ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti Balkan:

 

VESTI BALKAN

     











    NAZAD
EES HRVATSKE STABILAN UPRKOS EKSTREMNOJ SUŠI   9 Nov 2011 - balkan

Najnovije vesti Balkan :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura

 

Povezane vesti :

9 Avg 2020 Investicija za povećanje snage HE “Perućica”
6 Avg 2020 CG: Pad potrošnje i cijena električne energije
2 Avg 2020 GRADE KRŠKO 2
31 Jul 2020 RS gradi prvi vetropark: Investicija od 66 miliona evra
31 Jul 2020 Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca
27 Jul 2020 Objaviti studiju ekonomske opravdanosti rekonstrukcije TE Pljevlja
26 Jul 2020 CG: Do 2024. za energetiku milijarda eura
23 Jul 2020 Za dva minuta planule subvencije za električna vozila u Hrvatskoj
15 Jul 2020 Česi uzeli 10 miliona evra, a ugradili oštećene delove
14 Jul 2020 Nova hidrocentrala na Dunavu
13 Jul 2020 Dio vjetroagregata VE Senj na mreži do kraja godine
12 Jul 2020 Hidroenergija i nuklearne elektrane ključne za budućnost
30 Jun 2020 Otpremnine u ERS-u od 11 do preko 25 hiljada evra
29 Jun 2020 CG: Geološko istraživački radovi za vjetroelektranu Gvozd
25 Jun 2020 Elektroprenos BiH ulaže preko milion evra u obnovu mreže

Hidroakumulacije Hrvatske elektroprivrede trenutno su na 30 % nižem nivou od planirane za ovaj deo godine, a ukupna proizvodnja električne energije je 16 % ispod planirane. Istovremeno, ukupna potrošnja struje ove godine se smanjila za 1,5 %, dok je trenutna potrošnja 20 % manja od zimskog maksimuma. Trenutnu situaciju sa snabdevanjem električnom energijom okarakterisali su kao stabilnu, tako da nema straha od nestašice električne energije. Sudeći prema dosadašnjim merenjima ova godina bi se mogla pokazati istorijski najsušnijom za HEP.
U ekstremnim okolnostima velik je izazov amortizovati negativne uticaje, konstatuju u toj kompaniji koja 51 % instalisanih kapaciteta ima upravo u hidroelektranama.
U HEP-u kažu da su hidrološke prilike zbog proteklih nekoliko kišnih dana nešto bolje nego ranije, a postoje izgledi da će se kišoviti period nastaviti i iduće nedelje, što će malo poboljšati stanje u akumulacijama. HE Peruća trenutno ne radi kako bi se malo napunila akumulacija, a beleži se i poboljšan dotok na HE Gojak, HE Senj, HE Lešće i HE Velebit. U Dalmaciji ima dovoljno hidroloških rezervi za naredni period, poručuju iz HEP-a. Ta kompanija će ove godine iz uvoza pokriti između 25 do 30 % potreba za električnom energijom, saznaje se u HEP-u u kojem demantuju podatke koji su se svojevremeno pojavili u javnosti da HEP čak 40 % energije uvozi. Takvi ekstremi, kažu, događaju se eventualno samo u slučaju većih ispada iz mreže usled kvarova u elektranama i slično i nisu pravilo već izuzetak iz koga se stvara iskrivljena slika o HEP-u. Manjak proizvodnje nadoknađuje se angažmanom pričuvnih termoelektrana i strujom iz uvoza s obzirom da je elektroenergetski sistem dobro povezan sa susednim zemljama.
HEP struju uvozi sa zapada, iz Slovenije i Mađarske jer trenutno ceo region pati zbog manjka električne energije, pa i tradicionalni izvoznici. Uz godišnje, kvartalne, mesečne i nedeljne ugovore, struja se u HEP-u nabavlja i na spot tržištu. Na berzi električne energije u Lepzigu cena u trećem kvartalu dostizala je prosečno 49,17 evra za MWh. Na pitanje koliko uvoz finansijski opterećuje HEP u toj kompaniji odgovaraju da će se troškovi uvoza amortizovati na godišnjem nivou. Rezultat kompanije koja je polugodište završila s neto dobiti od 544 miliona kuna na kraju godine će sigurno biti pozitivan.
Dok je prošla godine oborila hidrološki rekord pa se iz hidroelektrana pokrilo rekordnih 46 % potreba za strujom, ovu godinu karakteriše ekstremna suša u celoj Jugoistočnoj Evropi, s čime muku muče mnoge susedne zemlje kao što su BiH, Srbija, Crna Gora, Kosovo i Rumunija. HEP-ove hidroelektrane mogu pokriti između 22 i 46 % nacionalnih potreba za električnom energijom, ali prosečno u potrošnji učestvuju s 32 %.
 
Web Analytics