ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
Rumunski bum u VE   2 Dec 2012 - zelena

Najnovije vesti Balkan :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura

 

Povezane vesti :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura
23 Jul 2020 Za dva minuta planule subvencije za električna vozila u Hrvatskoj
15 Jul 2020 Česi uzeli 10 miliona evra, a ugradili oštećene delove
14 Jul 2020 Nova hidrocentrala na Dunavu
13 Jul 2020 Dio vjetroagregata VE Senj na mreži do kraja godine
12 Jul 2020 Hidroenergija i nuklearne elektrane ključne za budućnost
30 Jun 2020 Otpremnine u ERS-u od 11 do preko 25 hiljada evra
29 Jun 2020 CG: Geološko istraživački radovi za vjetroelektranu Gvozd
25 Jun 2020 Elektroprenos BiH ulaže preko milion evra u obnovu mreže

Rumunija je za dve godine napravila bum u proizvodnji struje iz energije vetra i izgradila vetrenjače snage 2.000 megavata, izjavio je predsednik Rumunske asocijacije za energiju vetra Jonel David. "U 2009. imali smo samo 14 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz energije vetra, a bum u razvoju počeo je 2010. godine", rekao je David novinarima iz Srbije koji su obišli najveći kopneni vetropark u Evropi Fantanele u Rumuniji. On je naveo da je plan da se tokom 2013. godine na mrežu priključi još 900 megavata struje iz vetrenjača i dostigne kapacitet od 2.900 megavata.
David je dodao da izgradnja vetrenjača košta oko 1,6 miliona evra po megavatu. To znači da će investicije u vetroparkove u Rumuniji od 2010. do 2013. dostići 4,6 milijardi evra.
Prema njegovim rečima, vetroparkovi u Rumuniji nalaze se u tri oblasti - Dobrudža, uz obalu Crnog mopra, gde su "Fantanele", na granici sa Moldavijom i na području istočnog Banata, uz granicu sa Srbijom.
Proizvodjači struje iz energije vetra trenutno dobijaju 15,5 evro centi za kilovat sat, kazao je David i precizirao da u Rumuniji ne postoje fid-in tarife, kao u Srbiji.
Kako je objasnio, proizvodjači dobijaju 4,5 evro centi po kilovat satu i dva "zelena sertifikata" za kojima se za kilovat dobija po oko 5,5 evro centi. Nakon 31. decembra 2017, proizvodjači će dobijati samo jedan sertifikat, dodao je.
David je kazao da je cena struje sa porezima u Rumuniji oko 10 evro centi po kilovat satu.
U Srbiji struja sa porezom košta oko 6,5 evro centi po kilovat satu.
David je kazao i da proizvodjači ne mogu direktno da izvoze struju proizvedenu u vetroparkovima, već moraju da je prodaju trgovcima u Rumuniji.
Kako je procenio David, na elektroenergetsku mrežu u Rumuniji može da se priključiti izmedju 5.000 i 6.000 megavata struje iz energije vetra.
Vetroprak "Fantanele" nalazi se nadomak luke Konstanca i obale Crnog mora i ima 240 vetrenjača ukupne instalisane snage 600 megavata. U tom vetroparku u prošloj godini dobijeno je 1,9 odsto ukupne proizvodnje struje u Rumuniji.
Razvoj i izgradnju realizovala je američka kompanija Kontinental vind partners (Continental Wind Partners -CWP) koja je vetroelektranu prodala češkoj energetskoj kompaniji ČEZ za 1,1 milijardu evra.
To predstavlja najveću direktnu stranu investiciju u Rumuniji.
Vetropark se prostire na teritoriji veličine šest sa 12 kilometara i na 240 stubova visine 100 metara ima instalirane vetroturbine snage 2,5 megavata, sa rotorima prečnika 99 metara.
Gradnja je startovala u septembru 2008. godine, a prve vetroturbine podignute su u avgustu 2009. i puštene u rad u junu naredne godine.
U prvoj fazi izgradjeno je 139 vetrogeneratora, a potom još 101, dok je poslednja turbina priključena na mrežu 21. novembra 2012.
Za podizanje jednog stuba vetrenjače potrebno je 15 radnih dana, kazali su predstavnici kompanije u vetroparku "Fantanele".
Kako su rekli novinarima stručnjaci ČEZ-a, prosečna brzina vetra u vetroparku "Fantanele" je sedam metara u sekundi, a da vetar u toj oblasti duva 300 dana godišnje.
Vetrogeneratori su aktivni pri brzini vetra od tri do 25 metara u sekundi, a mogu da izdrže orkanski vetar brzine od 50 metara u sekundi, odnosno 180 kilometara na sat.
Prosečna dnevna proizvodnja jedne jedinice je 10 megavat-časova, dok je 15 kilometara je udaljenost izmedju transformatora i najudaljenije turbine.
Period uhodavanja turbina traje šest meseci i u tom periodu se otklanjaju greške nastale pri prvom postavljanju vetrogeneratora.
Za devet meseci ove godine, Fantanele su obezbedile struju za više od 600.000 domaćinstava, a izgradnja velikog vetroparka imala je značajan uticaj na lokalnu ekonomiju, pre svega kroz angažovanje domaćih firmi, njihove mehanizacije i 500 radnika na izgradnji.
Izgradjeno je i 137 kilometara pristupnih puteva koje sada koristi lokalno stanovništvo.
Veliki deo zemljišta zakupljen je od rumunskih poljoprivrednika na 49 godina po ceni od 3.000 evra godišnje.
Električna energija iz vetroparka predstavlja gotovo 10 odsto ukupne energije koju Rumunija dobija iz obnovljivih izvora.
 
Web Analytics