ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
Podsticaji za tri male hidroelektrane u RS   25 Jun 2012 - balkans

Najnovije vesti Balkan :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura

 

Povezane vesti :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura
23 Jul 2020 Za dva minuta planule subvencije za električna vozila u Hrvatskoj
15 Jul 2020 Česi uzeli 10 miliona evra, a ugradili oštećene delove
14 Jul 2020 Nova hidrocentrala na Dunavu
13 Jul 2020 Dio vjetroagregata VE Senj na mreži do kraja godine
12 Jul 2020 Hidroenergija i nuklearne elektrane ključne za budućnost
30 Jun 2020 Otpremnine u ERS-u od 11 do preko 25 hiljada evra
29 Jun 2020 CG: Geološko istraživački radovi za vjetroelektranu Gvozd
25 Jun 2020 Elektroprenos BiH ulaže preko milion evra u obnovu mreže

Troje investitora u male hidroelektrane u RS do sada je dobilo odobrenje za korištenje podsticajnih sredstava za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora. U Regulatornoj komisiji za energetiku RS (RE RS) potvrdili su da su odobrenje za korištenje podsticaja za “zelenu” energiju izdali firmama “Bobar – Taubinger Elektrik” iz Foče za MHE Bistrica B-5a i “Elingu” iz Teslića za MHE Divič, te Čedomiru Laloviću iz Rudog za MHE Štrpci. Rješenja o podsticajima su na dugoročnoj osnovi i u konkretnim slučajevima se kreću u rasponu od 10 mjeseci za MHE Štrpci nominalne snage postrojenja 60 kilovata do 13 godina i osam mjeseci za MHE Bistrica B-5a snage 3,93 megavata.
RS je početkom ove godine uvela podsticaje za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora kroz naplatu naknade od 0,0018 KM po utrošenom kilovat-času, što je domaćinstvima prosječno povećalo mjesečne račune za struju za oko 0,60 KM.
Naknadu naplaćuje “Elektroprivreda RS” u cilju pokrivanja svojih troškova zbog propisanog obaveznog otkupa struje od investitora u obnovljive izvore (za sada samo iz malih hidroelektrana). U ovoj godini na taj način planiraju prikupiti 5,7 miliona KM i raspodijeliti prema proizvođačima “zelene” energije čiji je ovogodišnji plan proizvodnje struje oko 69 gigavat-časova.
Nada Ćeranić, šef Sektora za tarife i tržište u RE RS, izjavila je da “Elektroprivreda RS” obavlja sve povjerene poslove u ovom domenu, kao prelazno rješenje dok se ne formira nezavisni operator sistema podsticanja (OSP) sa osnovnim zadatkom da otkupljuje struju proizvedenu u postrojenjima koja ostvaruju pravo na podsticaj. Ona kaže da nema informacija kada bi OSP mogao početi s radom, navodeći da je ta odluka u nadležnosti Vlade RS.
Otkupna cijena struje iz malih hidroelektrana instalisane snage do 10 megavata kreće se od 11,9 do 14,7 feninga po kilovat-času. Za vjetroelektrane je utvrđena otkupna cijena struje od 16,5 feninga, za solarne elektrane od 40,1 do 50,4 feninga, za elektrane na čvrstu biomasu od 17,3 do 19,9 feninga, a za elektrane na poljoprivredni bio-gas 22,5 feninga.
Koliki su domaći potencijali u obnovljivim izvorima energije najbolje se vidi iz podatka da samo četiri razvijene zemlje u Evropi (Norveška, Austrija, Švedska i Švajcarska) imaju veći nivo potrošnje struje iz “čistih” izvora u odnosu na RS.
Uporedni podaci Kancelarije za statistiku EU – Eurostat i Regulatorne komisije za energetiku RS pokazali su da je RS lani više od polovine struje (50,2 odsto) utrošila iz “čistih” izvora (isključivo hidropotencijal), što je daleko veći nivo od svih zemalja regiona i mnogih država Evropske unije. Tako je, primjera radi, Mađarska u 2009. godini imala učešće “zelene” energije od sedam odsto, Bugarska 9,8 odsto,BJR Makedonija 15,4 odsto, Rumunija 27,9 odsto, Slovenija 36,8 odsto, a Hrvatska 36,9 odsto.
Ovi podaci se isključivo odnose na električnu energiju (ne i toplotnu) i obuhvataju potrošnju iz svih “zelenih” izvora bez obzira na kapacitet, pa tako i hidroelektrane sa snagom većom od 10 megavata koje nemaju pravo na podsticajna sredstva.
 
Web Analytics