ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
EES HRVATSKE STABILAN UPRKOS EKSTREMNOJ SUŠI   9 Nov 2011 - balkan

Najnovije vesti Balkan :

31 Maj 2020 CG:Za HE Komarnica predviđena investicija od 246mE
31 Maj 2020 S.Makedonija: Potpisani ugovori za gradnju SE
31 Maj 2020 HEP namjerava graditi novu vjetroelektranu
24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita

 

Povezane vesti :

31 Maj 2020 CG:Za HE Komarnica predviđena investicija od 246mE
31 Maj 2020 S.Makedonija: Potpisani ugovori za gradnju SE
31 Maj 2020 HEP namjerava graditi novu vjetroelektranu
24 Maj 2020 Hrvatska sve bolja u energetskoj tranziciji
12 Maj 2020 Šest decenija postojanja HE „Perućica“
5 Maj 2020 Hrvatska: Još malo do 1 GW iz OIE
5 Maj 2020 Jugoistočna Evropa i napuštanje lignita
15 Apr 2020 CG: U požarima uništeni i stubovi
11 Apr 2020 GEN-I Hrvatska snižava cijene za 15%
30 Mar 2020 EPBiH: Smjenski rad bez napuštanja objekata
23 Mar 2020 Nuklearka Krško normalno funkcioniše
18 Mar 2020 CG: Ugovori o zakupu zemljišta za VE na Brajićima
9 Mar 2020 RS: Megavati iz obnovljivih izvora
9 Mar 2020 CG: Udvostručiti proizvodnju HE Perućice
9 Mar 2020 Usvojene odluke o gradnji dvije VE u BIH

Hidroakumulacije Hrvatske elektroprivrede trenutno su na 30 % nižem nivou od planirane za ovaj deo godine, a ukupna proizvodnja električne energije je 16 % ispod planirane. Istovremeno, ukupna potrošnja struje ove godine se smanjila za 1,5 %, dok je trenutna potrošnja 20 % manja od zimskog maksimuma. Trenutnu situaciju sa snabdevanjem električnom energijom okarakterisali su kao stabilnu, tako da nema straha od nestašice električne energije. Sudeći prema dosadašnjim merenjima ova godina bi se mogla pokazati istorijski najsušnijom za HEP.
U ekstremnim okolnostima velik je izazov amortizovati negativne uticaje, konstatuju u toj kompaniji koja 51 % instalisanih kapaciteta ima upravo u hidroelektranama.
U HEP-u kažu da su hidrološke prilike zbog proteklih nekoliko kišnih dana nešto bolje nego ranije, a postoje izgledi da će se kišoviti period nastaviti i iduće nedelje, što će malo poboljšati stanje u akumulacijama. HE Peruća trenutno ne radi kako bi se malo napunila akumulacija, a beleži se i poboljšan dotok na HE Gojak, HE Senj, HE Lešće i HE Velebit. U Dalmaciji ima dovoljno hidroloških rezervi za naredni period, poručuju iz HEP-a. Ta kompanija će ove godine iz uvoza pokriti između 25 do 30 % potreba za električnom energijom, saznaje se u HEP-u u kojem demantuju podatke koji su se svojevremeno pojavili u javnosti da HEP čak 40 % energije uvozi. Takvi ekstremi, kažu, događaju se eventualno samo u slučaju većih ispada iz mreže usled kvarova u elektranama i slično i nisu pravilo već izuzetak iz koga se stvara iskrivljena slika o HEP-u. Manjak proizvodnje nadoknađuje se angažmanom pričuvnih termoelektrana i strujom iz uvoza s obzirom da je elektroenergetski sistem dobro povezan sa susednim zemljama.
HEP struju uvozi sa zapada, iz Slovenije i Mađarske jer trenutno ceo region pati zbog manjka električne energije, pa i tradicionalni izvoznici. Uz godišnje, kvartalne, mesečne i nedeljne ugovore, struja se u HEP-u nabavlja i na spot tržištu. Na berzi električne energije u Lepzigu cena u trećem kvartalu dostizala je prosečno 49,17 evra za MWh. Na pitanje koliko uvoz finansijski opterećuje HEP u toj kompaniji odgovaraju da će se troškovi uvoza amortizovati na godišnjem nivou. Rezultat kompanije koja je polugodište završila s neto dobiti od 544 miliona kuna na kraju godine će sigurno biti pozitivan.
Dok je prošla godine oborila hidrološki rekord pa se iz hidroelektrana pokrilo rekordnih 46 % potreba za strujom, ovu godinu karakteriše ekstremna suša u celoj Jugoistočnoj Evropi, s čime muku muče mnoge susedne zemlje kao što su BiH, Srbija, Crna Gora, Kosovo i Rumunija. HEP-ove hidroelektrane mogu pokriti između 22 i 46 % nacionalnih potreba za električnom energijom, ali prosečno u potrošnji učestvuju s 32 %.
 
Web Analytics