: Domaća proizvodnja podmirila 97 odsto potreba
23 Feb 2020 Crnogorska berza struje do kraja godine

Na osnovu informacija koje pristižu iz različitih izvora, postaje izvesno da se "dobro poznatim akterima" na balkanskoj energetskoj sceni pridružuje još jedan. Po svemu sudeći, izgleda da Kina, doduše vrlo odmereno, ali primetno, teži da se priključi "velikoj energetskoj igri" na "malom balkanskom prostoru". Koliko će to uticati na dalji razvoj procesa izgradnje energetske stabilnosti u regionu, ostaje da se vidi. Ipak, dolazak jednog od azijskih ekonomskih giganata nagoveštava usložnjavanje balkanske energetske jednačine i ukazuje da prostor za nove ideje još nije iscrpljen. O tome govore brojne investicije kineskih energetskih kompanija, kako u Republici Srbiji, tako i u ostalim zemljama regiona.

Balkanske elektrane - kičma kineskog prisustva na poluostrvu

Najpre je kineska Exim Banka odlučila da odobri 1 milijardu evra tzv. "mekog zajma" (soft-loan) Elektroprivredi Srbije (EPS) kako bi unapredila elektro-mrežu i izgradila novu termoelektranu u Kostolcu.[1] U toku su pregovori China National Machinery and Equipment Im-Ex Corporation (CMEC) sa srpskim vlastima oko izgradnje elektrane na ugalj snage 350 MW, zajedno sa proširenjem ugljokopa Drmno.[2] Osim toga, EPS i konzorcijum kineskih kompanija (China Environmental Energy Holdings i Shenzhen Energy Group) potpisali su sporazum o izgradnji elektrane Nikola Tesla B3 i drugih energetskih projekata. Planirano je da ukupna vrednost ulaganja pređe 2 milijarde evra.[3] Značaj ove investicije objasnio je izvršni direktor China Environmental Energy Holdings company rečima: "Izgradićemo ovu elektranu tako da bude jedna od najboljih na svetu, što će doprineti tradicionalnim prijateljskim vezama Srbije i Kine na najpozitivniji način".[4] Ovo je veoma važno istaći, imajući u vidu da je baza kineskog konzorcijuma smeštena u Guangdongu - jednoj od najbogatijih provincija u Kini.[5] Iako je politička strana nove kineske strategije za Balkan u najvećoj meri oslonjena na Srbiju, ekonomska moć Pekinga uspela je da otvori još neka vrata širom regiona.[6]

U Rumuniji je npr. China National Electric Equipment Corporation već izložila plan o milijardu evra vrednoj termoelektrani sa kapacitetom od 500 MW, dok Chinese Nuclear Power Engineering očekuje da će izgraditi dva nova nuklearna reaktora u mestu Černovoda (Cernavodă). Peking takođe ima u planu da preuzme na sebe 1.3 milijarde evra vrednu konstrukciju hidroelektrične stanice u Tarniţa-Lăpuşteşti sa kapacitetom od 1000 MW.[7]

U susednoj Bugarskoj, Chinas National Nuclear Corporation izrazila je interes za igradnju nove nuklearne jedinice kapaciteta 1000 MW u nuklearnoj elektrani Kozloduj (Kozloduy nuclear power plant - NPP).[8]

Pažnju kineskih investitora privukao je i potencijal Bosne i Hercegovine (BiH). U saradnji sa srpskom kompanijom Energy Financing Team (EFT) lociranoj u Britaniji, državna Kineska razvojna Banka (China Development Bank - CBD) planira da finansira izgradnju elektrane na ugalj sa kapacitetom od 300 MW u Stanarima (severna Bosna). Predviđeno je da proizvodnja struje započne već 2015. godine.[9] Povećano interesovanje Kine za BiH može se objasniti i činjenicom da je ona jedan od retkih izvoznika električne energije u regionu (uključujući Bugarsku i Rumuniju).[10]

Interesovanje kineskih investitora nije zaobišlo ni Makedoniju. Kineska državna energetska kompanija (Chinese State Energy Company) i Kineska razvojna banka (Chinese Development Bank) počele su 2010. godine razgovore sa makedonskom vladom oko projekta u dolini reke Vardar, koji podrazumeva konstrukciju 12 hidroelektrana, koje bi potencijalno generisale ukupno 325 MW. Na kraju je u aprilu 2011. godine China International Water and Electric Corporation potpisala Memorandum o razumevanju sa vladom Makedonije oko realizacije ovog milijardu i po evra vrednog superprojekta, pri čemu je 85% investicija obezbedila Kineska razvojna banka.[11] Zanimljivo je da se na državni tender za isti projekat, raspisan 2008. godine, niko nije prijavio.[12] Martin Bardet, urednik magazina "Energy in East Europe", navodi da je jedan kineski konzorcijum kompanija dao ponudu za izgradnju hidroelektrana u Cebrenu i Galištu. Ovi projekti, prema Bardetu, trebalo bi da budu realizovani sa državnom kompanijom ELEM u obliku joint veture-a.[13]

Pozivi crnogorskih vlasti takođe nisu ostali bez odziva kada je reč o investicijama istočnog giganta. Kineska Gezouba Grupa (Gezhouba Group International Engineering Company Limited) dala je zvaničnu ponudu za konstrukciju druge jedinice u Pljevaljskoj elektrani, sa predviđenim kapacitetom između 200 i 300 MW. Ono što je neobično, kako ističe Martin Bardet, jeste što je ponuda data bez ikakvih državnih garancija, tako da rizik snosi isključivo investitor. Gezouba Grupa takođe planira da razvije elektranu jačine 350 MW u blizini ugljokopa Maoče i modernizuje rudnike iz kojih bi se obezbedile rezerve za oba navedena projekta. Prema tzv. "Platts"-u, globalnom provajderu energetskih i petrohemijskih informacija kao i informacija o metalima, projekat Maoče iznosiće 560 miliona evra, dok će izgradnja druge jedinice u Pljevljima koštati 243 miliona evra, plus 60 miliona evra za rehabilitaciju postojeće jedinice.[14]

Po svemu sudeći, ni Hrvatska neće ostati imuna na kineski investicioni nalet, što je nedvosmisleno pokazao hrvatsko-kineski biznis forum održan 2012. godine. Tom prilikom potpisana je čitava serija sporazuma između Hrvatske i kineskih ekonomskih institucija, sa posebnim naglaskom na saradnju u domenu energetike.[15]

Zelena energija - budućnost Balkana po kineskom receptu

Kao svetski lider u sektoru "čiste energije", sa globalnim investicijama procenjenim na 34.6 milijarde američkih dolara, Kina je otpočela sa proliferacijom svoje tzv. "zelene ekpertize" i u regionu Balkana. Kineske kompanije Polar Photovoltaics i Wiscom Systems planiraju izgradnju solarne elektrane snage 2 MW u Ihtimanu, u zapadnoj Bugarskoj. U poodmakloj fazi je projekat Miklovica, u Plevenu, u severnom delu Bugarske, koja će imati kapacictet 120 MW.[16] U aprilu 2011. godine, Public Power Corporation of Greece potpisala je sporazum sa Sinovel Wind, vodećim kineskim proizvođačem turbina, o razvoju vetrovne farme (wind farm) i vetrovnog parka (wind park) u Grkoj, ukupnih kapaciteta između 200 i 300 MW. Kako se navodi u izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona (Center for Strategic and International Studies - CSIS), planiraju se nove investicije u održive izvore energije, pri čemu se kao odredišta najpre pominju Albanija, BiH, priobalni deo Hrvatske i Vojvodina (u Srbiji).[17]

Uzajamna privlačnost Kine i Balkana - da li će potrajati?

Brojni energetski analitičari smatraju da će se prisustvo kineskog kapitala u energetski sektor u regionu nesumljivo povećati. Svoje stanovište potvrđuju pre svega činjenicom da su kineske kompanije jedine koje pokazuju spremnost da učestvuju u realizaciji balkanskih energetskih projekata bez državnih garancija, zatim da mogu obezbediti tzv. "jeftin" kapital, što zajedno predstavlja atraktivan miks za balkanske države sa zastarelom energetskom infrastrukturom.[18]

Osim navedenog, ponude kineskih kompanija koje se sreću na državnim tenderima za različite energetske projekte, znatno su povoljnije od ponuda evropskih i drugih kompanija. Dovoljno je navesti primer tendera za nabavku opreme potrebne za izgradnju elektrane u Stanarima (BiH), pri čemu je predlog kineskog Dongfang-a bio upola jeftiniji od francuskog Alstom-a ili kanadsko-poljskog konzorcijuma kojeg čine SNC-Lavalin i Rafako.[19]

Pored toga, Kinezi su procenili da Balkan obiluje neiskorišćenim zalihama uglja, hidropotencijalom i drugim obnovljivim izvorima energije, i računaju da učestvuju u njihovom razvoju. Međutim, ono što, prema mišljenju analitičara, Kineze izgleda najviše zanima, jeste da se "približe" Evropi. O tome dovoljno govori činjenica da su neki objedinjeni evropsko-kineski poduhvati već u povoju. Saradnja kineske Sunergy i nemačke branše Mitsubishi International na razvoju serije fotonaponaskih elektrana u solarnom parku Jerusalimovo u južnoj Bugarskoj, zajedno sa bugarskom kompanijom Helios Power, jedan je od takvih primera.[20]

Osim navedenog, kineske kompanije mnogo polažu na to da ukupan razvoj balkanske energetike bude u saglasnosti sa standardima koje je propisala EU za zemlje regiona. [21] Martin Bardet objašnjava da se razlog za takav pristup Kine, zasniva na očekivanju da će ta sredstva na kraju biti operativna u okviru evropskog energetskog tržišta.[22] To je, naravno, uslovljeno predstojećom liberalizacijom celokupnog balkanskog tržišta i integrisanjem Zapadnog Balkana u okvire Unije. Do tada, mišljenja je Loik Pulan, Balkan može služiti kao "pripremni teren" ili "teren za vežbu" kineskih kompanija, na kojem bi one stekle industrijsku zrelost i tehnološku sofisticiranost potrebnu za ulazak na zapadna tržišta.[23] Iako (možda) rizična, ocenjuje isti autor, takva strategija Kine, mogla bi joj (eventualno) obezbediti poziciju za izraženiji angažman u odnosima između evropskih država.[24]

Sve navedeno u ovom kratkom pregledu ukazuje na to da obostrana privlačnost između Kine i balkanskih država postoji. Međutim, da li će ona biti kratkog daha ili će se intenzivirati i produbiti, svakako zavisi od stava ostalih aktera zainteresovanih da oblikuju balkansko energetsko tržište, ali i kreativnosti lokalnih političkih i ekonomskih elita u pronalaženju pragmatičnih rešenja kada je reč o procesu balansiranja između različitih opcija zarad izgradnje što višeg stepena energetske bezbednosti.
 
Web Analytics